Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   el Ρωτάω για το δρόμο

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [σαράντα]

40 [saránta]

Ρωτάω για το δρόμο

[Rōtáō gia to drómo]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Izvinite! Μ- ------ε-τ-! Μ- σ---------- Μ- σ-γ-ω-ε-τ-! -------------- Με συγχωρείτε! 0
M- -y--hōreí--! M- s----------- M- s-n-h-r-í-e- --------------- Me synchōreíte!
Možete li mi pomoći? Μ----ίτ- -α----β-η--σετ-; Μ------- ν- μ- β--------- Μ-ο-ε-τ- ν- μ- β-η-ή-ε-ε- ------------------------- Μπορείτε να με βοηθήσετε; 0
Mporeí-- na-m------h--et-? M------- n- m- b---------- M-o-e-t- n- m- b-ē-h-s-t-? -------------------------- Mporeíte na me boēthḗsete?
Gdje ovdje ima dobar restoran? Πο- υπ-ρχε- εδ----α--αλ--ε--ι-τ-ρ--; Π-- υ------ ε-- έ-- κ--- ε---------- Π-ύ υ-ά-χ-ι ε-ώ έ-α κ-λ- ε-τ-α-ό-ι-; ------------------------------------ Πού υπάρχει εδώ ένα καλό εστιατόριο; 0
P-ú -pá--h-i---ṓ -na--a-ó-e--ia--ri-? P-- y------- e-- é-- k--- e---------- P-ú y-á-c-e- e-ṓ é-a k-l- e-t-a-ó-i-? ------------------------------------- Poú ypárchei edṓ éna kaló estiatório?
Idite lijevo iza ugla. Π-γαί-ε-ε στη-γωνία-αρι---ρά. Π-------- σ-- γ---- α-------- Π-γ-ί-ε-ε σ-η γ-ν-α α-ι-τ-ρ-. ----------------------------- Πηγαίνετε στη γωνία αριστερά. 0
Pēg--n-t- -t- g--ía ---ster-. P-------- s-- g---- a-------- P-g-í-e-e s-ē g-n-a a-i-t-r-. ----------------------------- Pēgaínete stē gōnía aristerá.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Μ--- πη---νε---για---γ--ευθεί-. Μ--- π-------- γ-- λ--- ε------ Μ-τ- π-γ-ί-ε-ε γ-α λ-γ- ε-θ-ί-. ------------------------------- Μετά πηγαίνετε για λίγο ευθεία. 0
M--á-pē----e---gia lígo euth-í-. M--- p-------- g-- l--- e------- M-t- p-g-í-e-e g-a l-g- e-t-e-a- -------------------------------- Metá pēgaínete gia lígo eutheía.
Zatim idite stotinu metara udesno. Στ----- ----α κ-ν-ε -εξιά. Σ-- 1-- μ---- κ---- δ----- Σ-α 1-0 μ-τ-α κ-ν-ε δ-ξ-ά- -------------------------- Στα 100 μέτρα κάντε δεξιά. 0
S-a--0---é--a--á-t- de-iá. S-- 1-- m---- k---- d----- S-a 1-0 m-t-a k-n-e d-x-á- -------------------------- Sta 100 métra kánte dexiá.
Možete također uzeti autobus. Μπ-ρ--τ- -- πά-ετε---- ----εω-ο----. Μ------- ν- π----- κ-- τ- λ--------- Μ-ο-ε-τ- ν- π-ρ-τ- κ-ι τ- λ-ω-ο-ε-ο- ------------------------------------ Μπορείτε να πάρετε και το λεωφορείο. 0
Mpo---t- na-páre---k-i ---le--h---í-. M------- n- p----- k-- t- l---------- M-o-e-t- n- p-r-t- k-i t- l-ō-h-r-í-. ------------------------------------- Mporeíte na párete kai to leōphoreío.
Možete također uzeti tramvaj. Μπ--είτ- -α--------κ-- τ- ---μ. Μ------- ν- π----- κ-- τ- τ---- Μ-ο-ε-τ- ν- π-ρ-τ- κ-ι τ- τ-α-. ------------------------------- Μπορείτε να πάρετε και το τραμ. 0
M-ore-t- -- -á---- --- -o t-am. M------- n- p----- k-- t- t---- M-o-e-t- n- p-r-t- k-i t- t-a-. ------------------------------- Mporeíte na párete kai to tram.
Možete također jednostavno voziti za mnom. Μπ-ρείτ- -π-ά -- με --ο-ουθ--ε-ε -------υ-οκ-ν-τ---- εκεί. Μ------- α--- ν- μ- α----------- μ- τ- α--------- ω- ε---- Μ-ο-ε-τ- α-λ- ν- μ- α-ο-ο-θ-σ-τ- μ- τ- α-τ-κ-ν-τ- ω- ε-ε-. ---------------------------------------------------------- Μπορείτε απλά να με ακολουθήσετε με το αυτοκίνητο ως εκεί. 0
M-o-eít- ---- -- m- -k-lo--h-s--- me t---uto-í---------k--. M------- a--- n- m- a------------ m- t- a--------- ō- e---- M-o-e-t- a-l- n- m- a-o-o-t-ḗ-e-e m- t- a-t-k-n-t- ō- e-e-. ----------------------------------------------------------- Mporeíte aplá na me akolouthḗsete me to autokínēto ōs ekeí.
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? Πώς-θα---- --ο -ή---ο π--ο-φ-ίρο-; Π-- θ- π-- σ-- γ----- π----------- Π-ς θ- π-ω σ-ο γ-π-δ- π-δ-σ-α-ρ-υ- ---------------------------------- Πώς θα πάω στο γήπεδο ποδοσφαίρου; 0
Pṓs-t-a páō-s---g-pe-o-p-dosph---o-? P-- t-- p-- s-- g----- p------------ P-s t-a p-ō s-o g-p-d- p-d-s-h-í-o-? ------------------------------------ Pṓs tha páō sto gḗpedo podosphaírou?
Pređite most! Διασ---τ--τ- -έ--ρ-! Δ-------- τ- γ------ Δ-α-χ-σ-ε τ- γ-φ-ρ-! -------------------- Διασχίστε τη γέφυρα! 0
Di--c---te -ē-g--h---! D--------- t- g------- D-a-c-í-t- t- g-p-y-a- ---------------------- Diaschíste tē géphyra!
Vozite kroz tunel! Π-ρ---- μέσα --ό το τ-ύ-ε-! Π------ μ--- α-- τ- τ------ Π-ρ-σ-ε μ-σ- α-ό τ- τ-ύ-ε-! --------------------------- Περάστε μέσα από το τούνελ! 0
Perá--- -é-----ó-to t----l! P------ m--- a-- t- t------ P-r-s-e m-s- a-ó t- t-ú-e-! --------------------------- Peráste mésa apó to toúnel!
Vozite do trećeg semafora. Π--αίνετ- ω--τ- τρ-το φ---ρι. Π-------- ω- τ- τ---- φ------ Π-γ-ί-ε-ε ω- τ- τ-ί-ο φ-ν-ρ-. ----------------------------- Πηγαίνετε ως το τρίτο φανάρι. 0
Pē---n-te--s ---tr-t- ---n-r-. P-------- ō- t- t---- p------- P-g-í-e-e ō- t- t-í-o p-a-á-i- ------------------------------ Pēgaínete ōs to tríto phanári.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Μ--- στ--ψ---σ-ον-πρώτ--δ-----δ--ι-. Μ--- σ------ σ--- π---- δ---- δ----- Μ-τ- σ-ρ-ψ-ε σ-ο- π-ώ-ο δ-ό-ο δ-ξ-ά- ------------------------------------ Μετά στρίψτε στον πρώτο δρόμο δεξιά. 0
Me-- s-ríp--- ---n-----o------ -e-iá. M--- s------- s--- p---- d---- d----- M-t- s-r-p-t- s-o- p-ṓ-o d-ó-o d-x-á- ------------------------------------- Metá strípste ston prṓto drómo dexiá.
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. Σ-ην ε-όμ-νη-δια--α-ρ--- συ--χί-ε-ε-ε-θ--α. Σ--- ε------ δ---------- σ--------- ε------ Σ-η- ε-ό-ε-η δ-α-τ-ύ-ω-η σ-ν-χ-ζ-τ- ε-θ-ί-. ------------------------------------------- Στην επόμενη διασταύρωση συνεχίζετε ευθεία. 0
St-n ep--en- diast--rōsē--y-ec-í-et---u--e--. S--- e------ d---------- s---------- e------- S-ē- e-ó-e-ē d-a-t-ú-ō-ē s-n-c-í-e-e e-t-e-a- --------------------------------------------- Stēn epómenē diastaúrōsē synechízete eutheía.
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? Σ-γ---μη, πώ--θα-π-- σ-ο-αερ--ρόμι-; Σ-------- π-- θ- π-- σ-- α---------- Σ-γ-ν-μ-, π-ς θ- π-ω σ-ο α-ρ-δ-ό-ι-; ------------------------------------ Συγγνώμη, πώς θα πάω στο αεροδρόμιο; 0
Syng--mē- --- --------sto-----d-óm-o? S-------- p-- t-- p-- s-- a---------- S-n-n-m-, p-s t-a p-ō s-o a-r-d-ó-i-? ------------------------------------- Syngnṓmē, pṓs tha páō sto aerodrómio?
Najbolje je da uzmete metro. Π--τε --λ-τ-ρ--το--ε---. Π---- κ------- τ- μ----- Π-ρ-ε κ-λ-τ-ρ- τ- μ-τ-ό- ------------------------ Πάρτε καλύτερα το μετρό. 0
Pá--- -al-tera to m-tró. P---- k------- t- m----- P-r-e k-l-t-r- t- m-t-ó- ------------------------ Párte kalýtera to metró.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Α--ά ---εχίστε -έχρ---- τέρμ-. Α--- σ-------- μ---- τ- τ----- Α-λ- σ-ν-χ-σ-ε μ-χ-ι τ- τ-ρ-α- ------------------------------ Απλά συνεχίστε μέχρι το τέρμα. 0
Ap-á-s---ch-s-e -é---i t- ---ma. A--- s--------- m----- t- t----- A-l- s-n-c-í-t- m-c-r- t- t-r-a- -------------------------------- Aplá synechíste méchri to térma.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!