Knjiga fraza

bs Sastanak   »   cs Schůzka

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [dvacet čtyři]

Schůzka

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? U-----i ---ob--? U--- t- a------- U-e- t- a-t-b-s- ---------------- Ujel ti autobus? 0
Čekao / Čekala sam te pola sata. Č--al - ---ala j-e--na t--- půl-----n-. Č---- / Č----- j--- n- t--- p-- h------ Č-k-l / Č-k-l- j-e- n- t-b- p-l h-d-n-. --------------------------------------- Čekal / Čekala jsem na tebe půl hodiny. 0
Nemaš mobitel kod sebe? Ne--------b--mob-l? N---- u s--- m----- N-m-š u s-b- m-b-l- ------------------- Nemáš u sebe mobil? 0
Sljedeći put budi tačan! Př-št--př-jď --es--! P----- p---- p------ P-í-t- p-i-ď p-e-n-! -------------------- Příště přijď přesně! 0
Sljedeći put uzmi taksi! P---tě-s- --z-- ta-i! P----- s- v---- t---- P-í-t- s- v-z-i t-x-! --------------------- Příště si vezmi taxi! 0
Sljedeći put ponesi kišobran! Př---ě-s--v-z---deš-ník! P----- s- v---- d------- P-í-t- s- v-z-i d-š-n-k- ------------------------ Příště si vezmi deštník! 0
Sutra imam slobodno. Z-----mám v--n-. Z---- m-- v----- Z-t-a m-m v-l-o- ---------------- Zítra mám volno. 0
Hoćemo li se sutra sastati? Sejde-- -- zít--? S------ s- z----- S-j-e-e s- z-t-a- ----------------- Sejdeme se zítra? 0
Žao mi je, sutra ne mogu. Z-tra -oh-žel---m-hu. Z---- b------ n------ Z-t-a b-h-ž-l n-m-h-. --------------------- Zítra bohužel nemohu. 0
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? Má- -- ví---- něc- --p--nu? M-- n- v----- n--- v p----- M-š n- v-k-n- n-c- v p-á-u- --------------------------- Máš na víkend něco v plánu? 0
Ili imaš već dogovoren sastanak? N-b- má- u- něco -o-luve--? N--- m-- u- n--- d--------- N-b- m-š u- n-c- d-m-u-e-o- --------------------------- Nebo máš už něco domluveno? 0
Predlažem da se nađemo za vikend. Na-rh-ji,-a-y--o------e-k--i-/--et-a-- - -ík-n-u. N-------- a------ s- s------ / s------ o v------- N-v-h-j-, a-y-h-m s- s-t-a-i / s-t-a-y o v-k-n-u- ------------------------------------------------- Navrhuji, abychom se setkali / setkaly o víkendu. 0
Hoćemo li na piknik? N-udě---e---kn-k? N-------- p------ N-u-ě-á-e p-k-i-? ----------------- Neuděláme piknik? 0
Hoćemo li se odvesti do plaže? Nepojed--e-----lá-? N--------- n- p---- N-p-j-d-m- n- p-á-? ------------------- Nepojedeme na pláž? 0
Hoćemo li ići u planine? N--a-e-e----o---r? N--------- d- h--- N-z-j-d-m- d- h-r- ------------------ Nezajedeme do hor? 0
Doći ću po tebe u biro. V-zv-dnu -ě-z k-n--l-ř-. V------- t- z k--------- V-z-e-n- t- z k-n-e-á-e- ------------------------ Vyzvednu tě z kanceláře. 0
Doći ću po tebe kući. V-zv--n- t- u ---- ----. V------- t- u t--- d---- V-z-e-n- t- u t-b- d-m-. ------------------------ Vyzvednu tě u tebe doma. 0
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. Vyzve-n- tě--a-a-t--uso-é------v-e. V------- t- n- a--------- z-------- V-z-e-n- t- n- a-t-b-s-v- z-s-á-c-. ----------------------------------- Vyzvednu tě na autobusové zastávce. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.