Knjiga fraza

bs Kupovina   »   da Købe ind

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [fireoghalvtreds]

Købe ind

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski danski Igra Više
Ja želim kupiti poklon. Jeg--i--g--ne---b--en gave. J-- v-- g---- k--- e- g---- J-g v-l g-r-e k-b- e- g-v-. --------------------------- Jeg vil gerne købe en gave. 0
Ali ništa previše skupo. Men ---e--o----a-t-for-d-r-. M-- i--- n---- a-- f-- d---- M-n i-k- n-g-t a-t f-r d-r-. ---------------------------- Men ikke noget alt for dyrt. 0
Imate li možda tašnu? M-s---en--å-----ke? M---- e- h--------- M-s-e e- h-n-t-s-e- ------------------- Måske en håndtaske? 0
Koju boju želite? H--l-e--fa-v- --a- de---æ--? H------ f---- s--- d-- v---- H-i-k-n f-r-e s-a- d-n v-r-? ---------------------------- Hvilken farve skal den være? 0
Crnu, braon ili bijelu? Sor-- -run---l------d? S---- b--- e---- h---- S-r-, b-u- e-l-r h-i-? ---------------------- Sort, brun eller hvid? 0
Veliku ili malu? En --or ell-- en lil-e? E- s--- e---- e- l----- E- s-o- e-l-r e- l-l-e- ----------------------- En stor eller en lille? 0
Mogu li vidjeti ovu? Må -e- se p---en--e-? M- j-- s- p- d-- d--- M- j-g s- p- d-n d-r- --------------------- Må jeg se på den der? 0
Je li ona od kože? Er den a--s-i-d? E- d-- a- s----- E- d-n a- s-i-d- ---------------- Er den af skind? 0
Ili je od vještačkog materijala? El-e- e- den -f-k----s-of? E---- e- d-- a- k--------- E-l-r e- d-n a- k-n-t-t-f- -------------------------- Eller er den af kunststof? 0
Naravno, od kože. A---æd-- ---u-l--vi-. A- l---- n----------- A- l-d-r n-t-r-i-v-s- --------------------- Af læder naturligvis. 0
To je naročito dobar kvalitet. Det -- en sær--- --d-k-alit-t. D-- e- e- s----- g-- k-------- D-t e- e- s-r-i- g-d k-a-i-e-. ------------------------------ Det er en særlig god kvalitet. 0
A tašna ja zaista povoljna. Og ---dtaske- er--i-ke-ig -eg---b-l--g. O- h--------- e- v------- m---- b------ O- h-n-t-s-e- e- v-r-e-i- m-g-t b-l-i-. --------------------------------------- Og håndtasken er virkelig meget billig. 0
Ova mi se sviđa. Je- --n godt lid---e-. J-- k-- g--- l--- d--- J-g k-n g-d- l-d- d-n- ---------------------- Jeg kan godt lide den. 0
Ovu ću uzeti. De- -a-e--je-. D-- t---- j--- D-n t-g-r j-g- -------------- Den tager jeg. 0
Mogu li je eventualno zamijeniti? K-n -en--ve---el- -y-tes? K-- d-- e-------- b------ K-n d-n e-e-t-e-t b-t-e-? ------------------------- Kan den eventuelt byttes? 0
Podrazumijeva se. S-l-fø-ge-ig. S------------ S-l-f-l-e-i-. ------------- Selvfølgelig. 0
Zapakovaćemo je kao poklon. V--pa-ker --n-i-- -om---ve. V- p----- d-- i-- s-- g---- V- p-k-e- d-n i-d s-m g-v-. --------------------------- Vi pakker den ind som gave. 0
Tamo preko je blagajna. K-s-en-er d---vr-. K----- e- d------- K-s-e- e- d-r-v-e- ------------------ Kassen er derovre. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...