Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   cs Ptáme se na cestu

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [čtyřicet]

Ptáme se na cestu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Izvinite! Pr-m-ňte! P-------- P-o-i-t-! --------- Promiňte! 0
Možete li mi pomoći? M-ž------ po-o--? M----- m- p------ M-ž-t- m- p-m-c-? ----------------- Můžete mi pomoci? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? K-e-je -ady-n----á dobr- --s-------? K-- j- t--- n----- d---- r---------- K-e j- t-d- n-j-k- d-b-á r-s-a-r-c-? ------------------------------------ Kde je tady nějaká dobrá restaurace? 0
Idite lijevo iza ugla. Na-ro-- ---ně--------a. N- r--- z------ d------ N- r-h- z-h-ě-e d-l-v-. ----------------------- Na rohu zahněte doleva. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. Pa- --žt----u--k r-v-ě. P-- b---- k----- r----- P-k b-ž-e k-u-e- r-v-ě- ----------------------- Pak běžte kousek rovně. 0
Zatim idite stotinu metara udesno. A--o----běžt- s-o--e-r--do--a--. A p---- b---- s-- m---- d------- A p-t-m b-ž-e s-o m-t-ů d-p-a-a- -------------------------------- A potom běžte sto metrů doprava. 0
Možete također uzeti autobus. M-ž--e--e--- --to----m. M----- j-- i a--------- M-ž-t- j-t i a-t-b-s-m- ----------------------- Můžete jet i autobusem. 0
Možete također uzeti tramvaj. M----e--e----tram--j-. M----- j-- i t-------- M-ž-t- j-t i t-a-v-j-. ---------------------- Můžete jet i tramvají. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. Mů-e-e--et-z--m---. M----- j-- z- m---- M-ž-t- j-t z- m-o-. ------------------- Můžete jet za mnou. 0
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? Ja--se do----- k-fot--l--é-u stadión-? J-- s- d------ k f---------- s-------- J-k s- d-s-a-u k f-t-a-o-é-u s-a-i-n-? -------------------------------------- Jak se dostanu k fotbalovému stadiónu? 0
Pređite most! Př-j--t- p--- --st! P------- p--- m---- P-e-e-t- p-e- m-s-! ------------------- Přejeďte přes most! 0
Vozite kroz tunel! Proje-te -u-el-m! P------- t------- P-o-e-t- t-n-l-m- ----------------- Projeďte tunelem! 0
Vozite do trećeg semafora. Je----k---ře--mu--e-a-or-. J---- k- t------ s-------- J-ď-e k- t-e-í-u s-m-f-r-. -------------------------- Jeďte ke třetímu semaforu. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Po-o-----o--- n--p-vn------a-a. P---- o------ n- p---- d------- P-t-m o-b-č-e n- p-v-í d-p-a-a- ------------------------------- Potom odbočte na první doprava. 0
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. Pa- p---e--e--o-n- --j-l--ší------v-t--. P-- p------- r---- n-------- k---------- P-k p-o-e-t- r-v-ě n-j-l-ž-í k-i-o-a-k-. ---------------------------------------- Pak projeďte rovně nejbližší křižovatku. 0
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? Pr-mi-t-,--ak -- dosta----a----iš--? P-------- j-- s- d------ n- l------- P-o-i-t-, j-k s- d-s-a-u n- l-t-š-ě- ------------------------------------ Promiňte, jak se dostanu na letiště? 0
Najbolje je da uzmete metro. N--lep-í ----- k--- -oj-d-t- m-t-e-. N------- b---- k--- p------- m------ N-j-e-š- b-d-, k-y- p-j-d-t- m-t-e-. ------------------------------------ Nejlepší bude, když pojedete metrem. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Je-t---a-k---čno-. J---- n- k-------- J-ď-e n- k-n-č-o-. ------------------ Jeďte na konečnou. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!