Knjiga fraza

bs Dijelovi tijela   »   da Kropsdele

58 [pedeset i osam]

Dijelovi tijela

Dijelovi tijela

58 [otteoghalvtreds]

Kropsdele

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski danski Igra Više
Ja crtam muškarca. J-g -e-n-r-en man-. J-- t----- e- m---- J-g t-g-e- e- m-n-. ------------------- Jeg tegner en mand. 0
Prvo glavu. Førs- --v-de-. F---- h------- F-r-t h-v-d-t- -------------- Først hovedet. 0
Muškarac nosi šešir. M---en h-- hat-på. M----- h-- h-- p-- M-n-e- h-r h-t p-. ------------------ Manden har hat på. 0
Kosa se ne vidi. H-re--kan-ma--i-k- s-. H---- k-- m-- i--- s-- H-r-t k-n m-n i-k- s-. ---------------------- Håret kan man ikke se. 0
Uši se također ne vide. Ør--e --n-m---he-le--i-k--s-. Ø---- k-- m-- h----- i--- s-- Ø-e-e k-n m-n h-l-e- i-k- s-. ----------------------------- Ørene kan man heller ikke se. 0
Leđa se također ne vide. Ryggen-k-n--a- ----e- -kk- --. R----- k-- m-- h----- i--- s-- R-g-e- k-n m-n h-l-e- i-k- s-. ------------------------------ Ryggen kan man heller ikke se. 0
Ja crtam oči i usta. Jeg -eg----ø--ene-o- mund--. J-- t----- ø----- o- m------ J-g t-g-e- ø-n-n- o- m-n-e-. ---------------------------- Jeg tegner øjnene og munden. 0
Muškarac pleše i smije se. Mande--d-ns-- -- l-r. M----- d----- o- l--- M-n-e- d-n-e- o- l-r- --------------------- Manden danser og ler. 0
Muškarac ima dug nos. M-nde- --- -n -an- ---e. M----- h-- e- l--- n---- M-n-e- h-r e- l-n- n-s-. ------------------------ Manden har en lang næse. 0
On nosi štap u rukama. Han har-e--s-ok-i h--dern-. H-- h-- e- s--- i h-------- H-n h-r e- s-o- i h-n-e-n-. --------------------------- Han har en stok i hænderne. 0
On također nosi šal oko vrata. Han ha---gs--et-h-lst-rk-æd--om---ls--. H-- h-- o--- e- h----------- o- h------ H-n h-r o-s- e- h-l-t-r-l-d- o- h-l-e-. --------------------------------------- Han har også et halstørklæde om halsen. 0
Zima je i hladno je. De--e--vi---- -- --t--r ---dt. D-- e- v----- o- d-- e- k----- D-t e- v-n-e- o- d-t e- k-l-t- ------------------------------ Det er vinter og det er koldt. 0
Ruke su snažne. A------e- -ra--ig-. A----- e- k-------- A-m-n- e- k-a-t-g-. ------------------- Armene er kraftige. 0
Noge su također snažne. B---ne--r-og-- -----ige. B----- e- o--- k-------- B-n-n- e- o-s- k-a-t-g-. ------------------------ Benene er også kraftige. 0
Muškarac je od snijega. Mand-- e- -f----. M----- e- a- s--- M-n-e- e- a- s-e- ----------------- Manden er af sne. 0
On ne nosi hlače i kaput. H-n-h-r-i--en --k-er -å o- i-g----rakk----. H-- h-- i---- b----- p- o- i---- f----- p-- H-n h-r i-g-n b-k-e- p- o- i-g-n f-a-k- p-. ------------------------------------------- Han har ingen bukser på og ingen frakke på. 0
Ali muškarac se ne smrzava. M---ma---- fr-se- ---e. M-- m----- f----- i---- M-n m-n-e- f-y-e- i-k-. ----------------------- Men manden fryser ikke. 0
On je snjegović. Ha---- -- snem---. H-- e- e- s------- H-n e- e- s-e-a-d- ------------------ Han er en snemand. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik naših predaka

Moderne jezike mogu analizirati lingvisti. Pritom koriste različite metode. Međutim, kako su govorili ljudi prije više hiljada godina? Puno je teže odgovoriti na to pitanje. Naučnici se svejedno time bave godinama. Žele istražiti kako se prije govorilo. Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezičke oblike. Američki naučnici su upravo došli do zanimljivog otkrića. Analizirali su preko 2.000 jezika. Pritom su posebno ispitivali rečenično ustrojstvo. Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi. Gotovo polovina jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici. To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol. Više od 700 jezika slijedi S-G-O model. I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O. G-O-S model se koristi u oko 40 jezika. 120 jezika imaju mješovite oblike. S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi. Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip. Tu, na primjer, spadaju perzijski, japanski i turski jezik. Većina živih jezika slijedi S-G-O model. Danas u indoevropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo. Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu. Na tom su se sistemu temeljili svi jezici. Međutim, tada su se jezici razgranali. Još uvijek se ne zna kako se to desilo. Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog. Jer u evoluciji prevlada samo ono što ima prednosti...