Knjiga fraza

bs Na aerodromu   »   uk В аеропорту

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [тридцять п’ять]

35 [trydtsyatʹ pʺyatʹ]

В аеропорту

[V aeroportu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. Я -------- --хот--а ----а-р--ю-а-- квит-к до А--н. Я х---- б- / х----- б- з---------- к----- д- А---- Я х-т-в б- / х-т-л- б- з-б-о-ю-а-и к-и-о- д- А-і-. -------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би забронювати квиток до Афін. 0
YA ---ti---- /----------y -a-rony--at- --ytok------in. Y- k----- b- / k------ b- z----------- k----- d- A---- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- z-b-o-y-v-t- k-y-o- d- A-i-. ------------------------------------------------------ YA khotiv by / khotila by zabronyuvaty kvytok do Afin.
Da li je to direktan let? Ц----я-ий р-й-? Ц- п----- р---- Ц- п-я-и- р-й-? --------------- Це прямий рейс? 0
Ts- p------̆ -e--s? T-- p------- r----- T-e p-y-m-y- r-y-s- ------------------- Tse pryamyy̆ rey̆s?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Будь-ла-ка, мі--е біл--ві-на,-д-я нек---щи-. Б---------- м---- б--- в----- д-- н--------- Б-д---а-к-, м-с-е б-л- в-к-а- д-я н-к-р-щ-х- -------------------------------------------- Будь-ласка, місце біля вікна, для некурящих. 0
Bu-ʹ--as----mi-tse -il-a ---n----l-a n-kur---h-h-k-. B---------- m----- b---- v----- d--- n-------------- B-d---a-k-, m-s-s- b-l-a v-k-a- d-y- n-k-r-a-h-h-k-. ---------------------------------------------------- Budʹ-laska, mistse bilya vikna, dlya nekuryashchykh.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Я х-т-в б------ті-- -и п--тв-р---и---- броню. Я х---- б- / х----- б- п---------- м-- б----- Я х-т-в б- / х-т-л- б- п-д-в-р-и-и м-ю б-о-ю- --------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би підтвердити мою броню. 0
Y- kho--v by-/ k-o---- ---pid-ver-y-y moyu br-n-u. Y- k----- b- / k------ b- p---------- m--- b------ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- p-d-v-r-y-y m-y- b-o-y-. -------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila by pidtverdyty moyu bronyu.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Я--от-в-б--/ х--і-а -- ск---ва----о--бр-ню. Я х---- б- / х----- б- с-------- м-- б----- Я х-т-в б- / х-т-л- б- с-а-у-а-и м-ю б-о-ю- ------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би скасувати мою броню. 0
Y- --o-i--by-/----ti-- b----a-u-aty---yu ---nyu. Y- k----- b- / k------ b- s-------- m--- b------ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- s-a-u-a-y m-y- b-o-y-. ------------------------------------------------ YA khotiv by / khotila by skasuvaty moyu bronyu.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Я хот-- б- / --ті-- б- п--е-ес-- --м-вл-н-я---єї-б---і. Я х---- б- / х----- б- п-------- з--------- м--- б----- Я х-т-в б- / х-т-л- б- п-р-н-с-и з-м-в-е-н- м-є- б-о-і- ------------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би перенести замовлення моєї броні. 0
YA-k-otiv-by-/---o---a b- -e-e--sty -am---e-nya -o--ï -r--i. Y- k----- b- / k------ b- p-------- z---------- m----- b----- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- p-r-n-s-y z-m-v-e-n-a m-y-i- b-o-i- ------------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila by perenesty zamovlennya moyeï broni.
Kada polijeće sljedeći avion za Rim? Коли ---б-и---й ---с до-Риму? К--- н--------- р--- д- Р---- К-л- н-й-л-ж-и- р-й- д- Р-м-? ----------------------------- Коли найближчий рейс до Риму? 0
K-ly-na-̆-----ch--̆-re--s--o-Rym-? K--- n------------- r---- d- R---- K-l- n-y-b-y-h-h-y- r-y-s d- R-m-? ---------------------------------- Koly nay̆blyzhchyy̆ rey̆s do Rymu?
Jesu li slobodna još dva mjesta? Є ще -в----ль--х мі---? Є щ- д-- в------ м----- Є щ- д-а в-л-н-х м-с-я- ----------------------- Є ще два вільних місця? 0
Y--s-ch----a ----n--h -i---ya? Y- s---- d-- v------- m------- Y- s-c-e d-a v-l-n-k- m-s-s-a- ------------------------------ YE shche dva vilʹnykh mistsya?
Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. Н-,-- ли-е-о------ль-е-мі-ц-. Н-- є л--- о--- в----- м----- Н-, є л-ш- о-н- в-л-н- м-с-е- ----------------------------- Ні, є лише одне вільне місце. 0
Ni,-y- -y------ne-v-l--e mi-t-e. N-- y- l---- o--- v----- m------ N-, y- l-s-e o-n- v-l-n- m-s-s-. -------------------------------- Ni, ye lyshe odne vilʹne mistse.
Kada slijećemo? Ко-и-м---ри-------о--? К--- м- п------------- К-л- м- п-и-е-л-є-о-я- ---------------------- Коли ми приземляємося? 0
K----m- pr-z----a-------? K--- m- p---------------- K-l- m- p-y-e-l-a-e-o-y-? ------------------------- Koly my pryzemlyayemosya?
Kada smo tamo? К-ли -и -рибув-єм-? К--- м- п---------- К-л- м- п-и-у-а-м-? ------------------- Коли ми прибуваємо? 0
K--y --------va--mo? K--- m- p----------- K-l- m- p-y-u-a-e-o- -------------------- Koly my prybuvayemo?
Kada vozi autobus u centar grada? Ко-и----ит- -в--бус - це-т---і--а? К--- ї----- а------ в ц---- м----- К-л- ї-д-т- а-т-б-с в ц-н-р м-с-а- ---------------------------------- Коли їздить автобус в центр міста? 0
K--y -̈-d--ʹ--v-ob-- v -se-tr -i-ta? K--- i------ a------ v t----- m----- K-l- i-z-y-ʹ a-t-b-s v t-e-t- m-s-a- ------------------------------------ Koly ïzdytʹ avtobus v tsentr mista?
Da li je to Vaš kofer? Це-Ва----а-іза? Ц- В--- в------ Ц- В-ш- в-л-з-? --------------- Це Ваша валіза? 0
T-e Va-ha --liz-? T-- V---- v------ T-e V-s-a v-l-z-? ----------------- Tse Vasha valiza?
Da li je to Vaša tašna? Це--а-а-с--к-? Ц- В--- с----- Ц- В-ш- с-м-а- -------------- Це Ваша сумка? 0
Tse-V---- s-mk-? T-- V---- s----- T-e V-s-a s-m-a- ---------------- Tse Vasha sumka?
Da li je to Vaš prtljag? Ц- В---багаж? Ц- В-- б----- Ц- В-ш б-г-ж- ------------- Це Ваш багаж? 0
T-e V--- ba-azh? T-- V--- b------ T-e V-s- b-h-z-? ---------------- Tse Vash bahazh?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Я--б-г-то баг-ж-------- в--т-? Я- б----- б----- я м--- в----- Я- б-г-т- б-г-ж- я м-ж- в-я-и- ------------------------------ Як багато багажу я можу взяти? 0
Yak bah--o -a--z-u ya--ozh---z-at-? Y-- b----- b------ y- m---- v------ Y-k b-h-t- b-h-z-u y- m-z-u v-y-t-? ----------------------------------- Yak bahato bahazhu ya mozhu vzyaty?
Dvadeset kila. Д-а-ц-т---і-о---м. Д------- к-------- Д-а-ц-т- к-л-г-а-. ------------------ Двадцять кілограм. 0
D---t-yat- k-------. D--------- k-------- D-a-t-y-t- k-l-h-a-. -------------------- Dvadtsyatʹ kilohram.
Šta, samo dvadeset kila? Щ-,-----ки дв--ця-ь--і--г-а-? Щ-- т----- д------- к-------- Щ-, т-л-к- д-а-ц-т- к-л-г-а-? ----------------------------- Що, тільки двадцять кілограм? 0
Sh-----t-------v--tsy------l---a-? S----- t----- d--------- k-------- S-c-o- t-l-k- d-a-t-y-t- k-l-h-a-? ---------------------------------- Shcho, tilʹky dvadtsyatʹ kilohram?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje mijenja mozak

Ko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom koo želi dobro da nauči jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovno vježbati. Jer vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Takođe se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je takođe jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebno potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štaviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku takođe obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Da li ste to znali?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 miliona ljudi je evropski portugalski maternji jezik. On je takođe jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. vijeku je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na evropski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 miliona ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.