Knjiga fraza

bs Čitati i pisati   »   mk Читање и пишување

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [шест]

6 [shyest]

Читање и пишување

[Chitaњye i pishoovaњye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Ja čitam. Ја- чит-м. Ј-- ч----- Ј-с ч-т-м- ---------- Јас читам. 0
Ј-- ---ta-. Ј-- c------ Ј-s c-i-a-. ----------- Јas chitam.
Ja čitam jedno slovo. Ј-с -и--- --н- -у--а. Ј-- ч---- е--- б----- Ј-с ч-т-м е-н- б-к-а- --------------------- Јас читам една буква. 0
Јa--c-itam -e----b-ok--. Ј-- c----- y---- b------ Ј-s c-i-a- y-d-a b-o-v-. ------------------------ Јas chitam yedna bookva.
Ja čitam jednu riječ. Јас чита- -де--збо-. Ј-- ч---- е--- з---- Ј-с ч-т-м е-е- з-о-. -------------------- Јас читам еден збор. 0
Јa- c-i-a------e- z--r. Ј-- c----- y----- z---- Ј-s c-i-a- y-d-e- z-o-. ----------------------- Јas chitam yedyen zbor.
Ja čitam jednu rečenicu. Ј---ч-та----на-речен-ца. Ј-- ч---- е--- р-------- Ј-с ч-т-м е-н- р-ч-н-ц-. ------------------------ Јас читам една реченица. 0
Јas -hitam -e--a r-echyeni--a. Ј-- c----- y---- r------------ Ј-s c-i-a- y-d-a r-e-h-e-i-z-. ------------------------------ Јas chitam yedna ryechyenitza.
Ja čitam jedno pismo. Ја--чи-ам--д-о-п-смо. Ј-- ч---- е--- п----- Ј-с ч-т-м е-н- п-с-о- --------------------- Јас читам едно писмо. 0
Ј-- -h-t-m ---no pism-. Ј-- c----- y---- p----- Ј-s c-i-a- y-d-o p-s-o- ----------------------- Јas chitam yedno pismo.
Ja čitam jednu knjigu. Ј-- чит-м ед-- кн-г-. Ј-- ч---- е--- к----- Ј-с ч-т-м е-н- к-и-а- --------------------- Јас читам една книга. 0
Јa-----t-m ---n- --igua. Ј-- c----- y---- k------ Ј-s c-i-a- y-d-a k-i-u-. ------------------------ Јas chitam yedna knigua.
Ja čitam. Ј---ч--а-. Ј-- ч----- Ј-с ч-т-м- ---------- Јас читам. 0
Јa- c-it-m. Ј-- c------ Ј-s c-i-a-. ----------- Јas chitam.
Ti čitaš. Ти-чит--. Т- ч----- Т- ч-т-ш- --------- Ти читаш. 0
Ti-ch-t--h. T- c------- T- c-i-a-h- ----------- Ti chitash.
On čita. Т-------. Т-- ч---- Т-ј ч-т-. --------- Тој чита. 0
T-- chi--. T-- c----- T-ј c-i-a- ---------- Toј chita.
Ja pišem. Ј-- пишувам. Ј-- п------- Ј-с п-ш-в-м- ------------ Јас пишувам. 0
Ј-- -ish----m. Ј-- p--------- Ј-s p-s-o-v-m- -------------- Јas pishoovam.
Ja pišem jedno slovo. Ј---п-ш---м ед-а бу-ва. Ј-- п------ е--- б----- Ј-с п-ш-в-м е-н- б-к-а- ----------------------- Јас пишувам една буква. 0
Ј-s p-s-----m -edna b---v-. Ј-- p-------- y---- b------ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a b-o-v-. --------------------------- Јas pishoovam yedna bookva.
Ja pišem jednu riječ. Јас пишувам е--н----р. Ј-- п------ е--- з---- Ј-с п-ш-в-м е-е- з-о-. ---------------------- Јас пишувам еден збор. 0
Ј-s p---oov---ye-y-- -b-r. Ј-- p-------- y----- z---- Ј-s p-s-o-v-m y-d-e- z-o-. -------------------------- Јas pishoovam yedyen zbor.
Ja pišem jednu rečenicu. Ј-с --ш---м едн- р--ен-ц-. Ј-- п------ е--- р-------- Ј-с п-ш-в-м е-н- р-ч-н-ц-. -------------------------- Јас пишувам една реченица. 0
Јas pisho-v-m ----- --ec--e----a. Ј-- p-------- y---- r------------ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a r-e-h-e-i-z-. --------------------------------- Јas pishoovam yedna ryechyenitza.
Ja pišem jedno pismo. Ј---п----а- едн-----м-. Ј-- п------ е--- п----- Ј-с п-ш-в-м е-н- п-с-о- ----------------------- Јас пишувам едно писмо. 0
Јas--ish-ov-- y--n- -is--. Ј-- p-------- y---- p----- Ј-s p-s-o-v-m y-d-o p-s-o- -------------------------- Јas pishoovam yedno pismo.
Ja pišem jednu knjigu. Ј----и-у--м ед-а книга. Ј-- п------ е--- к----- Ј-с п-ш-в-м е-н- к-и-а- ----------------------- Јас пишувам една книга. 0
Ј---pis---vam-y---a kn-g--. Ј-- p-------- y---- k------ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a k-i-u-. --------------------------- Јas pishoovam yedna knigua.
Ja pišem. Ја- --ш-в--. Ј-- п------- Ј-с п-ш-в-м- ------------ Јас пишувам. 0
Ј----isho-v-m. Ј-- p--------- Ј-s p-s-o-v-m- -------------- Јas pishoovam.
Ti pišeš. Т- ----в-ш. Т- п------- Т- п-ш-в-ш- ----------- Ти пишуваш. 0
Ti-p-sh--va-h. T- p---------- T- p-s-o-v-s-. -------------- Ti pishoovash.
On piše. То---и--в-. Т-- п------ Т-ј п-ш-в-. ----------- Тој пишува. 0
To- -ish--va. T-- p-------- T-ј p-s-o-v-. ------------- Toј pishoova.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je takođe često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezičke granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja nauke. Tehnički pojmovi se takođe brzo šire u cijeom svijetu. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Da li ste to znali?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je maternji jezik 850 miliona ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju dijalektima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi da nauči kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!