Knjiga fraza

bs U kući   »   cs V dome

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [sedmnáct]

V dome

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Ovdje je naša kuća. Tot---e-náš---m. T--- j- n-- d--- T-t- j- n-š d-m- ---------------- Toto je náš dům. 0
Gore je krov. N-hoře--e----e--a. N----- j- s------- N-h-ř- j- s-ř-c-a- ------------------ Nahoře je střecha. 0
Dolje je podrum. Do---j----l--. D--- j- s----- D-l- j- s-l-p- -------------- Dole je sklep. 0
Iza kuće je vrt. Za-d---- j- --hra-a. Z- d---- j- z------- Z- d-m-m j- z-h-a-a- -------------------- Za domem je zahrada. 0
Pred kućom nema ulice. Pře- ---e--neved--žá----ce-ta. P--- d---- n----- ž---- c----- P-e- d-m-m n-v-d- ž-d-á c-s-a- ------------------------------ Před domem nevede žádná cesta. 0
Pored kuće je drveće. Ve-le-domu-jsou st-o-y. V---- d--- j--- s------ V-d-e d-m- j-o- s-r-m-. ----------------------- Vedle domu jsou stromy. 0
Ovdje je moj stan. T-t--j- mů-----. T--- j- m-- b--- T-t- j- m-j b-t- ---------------- Toto je můj byt. 0
Ovdje su kuhinja i kupatilo. T-d- -e---ch-n- - -oupeln-. T--- j- k------ a k-------- T-d- j- k-c-y-ě a k-u-e-n-. --------------------------- Tady je kuchyně a koupelna. 0
Tamo je dnevna soba i spavaća soba. T-m-j- -bývá- a--o-----. T-- j- o----- a l------- T-m j- o-ý-á- a l-ž-i-e- ------------------------ Tam je obývák a ložnice. 0
Vrata kuće su zatvorena. D---vn--dve--------z-v-e--. D------ d---- j--- z------- D-m-v-í d-e-e j-o- z-v-e-é- --------------------------- Domovní dveře jsou zavřené. 0
Ali prozori su otvoreni. A-e-ok-- jso- otev--n-. A-- o--- j--- o-------- A-e o-n- j-o- o-e-ř-n-. ----------------------- Ale okna jsou otevřená. 0
Danas je vruće. D--s je----ko. D--- j- h----- D-e- j- h-r-o- -------------- Dnes je horko. 0
Mi idemo u dnevnu sobu. Jdem- -o---ý-á-u. J---- d- o------- J-e-e d- o-ý-á-u- ----------------- Jdeme do obýváku. 0
Tamo je sofa i fotelja. Je -----o--vka-a -ře-lo. J- t-- p------ a k------ J- t-m p-h-v-a a k-e-l-. ------------------------ Je tam pohovka a křeslo. 0
Sjednite! P--a--- se! P------ s-- P-s-ď-e s-! ----------- Posaďte se! 0
Tamo stoji moj kompjuter. T----t-jí-můj--očít--. T-- s---- m-- p------- T-m s-o-í m-j p-č-t-č- ---------------------- Tam stojí můj počítač. 0
Tamo stoji moja muzička linija. Tam s-o-í -oje -tere-----. T-- s---- m--- s----- v--- T-m s-o-í m-j- s-e-e- v-ž- -------------------------- Tam stojí moje stereo věž. 0
Televizor je potpuno nov. T- -el--iz- je --l----o-á. T- t------- j- ú---- n---- T- t-l-v-z- j- ú-l-ě n-v-. -------------------------- Ta televize je úplně nová. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik, na primjer, ima jako puno riječi. Takođe ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebalo da ima više od milion riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španlski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika takođe zavisi od njegove istorije. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Naučni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja hemije sadrži hiljade riječi. U gotovo svim jezicima duže riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovno koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Da li ste to znali?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 miliona ljudi je hebrejski maternji jezik. Savremeni hebrejski je, međutim, vještački stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Ko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske historije. Isprobajte ga!