Knjiga fraza

bs Zemlje i jezici   »   es Países e Idiomas

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [cinco]

Países e Idiomas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Džon je iz Londona. Jua--e- -e-L-nd---. J--- e- d- L------- J-a- e- d- L-n-r-s- ------------------- Juan es de Londres.
London je u Velikoj Britaniji. Lond-e--e----en -----B-et-ña. L------ e--- e- G--- B------- L-n-r-s e-t- e- G-a- B-e-a-a- ----------------------------- Londres está en Gran Bretaña.
On govori engleski. Él---bl--ingl-s. É- h---- i------ É- h-b-a i-g-é-. ---------------- Él habla inglés.
Marija je iz Madrida. Ma-ía--- d- M-dr--. M---- e- d- M------ M-r-a e- d- M-d-i-. ------------------- María es de Madrid.
Madrid je u Španiji. Ma-r-d ---á----Españ-. M----- e--- e- E------ M-d-i- e-t- e- E-p-ñ-. ---------------------- Madrid está en España.
Ona govori španski. E--a ha--- es--ño-. E--- h---- e------- E-l- h-b-a e-p-ñ-l- ------------------- Ella habla español.
Peter i Marta su iz Berlina. Pe-ro - Ma------n d- -e--ín. P---- y M---- s-- d- B------ P-d-o y M-r-a s-n d- B-r-í-. ---------------------------- Pedro y Marta son de Berlín.
Berlin je u Njemačkoj. B-rlín-es---en---e---ia. B----- e--- e- A-------- B-r-í- e-t- e- A-e-a-i-. ------------------------ Berlín está en Alemania.
Govorite li oboje njemački? ¿Habl--- v-so-ro- / -o------ --o-- --e-á-? ¿------- v------- / v------- (---- a------ ¿-a-l-i- v-s-t-o- / v-s-t-a- (-o-) a-e-á-? ------------------------------------------ ¿Habláis vosotros / vosotras (dos) alemán?
London je glavni grad. Lo-dres--- -----apital. L------ e- u-- c------- L-n-r-s e- u-a c-p-t-l- ----------------------- Londres es una capital.
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. M-d--d-- ------ ---bi-n---n------al--. M----- y B----- t------ s-- c--------- M-d-i- y B-r-í- t-m-i-n s-n c-p-t-l-s- -------------------------------------- Madrid y Berlín también son capitales.
Glavni gradovi su veliki i bučni. L-s --pita--- --- g-a-des-- -u----a-. L-- c-------- s-- g------ y r-------- L-s c-p-t-l-s s-n g-a-d-s y r-i-o-a-. ------------------------------------- Las capitales son grandes y ruidosas.
Francuska je u Evropi. Fr-n-ia e--á-en-------. F------ e--- e- E------ F-a-c-a e-t- e- E-r-p-. ----------------------- Francia está en Europa.
Egipat je u Africi. E--pt- -s-á------r--a. E----- e--- e- Á------ E-i-t- e-t- e- Á-r-c-. ---------------------- Egipto está en África.
Japan je u Aziji. J---- está -- ---a. J---- e--- e- A---- J-p-n e-t- e- A-i-. ------------------- Japón está en Asia.
Kanada je u Sjevernoj Americi. Can-d------ -n Am----a--e- No-t-. C----- e--- e- A------ d-- N----- C-n-d- e-t- e- A-é-i-a d-l N-r-e- --------------------------------- Canadá está en América del Norte.
Panama je u Srednjoj Americi. Pa---- está-en Ce-t-oaméric-. P----- e--- e- C------------- P-n-m- e-t- e- C-n-r-a-é-i-a- ----------------------------- Panamá está en Centroamérica.
Brazil je u Južnoj Americi. Br-s-l----- e- --é--c--d-- S-r. B----- e--- e- A------ d-- S--- B-a-i- e-t- e- A-é-i-a d-l S-r- ------------------------------- Brasil está en América del Sur.

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičkim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezički oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezički sistem. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se takođe koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Ko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Na primjer, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezički oblici. Takođe su naučili da brzo barataju jezičkim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak naučno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Da li ste to znali?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Ko želi da uči ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!