Knjiga fraza

bs Na aerodromu   »   cs Na letišti

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [třicet pět]

Na letišti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. C-t-l-- cht-l---y-h -i----u----t let---- d----én. C---- / c----- b--- s- z-------- l------ d- A---- C-t-l / c-t-l- b-c- s- z-b-k-v-t l-t-n-u d- A-é-. ------------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si zabukovat letenku do Atén. 0
Da li je to direktan let? J- -o-pří-- -et? J- t- p---- l--- J- t- p-í-ý l-t- ---------------- Je to přímý let? 0
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Sed-dl- u o--a v --k---ckém--d-----í- p-o-í-. S------ u o--- v n--------- o-------- p------ S-d-d-o u o-n- v n-k-ř-c-é- o-d-l-n-, p-o-í-. --------------------------------------------- Sedadlo u okna v nekuřáckém oddělení, prosím. 0
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Ch-ěl-/-c-těl----ch-potvr-i-------va--. C---- / c----- b--- p------- r--------- C-t-l / c-t-l- b-c- p-t-r-i- r-z-r-a-i- --------------------------------------- Chtěl / chtěla bych potvrdit rezervaci. 0
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Ch-ěl-/-c-tě-- ---h z-u--t --zer-a-i. C---- / c----- b--- z----- r--------- C-t-l / c-t-l- b-c- z-u-i- r-z-r-a-i- ------------------------------------- Chtěl / chtěla bych zrušit rezervaci. 0
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. C-tě--- cht-------h z-ěn-t--vou -e-e-v-c-. C---- / c----- b--- z----- s--- r--------- C-t-l / c-t-l- b-c- z-ě-i- s-o- r-z-r-a-i- ------------------------------------------ Chtěl / chtěla bych změnit svou rezervaci. 0
Kada polijeće sljedeći avion za Rim? K-- le-í -ř-š-- l-tadlo d------? K-- l--- p----- l------ d- Ř---- K-y l-t- p-í-t- l-t-d-o d- Ř-m-? -------------------------------- Kdy letí příští letadlo do Říma? 0
Jesu li slobodna još dva mjesta? Jsou---- ješt- dv----lná --sta? J--- t-- j---- d-- v---- m----- J-o- t-m j-š-ě d-ě v-l-á m-s-a- ------------------------------- Jsou tam ještě dvě volná místa? 0
Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. Ne---- je t-- j-------o ----é ---to. N-- u- j- t-- j-- j---- v---- m----- N-, u- j- t-m j-n j-d-o v-l-é m-s-o- ------------------------------------ Ne, už je tam jen jedno volné místo. 0
Kada slijećemo? Kd- -ř---an--e? K-- p---------- K-y p-i-t-n-m-? --------------- Kdy přistaneme? 0
Kada smo tamo? Kdy ta---u-em-? K-- t-- b------ K-y t-m b-d-m-? --------------- Kdy tam budeme? 0
Kada vozi autobus u centar grada? K----ed- -----u- d- c-n---? K-- j--- a------ d- c------ K-y j-d- a-t-b-s d- c-n-r-? --------------------------- Kdy jede autobus do centra? 0
Da li je to Vaš kofer? J--to Váš kufr? J- t- V-- k---- J- t- V-š k-f-? --------------- Je to Váš kufr? 0
Da li je to Vaša tašna? J---o---še--aška? J- t- V--- t----- J- t- V-š- t-š-a- ----------------- Je to Vaše taška? 0
Da li je to Vaš prtljag? J---- --š- z--a-adl-? J- t- V--- z--------- J- t- V-š- z-v-z-d-o- --------------------- Je to Vaše zavazadlo? 0
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Ko-ik-si m--u---ít s ----- zav-zad-l? K---- s- m--- v--- s s---- z--------- K-l-k s- m-h- v-í- s s-b-u z-v-z-d-l- ------------------------------------- Kolik si mohu vzít s sebou zavazadel? 0
Dvadeset kila. D-ace---i--. D----- k---- D-a-e- k-l-. ------------ Dvacet kilo. 0
Šta, samo dvadeset kila? Co-e,-j-- ---c---ki-o? C---- j-- d----- k---- C-ž-, j-n d-a-e- k-l-? ---------------------- Cože, jen dvacet kilo? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje mijenja mozak

Ko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom koo želi dobro da nauči jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovno vježbati. Jer vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Takođe se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je takođe jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebno potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štaviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku takođe obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Da li ste to znali?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 miliona ljudi je evropski portugalski maternji jezik. On je takođe jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. vijeku je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na evropski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 miliona ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.