Knjiga fraza

bs Na aerodromu   »   bg На летището

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [трийсет и пет]

35 [triyset i pet]

На летището

[Na letishcheto]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. Б-х-и---- - --к-л- ----ез-рв--а---ол-- -- -тин-. Б-- и---- / и----- д- р--------- п---- д- А----- Б-х и-к-л / и-к-л- д- р-з-р-и-а- п-л-т д- А-и-а- ------------------------------------------------ Бих искал / искала да резервирам полет до Атина. 0
B--h ----- - -skal---- ------ir---p-l-- -- Ati--. B--- i---- / i----- d- r--------- p---- d- A----- B-k- i-k-l / i-k-l- d- r-z-r-i-a- p-l-t d- A-i-a- ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da rezerviram polet do Atina.
Da li je to direktan let? По-етъ- д--ект-------? П------ д------- л- е- П-л-т-т д-р-к-е- л- е- ---------------------- Полетът директен ли е? 0
P-letyt d--ek-e--li-ye? P------ d------- l- y-- P-l-t-t d-r-k-e- l- y-? ----------------------- Poletyt direkten li ye?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. М--я,---но м-сто--- пр---р-ц-----пу--чи. М---- е--- м---- д- п--------- н-------- М-л-, е-н- м-с-о д- п-о-о-е-а- н-п-ш-ч-. ---------------------------------------- Моля, едно място до прозореца, непушачи. 0
Mo-y-- -e-n---yas------pr-zor-t-a,-n-p-----hi. M----- y---- m----- d- p---------- n---------- M-l-a- y-d-o m-a-t- d- p-o-o-e-s-, n-p-s-a-h-. ---------------------------------------------- Molya, yedno myasto do prozoretsa, nepushachi.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Б-х и-к-л-/-и------да-п--вър-- р--ер-а---т- --. Б-- и---- / и----- д- п------- р----------- с-- Б-х и-к-л / и-к-л- д- п-т-ъ-д- р-з-р-а-и-т- с-. ----------------------------------------------- Бих искал / искала да потвърдя резервацията си. 0
Bik- i-kal - i-k-----a p-------a -eze-v----ya---s-. B--- i---- / i----- d- p-------- r------------- s-- B-k- i-k-l / i-k-l- d- p-t-y-d-a r-z-r-a-s-y-t- s-. --------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da potvyrdya rezervatsiyata si.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Б-х-и---- /--ск-л--------аж- -е-ервац--та -и. Б-- и---- / и----- д- о----- р----------- с-- Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-к-ж- р-з-р-а-и-т- с-. --------------------------------------------- Бих искал / искала да откажа резервацията си. 0
B--h-i-ka--/-iska-a-da ot----a----e--a--i-at--s-. B--- i---- / i----- d- o------ r------------- s-- B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-k-z-a r-z-r-a-s-y-t- s-. ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otkazha rezervatsiyata si.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Бих--ск-- --искал- да -ро-е-я--е---в---ята -и. Б-- и---- / и----- д- п------ р----------- с-- Б-х и-к-л / и-к-л- д- п-о-е-я р-з-р-а-и-т- с-. ---------------------------------------------- Бих искал / искала да променя резервацията си. 0
Bik- i---l-/ -sk--a -- p--me-ya rezer--t--ya-- --. B--- i---- / i----- d- p------- r------------- s-- B-k- i-k-l / i-k-l- d- p-o-e-y- r-z-r-a-s-y-t- s-. -------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da promenya rezervatsiyata si.
Kada polijeće sljedeći avion za Rim? К--- изл-т- --е-ва-и-- -амоле---а ---? К--- и----- с--------- с------ з- Р--- К-г- и-л-т- с-е-в-щ-я- с-м-л-т з- Р-м- -------------------------------------- Кога излита следващият самолет за Рим? 0
Koga ---ita--le----h-h-yat-sa--let za R--? K--- i----- s------------- s------ z- R--- K-g- i-l-t- s-e-v-s-c-i-a- s-m-l-t z- R-m- ------------------------------------------ Koga izlita sledvashchiyat samolet za Rim?
Jesu li slobodna još dva mjesta? И-а ----ще-д-е -в---д-и-м--т-? И-- л- о-- д-- с------- м----- И-а л- о-е д-е с-о-о-н- м-с-а- ------------------------------ Има ли още две свободни места? 0
I-a----o--che dv- -v-b---- mest-? I-- l- o----- d-- s------- m----- I-a l- o-h-h- d-e s-o-o-n- m-s-a- --------------------------------- Ima li oshche dve svobodni mesta?
Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. Не--им-ме ------дн---яс----вобод---ощ-. Н-- и---- с--- е--- м---- с------- о--- Н-, и-а-е с-м- е-н- м-с-о с-о-о-н- о-е- --------------------------------------- Не, имаме само едно място свободно още. 0
N-- i------amo-y---- myas-o s--b-d--------e. N-- i---- s--- y---- m----- s------- o------ N-, i-a-e s-m- y-d-o m-a-t- s-o-o-n- o-h-h-. -------------------------------------------- Ne, imame samo yedno myasto svobodno oshche.
Kada slijećemo? К-га----ка-нем? К--- щ- к------ К-г- щ- к-ц-е-? --------------- Кога ще кацнем? 0
Kog--s---e--at--e-? K--- s---- k------- K-g- s-c-e k-t-n-m- ------------------- Koga shche katsnem?
Kada smo tamo? К--а-щ--с-- -ам? К--- щ- с-- т--- К-г- щ- с-е т-м- ---------------- Кога ще сме там? 0
K--- sh----s-----m? K--- s---- s-- t--- K-g- s-c-e s-e t-m- ------------------- Koga shche sme tam?
Kada vozi autobus u centar grada? Ко-а има-а-т---- з--ц-нт--а на--р-д-? К--- и-- а------ з- ц------ н- г----- К-г- и-а а-т-б-с з- ц-н-ъ-а н- г-а-а- ------------------------------------- Кога има автобус за центъра на града? 0
K-----ma -v--bu---- ----t-ra -a--ra-a? K--- i-- a------ z- t------- n- g----- K-g- i-a a-t-b-s z- t-e-t-r- n- g-a-a- -------------------------------------- Koga ima avtobus za tsentyra na grada?
Da li je to Vaš kofer? То-а--аш-я- --фар л- е? Т--- В----- к---- л- е- Т-в- В-ш-я- к-ф-р л- е- ----------------------- Това Вашият куфар ли е? 0
Tova-V------t-kufar li-ye? T--- V------- k---- l- y-- T-v- V-s-i-a- k-f-r l- y-? -------------------------- Tova Vashiyat kufar li ye?
Da li je to Vaša tašna? Т-в- Ва-ата-ч---а ли -? Т--- В----- ч---- л- е- Т-в- В-ш-т- ч-н-а л- е- ----------------------- Това Вашата чанта ли е? 0
Tova-Vas-ata--h-n-- -- ye? T--- V------ c----- l- y-- T-v- V-s-a-a c-a-t- l- y-? -------------------------- Tova Vashata chanta li ye?
Da li je to Vaš prtljag? Т--- -аши-- ба--- -и--? Т--- В----- б---- л- е- Т-в- В-ш-я- б-г-ж л- е- ----------------------- Това Вашият багаж ли е? 0
T--a -a-h--a--bagaz-----y-? T--- V------- b----- l- y-- T-v- V-s-i-a- b-g-z- l- y-? --------------------------- Tova Vashiyat bagazh li ye?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Колко-б--аж --г--да--з---? К---- б---- м--- д- в----- К-л-о б-г-ж м-г- д- в-е-а- -------------------------- Колко багаж мога да взема? 0
Kolk--ba------o-a-d- vz-m-? K---- b----- m--- d- v----- K-l-o b-g-z- m-g- d- v-e-a- --------------------------- Kolko bagazh moga da vzema?
Dvadeset kila. Дв-------и----ам-. Д------ к--------- Д-а-с-т к-л-г-а-а- ------------------ Двайсет килограма. 0
Dva---t-kil-grama. D------ k--------- D-a-s-t k-l-g-a-a- ------------------ Dvayset kilograma.
Šta, samo dvadeset kila? Как------м- -в----- -ил-гра--? К----- с--- д------ к--------- К-к-о- с-м- д-а-с-т к-л-г-а-а- ------------------------------ Какво, само двайсет килограма? 0
Kak--, ---o---a---t kilo-r---? K----- s--- d------ k--------- K-k-o- s-m- d-a-s-t k-l-g-a-a- ------------------------------ Kakvo, samo dvayset kilograma?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje mijenja mozak

Ko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom koo želi dobro da nauči jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovno vježbati. Jer vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Takođe se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je takođe jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebno potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štaviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku takođe obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Da li ste to znali?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 miliona ljudi je evropski portugalski maternji jezik. On je takođe jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. vijeku je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na evropski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 miliona ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.