Knjiga fraza

bs Zemlje i jezici   »   uk Країни і мови

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [п’ять]

5 [pʺyatʹ]

Країни і мови

[Kraïny i movy]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Džon je iz Londona. Д--н - -о---н-. Д--- з Л------- Д-о- з Л-н-о-у- --------------- Джон з Лондону. 0
Dz--n-z -o--o--. D---- z L------- D-h-n z L-n-o-u- ---------------- Dzhon z Londonu.
London je u Velikoj Britaniji. Л------розта----н-й - Вели-обри--н-ї. Л----- р----------- у В-------------- Л-н-о- р-з-а-о-а-и- у В-л-к-б-и-а-і-. ------------------------------------- Лондон розташований у Великобританії. 0
Lon-on r-zt-sh-va-y-̆-u Vel--o-r-tan-ï. L----- r------------- u V--------------- L-n-o- r-z-a-h-v-n-y- u V-l-k-b-y-a-i-̈- ---------------------------------------- London roztashovanyy̆ u Velykobrytaniï.
On govori engleski. В-н--р-з-о-ляє--н-л----к--. В-- .--------- а----------- В-н .-о-м-в-я- а-г-і-с-к-ю- --------------------------- Він .розмовляє англійською. 0
Vi- .-o-mov-y-ye --h-iy̆sʹ-oy-. V-- .----------- a------------- V-n .-o-m-v-y-y- a-h-i-̆-ʹ-o-u- ------------------------------- Vin .rozmovlyaye anhliy̆sʹkoyu.
Marija je iz Madrida. Марі--- Ма-рид-. М---- з М------- М-р-я з М-д-и-а- ---------------- Марія з Мадрида. 0
Mari-- z ----yd-. M----- z M------- M-r-y- z M-d-y-a- ----------------- Mariya z Madryda.
Madrid je u Španiji. Мадри---оз--ш-ва--й---Іс-ан-ї. М----- р----------- в І------- М-д-и- р-з-а-о-а-и- в І-п-н-ї- ------------------------------ Мадрид розташований в Іспанії. 0
Ma------o-t--h-v---y--v-I--an-ï. M----- r------------- v I-------- M-d-y- r-z-a-h-v-n-y- v I-p-n-i-. --------------------------------- Madryd roztashovanyy̆ v Ispaniï.
Ona govori španski. В-на р---о-ля--і-пан--кою. В--- р-------- і---------- В-н- р-з-о-л-є і-п-н-ь-о-. -------------------------- Вона розмовляє іспанською. 0
V--a--oz----y--e-isp-nsʹkoy-. V--- r---------- i----------- V-n- r-z-o-l-a-e i-p-n-ʹ-o-u- ----------------------------- Vona rozmovlyaye ispansʹkoyu.
Peter i Marta su iz Berlina. П-тро-- М--т--- з-Б----на. П---- і М---- – з Б------- П-т-о і М-р-а – з Б-р-і-а- -------------------------- Петро і Марта – з Берліна. 0
P-t-- i -a-t--- - -er-ina. P---- i M---- – z B------- P-t-o i M-r-a – z B-r-i-a- -------------------------- Petro i Marta – z Berlina.
Berlin je u Njemačkoj. Бе-лін-ро-та--ва--- ---імечч--і. Б----- р----------- у Н--------- Б-р-і- р-з-а-о-а-и- у Н-м-ч-и-і- -------------------------------- Берлін розташований у Німеччині. 0
Ber-in r-z---hovan-y̆-u Nim----h-ni. B----- r------------- u N----------- B-r-i- r-z-a-h-v-n-y- u N-m-c-c-y-i- ------------------------------------ Berlin roztashovanyy̆ u Nimechchyni.
Govorite li oboje njemački? Чи р--м-вл-єте-в- -бидв- ---е-----? Ч- р---------- в- о----- н--------- Ч- р-з-о-л-є-е в- о-и-в- н-м-ц-к-ю- ----------------------------------- Чи розмовляєте ви обидва німецькою? 0
C-- r-zm-vly-y-te-vy ob---a ni-et-ʹ-o-u? C-- r------------ v- o----- n----------- C-y r-z-o-l-a-e-e v- o-y-v- n-m-t-ʹ-o-u- ---------------------------------------- Chy rozmovlyayete vy obydva nimetsʹkoyu?
London je glavni grad. Л-н--н-– ц- -тол-ц-. Л----- – ц- с------- Л-н-о- – ц- с-о-и-я- -------------------- Лондон – це столиця. 0
Lo---- – t-----o--tsya. L----- – t-- s--------- L-n-o- – t-e s-o-y-s-a- ----------------------- London – tse stolytsya.
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. Мадрид--а Б---ін-- ц- --к-ж -т---ці. М----- т- Б----- – ц- т---- с------- М-д-и- т- Б-р-і- – ц- т-к-ж с-о-и-і- ------------------------------------ Мадрид та Берлін – це також столиці. 0
M-dr-- ---B------–---e ----z- -------i. M----- t- B----- – t-- t----- s-------- M-d-y- t- B-r-i- – t-e t-k-z- s-o-y-s-. --------------------------------------- Madryd ta Berlin – tse takozh stolytsi.
Glavni gradovi su veliki i bučni. Ст-лиці --ве-и---і-----с--в-. С------ – в----- і г--------- С-о-и-і – в-л-к- і г-л-с-и-і- ----------------------------- Столиці – великі і галасливі. 0
Stolyt-- --v-l-ki---hal--l-vi. S------- – v----- i h--------- S-o-y-s- – v-l-k- i h-l-s-y-i- ------------------------------ Stolytsi – velyki i halaslyvi.
Francuska je u Evropi. Ф-а---я -о-т---в--а-в----о--. Ф------ р---------- в Є------ Ф-а-ц-я р-з-а-о-а-а в Є-р-п-. ----------------------------- Франція розташована в Європі. 0
Fra---iy- roz--s-ovana ----v-o-i. F-------- r----------- v Y------- F-a-t-i-a r-z-a-h-v-n- v Y-v-o-i- --------------------------------- Frantsiya roztashovana v Yevropi.
Egipat je u Africi. Є-ипет р--т-шов-н-й в---риц-. Є----- р----------- в А------ Є-и-е- р-з-а-о-а-и- в А-р-ц-. ----------------------------- Єгипет розташований в Африці. 0
Ye-y----r--t--hov-n--̆-v-Af---s-. Y------ r------------- v A------- Y-h-p-t r-z-a-h-v-n-y- v A-r-t-i- --------------------------------- Yehypet roztashovanyy̆ v Afrytsi.
Japan je u Aziji. Яп--і- р-з-ашов-на-в--з-ї. Я----- р---------- в А---- Я-о-і- р-з-а-о-а-а в А-і-. -------------------------- Японія розташована в Азії. 0
Yap-ni-- r-z---ho--na---Az-ï. Y------- r----------- v A----- Y-p-n-y- r-z-a-h-v-n- v A-i-̈- ------------------------------ Yaponiya roztashovana v Aziï.
Kanada je u Sjevernoj Americi. Кан-----озт------а-в--івніч-і---------. К----- р---------- в П-------- А------- К-н-д- р-з-а-о-а-а в П-в-і-н-й А-е-и-і- --------------------------------------- Канада розташована в Північній Америці. 0
Ka---- ------ho-a-a-v Pi-ni-hn--- -mery-s-. K----- r----------- v P---------- A-------- K-n-d- r-z-a-h-v-n- v P-v-i-h-i-̆ A-e-y-s-. ------------------------------------------- Kanada roztashovana v Pivnichniy̆ Amerytsi.
Panama je u Srednjoj Americi. Пан--а -о--аш-ван- у-Централь-і- А-----і . П----- р---------- у Ц---------- А------ . П-н-м- р-з-а-о-а-а у Ц-н-р-л-н-й А-е-и-і . ------------------------------------------ Панама розташована у Центральній Америці . 0
P-nama ---tasho--n- u --en--al---y̆---ery-si . P----- r----------- u T------------ A------- . P-n-m- r-z-a-h-v-n- u T-e-t-a-ʹ-i-̆ A-e-y-s- . ---------------------------------------------- Panama roztashovana u Tsentralʹniy̆ Amerytsi .
Brazil je u Južnoj Americi. Б-ази-і----з-аш---на-в---вд-нні----е-иц-. Б------- р---------- в П-------- А------- Б-а-и-і- р-з-а-о-а-а в П-в-е-н-й А-е-и-і- ----------------------------------------- Бразилія розташована в Південній Америці. 0
Br-z----a r--t--h-v-n- v-P--den---- ---r-t-i. B-------- r----------- v P--------- A-------- B-a-y-i-a r-z-a-h-v-n- v P-v-e-n-y- A-e-y-s-. --------------------------------------------- Brazyliya roztashovana v Pivdenniy̆ Amerytsi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičkim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezički oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezički sistem. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se takođe koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Ko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Na primjer, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezički oblici. Takođe su naučili da brzo barataju jezičkim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak naučno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Da li ste to znali?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Ko želi da uči ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!