Knjiga fraza

bs Zemlje i jezici   »   lv Valstis un valodas

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [pieci]

Valstis un valodas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Džon je iz Londona. Džo-s-i--no L-----a-. Džons ir no Londonas. D-o-s i- n- L-n-o-a-. --------------------- Džons ir no Londonas. 0
London je u Velikoj Britaniji. Lond-n----r---s-L--lbr---n---. Londona atrodas Lielbritānijā. L-n-o-a a-r-d-s L-e-b-i-ā-i-ā- ------------------------------ Londona atrodas Lielbritānijā. 0
On govori engleski. V--š --nā -n--- ---od-. Viņš runā angļu valodā. V-ņ- r-n- a-g-u v-l-d-. ----------------------- Viņš runā angļu valodā. 0
Marija je iz Madrida. M-r-j------o -a------. Marija ir no Madrides. M-r-j- i- n- M-d-i-e-. ---------------------- Marija ir no Madrides. 0
Madrid je u Španiji. M-d-i-e -t---a---pā-i-ā. Madride atrodas Spānijā. M-d-i-e a-r-d-s S-ā-i-ā- ------------------------ Madride atrodas Spānijā. 0
Ona govori španski. V-----un- --ā-u v-l---. Viņa runā spāņu valodā. V-ņ- r-n- s-ā-u v-l-d-. ----------------------- Viņa runā spāņu valodā. 0
Peter i Marta su iz Berlina. Pē-e--s--n-M--ta ir--o Berlīnes. Pēteris un Marta ir no Berlīnes. P-t-r-s u- M-r-a i- n- B-r-ī-e-. -------------------------------- Pēteris un Marta ir no Berlīnes. 0
Berlin je u Njemačkoj. Be-l--- a-r---s--ā-ijā. Berlīne atrodas Vācijā. B-r-ī-e a-r-d-s V-c-j-. ----------------------- Berlīne atrodas Vācijā. 0
Govorite li oboje njemački? Vai jū- -bi ru----t vāc-ski? Vai jūs abi runājat vāciski? V-i j-s a-i r-n-j-t v-c-s-i- ---------------------------- Vai jūs abi runājat vāciski? 0
London je glavni grad. L-n---a--r-ga-vasp-l-ēta. Londona ir galvaspilsēta. L-n-o-a i- g-l-a-p-l-ē-a- ------------------------- Londona ir galvaspilsēta. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. M---ide-un -e-lī---arī -r--a---s----ētas. Madride un Berlīne arī ir galvaspilsētas. M-d-i-e u- B-r-ī-e a-ī i- g-l-a-p-l-ē-a-. ----------------------------------------- Madride un Berlīne arī ir galvaspilsētas. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. Ga--a-pi--ē-----r-li-la--un --okš----as. Galvaspilsētas ir lielas un trokšņainas. G-l-a-p-l-ē-a- i- l-e-a- u- t-o-š-a-n-s- ---------------------------------------- Galvaspilsētas ir lielas un trokšņainas. 0
Francuska je u Evropi. F-an--ja---rodas----op-. Francija atrodas Eiropā. F-a-c-j- a-r-d-s E-r-p-. ------------------------ Francija atrodas Eiropā. 0
Egipat je u Africi. Ēģipte -tro-as--fri-ā. Ēģipte atrodas Āfrikā. Ē-i-t- a-r-d-s Ā-r-k-. ---------------------- Ēģipte atrodas Āfrikā. 0
Japan je u Aziji. J--ā-a----odas-Ā-i-ā. Japāna atrodas Āzijā. J-p-n- a-r-d-s Ā-i-ā- --------------------- Japāna atrodas Āzijā. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. K--ā----trod-s ---me--m---kā. Kanāda atrodas Ziemeļamerikā. K-n-d- a-r-d-s Z-e-e-a-e-i-ā- ----------------------------- Kanāda atrodas Ziemeļamerikā. 0
Panama je u Srednjoj Americi. P--a-a --r-da----dusa--r---. Panama atrodas Vidusamerikā. P-n-m- a-r-d-s V-d-s-m-r-k-. ---------------------------- Panama atrodas Vidusamerikā. 0
Brazil je u Južnoj Americi. Bra-ī-i----t-o-as-D-en-id-m-rikā. Brazīlija atrodas Dienvidamerikā. B-a-ī-i-a a-r-d-s D-e-v-d-m-r-k-. --------------------------------- Brazīlija atrodas Dienvidamerikā. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičkim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezički oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezički sistem. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se takođe koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Ko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Na primjer, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezički oblici. Takođe su naučili da brzo barataju jezičkim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak naučno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Da li ste to znali?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Ko želi da uči ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!