Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   lv Jautāt ceļu

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [četrdesmit]

Jautāt ceļu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Izvinite! At---nojie-, ----u! A----------- l----- A-v-i-o-i-t- l-d-u- ------------------- Atvainojiet, lūdzu! 0
Možete li mi pomoći? Va---ū--v-r-- -----alī-zē-? V-- J-- v---- m-- p-------- V-i J-s v-r-t m-n p-l-d-ē-? --------------------------- Vai Jūs varat man palīdzēt? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? K-r-še-t-i---ab- --st-rāns? K-- š--- i- l--- r--------- K-r š-i- i- l-b- r-s-o-ā-s- --------------------------- Kur šeit ir labs restorāns? 0
Idite lijevo iza ugla. K----o-u-ā-e---- pa------i. K--------- e---- p- k------ K-u-t-j-m- e-i-t p- k-e-s-. --------------------------- Krustojumā ejiet pa kreisi. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. Ta--e--et ne---l- --b--u tai-n-. T-- e---- n------ g----- t------ T-d e-i-t n-l-e-u g-b-l- t-i-n-. -------------------------------- Tad ejiet nelielu gabalu taisni. 0
Zatim idite stotinu metara udesno. Ta--ej-e- ----- --t--- -a---bi. T-- e---- s---- m----- p- l---- T-d e-i-t s-m-s m-t-u- p- l-b-. ------------------------------- Tad ejiet simts metrus pa labi. 0
Možete također uzeti autobus. Jū---a-at ---u---a-- -r-autobu--. J-- v---- b----- a-- a- a-------- J-s v-r-t b-a-k- a-ī a- a-t-b-s-. --------------------------------- Jūs varat braukt arī ar autobusu. 0
Možete također uzeti tramvaj. J-s-v-r-t-b-au-- a-- -- t--m--j-. J-- v---- b----- a-- a- t-------- J-s v-r-t b-a-k- a-ī a- t-a-v-j-. --------------------------------- Jūs varat braukt arī ar tramvaju. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. Jū---arat-vi-nkā-š- b--u-t ai--m--i-. J-- v---- v-------- b----- a-- m----- J-s v-r-t v-e-k-r-i b-a-k- a-z m-n-s- ------------------------------------- Jūs varat vienkārši braukt aiz manis. 0
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? Kā-e- v--- --k-ū-----z --t---a ---di-n-m? K- e- v--- n----- l--- f------ s--------- K- e- v-r- n-k-ū- l-d- f-t-o-a s-a-i-n-m- ----------------------------------------- Kā es varu nokļūt līdz futbola stadionam? 0
Pređite most! Bra---et-p----t--tam! B------- p--- t------ B-a-c-e- p-r- t-l-a-! --------------------- Brauciet pāri tiltam! 0
Vozite kroz tunel! B--u-----c--r--t-----m! B------- c---- t------- B-a-c-e- c-u-i t-n-l-m- ----------------------- Brauciet cauri tunelim! 0
Vozite do trećeg semafora. B--u-ie- l-dz--re-a--m -uk-o---a-. B------- l--- t------- l---------- B-a-c-e- l-d- t-e-a-a- l-k-o-o-a-. ---------------------------------- Brauciet līdz trešajam luksoforam. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Tad-nogr--zi------pirma-ā i-lā p- l-b-. T-- n------------ p------ i--- p- l---- T-d n-g-i-z-e-i-s p-r-a-ā i-l- p- l-b-. --------------------------------------- Tad nogriezieties pirmajā ielā pa labi. 0
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. Tad brau-ie- --is-i-p-ri---k-šaja--k-----ju--m. T-- b------- t----- p--- n-------- k----------- T-d b-a-c-e- t-i-n- p-r- n-k-š-j-m k-u-t-j-m-m- ----------------------------------------------- Tad brauciet taisni pāri nākošajam krustojumam. 0
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? A-vai-o--et---ā ------u--o---t lid-st-? A----------- k- e- v--- n----- l------- A-v-i-o-i-t- k- e- v-r- n-k-ū- l-d-s-ā- --------------------------------------- Atvainojiet, kā es varu nokļūt lidostā? 0
Najbolje je da uzmete metro. Vis----- b--------ar ---r-. V------- b------- a- m----- V-s-a-ā- b-a-c-e- a- m-t-o- --------------------------- Vislabāk brauciet ar metro. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Bra-c-e-----z --la-st---ja-! B------- l--- g--- s-------- B-a-c-e- l-d- g-l- s-a-i-a-! ---------------------------- Brauciet līdz gala stacijai! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!