Knjiga fraza

bs U taksiju   »   cs V taxíku

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [třicet osm]

V taxíku

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Zav-l-j-e m---a-i, -ro--m. Z-------- m- t---- p------ Z-v-l-j-e m- t-x-, p-o-í-. -------------------------- Zavolejte mi taxi, prosím. 0
Koliko košta do željezničke stanice? K--i--to--to-í-na ---ra--? K---- t- s---- n- n------- K-l-k t- s-o-í n- n-d-a-í- -------------------------- Kolik to stojí na nádraží? 0
Koliko košta do aerodroma? Ko--k t--st-j- -a let-št-? K---- t- s---- n- l------- K-l-k t- s-o-í n- l-t-š-ě- -------------------------- Kolik to stojí na letiště? 0
Pravo, molim. P---d--ov-ě- p----m. P---- r----- p------ P-ř-d r-v-ě- p-o-í-. -------------------- Pořád rovně, prosím. 0
Ovdje desno, molim. Zd- -op-a--,-p-os-m. Z-- d------- p------ Z-e d-p-a-a- p-o-í-. -------------------- Zde doprava, prosím. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. Na--o-- do----,--ro-ím. N- r--- d------ p------ N- r-h- d-l-v-, p-o-í-. ----------------------- Na rohu doleva, prosím. 0
Meni se žuri. M-m n-s----. M-- n------- M-m n-s-ě-h- ------------ Mám naspěch. 0
Ja imam vremena. Má- čas. M-- č--- M-m č-s- -------- Mám čas. 0
Molim Vas vozite sporije. J----, -----m, ---ale--. J----- p------ p-------- J-ď-e- p-o-í-, p-m-l-j-. ------------------------ Jeďte, prosím, pomaleji. 0
Stanite ovdje, molim. Zast-v-e zde----osí-. Z------- z--- p------ Z-s-a-t- z-e- p-o-í-. --------------------- Zastavte zde, prosím. 0
Sačekajte momenat, molim Vas. Počkej---c---l--,-pro---. P------- c------- p------ P-č-e-t- c-v-l-u- p-o-í-. ------------------------- Počkejte chvilku, prosím. 0
Odmah se vraćam. J-e- hn-- zpá-ky. J--- h--- z------ J-e- h-e- z-á-k-. ----------------- Jsem hned zpátky. 0
Dajte mi račun molim. Prosí-,--e--e -i--č--. P------ d---- m- ú---- P-o-í-, d-j-e m- ú-e-. ---------------------- Prosím, dejte mi účet. 0
Nemam sitno. N-m-- -ro---. N---- d------ N-m-m d-o-n-. ------------- Nemám drobné. 0
U redu je, ostatak je za Vas. T---e v-pořá-k---z--te--j- -r--V--. T- j- v p------- z----- j- p-- V--- T- j- v p-ř-d-u- z-y-e- j- p-o V-s- ----------------------------------- To je v pořádku, zbytek je pro Vás. 0
Odvezite me do ove adrese. Za-------ě-na -ut- a-re-u. Z------ m- n- t--- a------ Z-v-z-e m- n- t-t- a-r-s-. -------------------------- Zavezte mě na tuto adresu. 0
Odvezite me do mog hotela. Odvez----ě----m-ho-h-tel-. O------ m- d- m--- h------ O-v-z-e m- d- m-h- h-t-l-. -------------------------- Odvezte mě do mého hotelu. 0
Odvezite me do plaže. O----t- -- na pl-ž. O------ m- n- p---- O-v-z-e m- n- p-á-. ------------------- Odvezte mě na pláž. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?