Knjiga fraza

bs Prošlost modalnih glagola 2   »   da Modalverbernes datid 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlost modalnih glagola 2

Prošlost modalnih glagola 2

88 [otteogfirs]

Modalverbernes datid 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski danski Igra Više
Moj sin ne htjede se igrati sa lutkom. Min-søn-v--le----e--e-e ------k-e-. M-- s-- v---- i--- l--- m-- d------ M-n s-n v-l-e i-k- l-g- m-d d-k-e-. ----------------------------------- Min søn ville ikke lege med dukken. 0
Moja kćerka ne htjede igrati fudbal. Mi-----t-r--ill- --ke-s-il-e fo---ld. M-- d----- v---- i--- s----- f------- M-n d-t-e- v-l-e i-k- s-i-l- f-d-o-d- ------------------------------------- Min datter ville ikke spille fodbold. 0
Moja žena ne htjede igrati šah sa mnom. Mi- --n--v---e i--e---i--- -ka- m-- m-g. M-- k--- v---- i--- s----- s--- m-- m--- M-n k-n- v-l-e i-k- s-i-l- s-a- m-d m-g- ---------------------------------------- Min kone ville ikke spille skak med mig. 0
Moja djeca ne htjedoše ići u šetnju. M--e-b------l-e i--- -- en---r. M--- b--- v---- i--- g- e- t--- M-n- b-r- v-l-e i-k- g- e- t-r- ------------------------------- Mine børn ville ikke gå en tur. 0
Oni ne htjedoše pospremiti sobu. De --ll- ikk- r--d---p -å v-----et. D- v---- i--- r---- o- p- v-------- D- v-l-e i-k- r-d-e o- p- v-r-l-e-. ----------------------------------- De ville ikke rydde op på værelset. 0
Oni ne htjedoše ići u krevet. D--vi--e---k- -å-- --n-. D- v---- i--- g- i s---- D- v-l-e i-k- g- i s-n-. ------------------------ De ville ikke gå i seng. 0
On ne smjede jesti sladoled. Ha- m-tte -kk---pis- -n-is. H-- m---- i--- s---- e- i-- H-n m-t-e i-k- s-i-e e- i-. --------------------------- Han måtte ikke spise en is. 0
On ne smjede jesti čokoladu. H---m-t-- ik-e----se--h--ol---. H-- m---- i--- s---- c--------- H-n m-t-e i-k- s-i-e c-o-o-a-e- ------------------------------- Han måtte ikke spise chokolade. 0
On ne smjede jesti bombone. Ha- --t-- -k-- -pi-- b-l-jer. H-- m---- i--- s---- b------- H-n m-t-e i-k- s-i-e b-l-j-r- ----------------------------- Han måtte ikke spise bolsjer. 0
Ja smjedoh nešto zaželjeti. Je- --tt--ø-s---mig n--et. J-- m---- ø---- m-- n----- J-g m-t-e ø-s-e m-g n-g-t- -------------------------- Jeg måtte ønske mig noget. 0
Ja smjedoh kupiti sebi haljinu. J-- -å--e -ø-- en-k-ol-. J-- m---- k--- e- k----- J-g m-t-e k-b- e- k-o-e- ------------------------ Jeg måtte købe en kjole. 0
Ja smjedoh uzeti sebi jednu pralinu. J-g --t-e--ag--e--s---k--------c--k--ade. J-- m---- t--- e- s----- f---- c--------- J-g m-t-e t-g- e- s-y-k- f-l-t c-o-o-a-e- ----------------------------------------- Jeg måtte tage et stykke fyldt chokolade. 0
Da li se smjelo pušiti u avionu? M-t-e--u r-g--på --y--? M---- d- r--- p- f----- M-t-e d- r-g- p- f-y-t- ----------------------- Måtte du ryge på flyet? 0
Da li se smjelo piti pivo u bolnici? Må--------r-k-- ø---- --g--u-et? M---- d- d----- ø- p- s--------- M-t-e d- d-i-k- ø- p- s-g-h-s-t- -------------------------------- Måtte du drikke øl på sygehuset? 0
Da li se smjelo povesti psa u hotel? Må-te -----g- -u-d---med -å h-t-ll-t? M---- d- t--- h----- m-- p- h-------- M-t-e d- t-g- h-n-e- m-d p- h-t-l-e-? ------------------------------------- Måtte du tage hunden med på hotellet? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. I --r--n ----e -ø----e b-i-e l-n-e u-e. I f----- m---- b------ b---- l---- u--- I f-r-e- m-t-e b-r-e-e b-i-e l-n-e u-e- --------------------------------------- I ferien måtte børnene blive længe ude. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. De-m--t- -e-e l-nge --g-r---. D- m---- l--- l---- i g------ D- m-t-e l-g- l-n-e i g-r-e-. ----------------------------- De måtte lege længe i gården. 0
Smjela su dugo ostati budna. D---åt-e -l--- --ng--o---. D- m---- b---- l---- o---- D- m-t-e b-i-e l-n-e o-p-. -------------------------- De måtte blive længe oppe. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Takođe i kad je zabavno može biti naporno. No radujemo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš maternji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovino ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek iznova primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u sedmici. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša strani radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovno vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...