Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   el Ρωτάω για το δρόμο

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [σαράντα]

40 [saránta]

Ρωτάω για το δρόμο

Rōtáō gia to drómo

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Izvinite! Μ- σ-γ---είτ-! Μ_ σ__________ Μ- σ-γ-ω-ε-τ-! -------------- Με συγχωρείτε! 0
M--s-nchō-----! M_ s___________ M- s-n-h-r-í-e- --------------- Me synchōreíte!
Možete li mi pomoći? Μ-ο-ε--ε ν- ---β--θ--ετ-; Μ_______ ν_ μ_ β_________ Μ-ο-ε-τ- ν- μ- β-η-ή-ε-ε- ------------------------- Μπορείτε να με βοηθήσετε; 0
Mpore--e na me--o-t---et-? M_______ n_ m_ b__________ M-o-e-t- n- m- b-ē-h-s-t-? -------------------------- Mporeíte na me boēthḗsete?
Gdje ovdje ima dobar restoran? Π----π--------ώ έ-----λ--εσ---τόρι-; Π__ υ______ ε__ έ__ κ___ ε__________ Π-ύ υ-ά-χ-ι ε-ώ έ-α κ-λ- ε-τ-α-ό-ι-; ------------------------------------ Πού υπάρχει εδώ ένα καλό εστιατόριο; 0
P-ú--p-r-h-i-ed- éna----- estia-ór--? P__ y_______ e__ é__ k___ e__________ P-ú y-á-c-e- e-ṓ é-a k-l- e-t-a-ó-i-? ------------------------------------- Poú ypárchei edṓ éna kaló estiatório?
Idite lijevo iza ugla. Π---ί--τ- σ----ωνία---ιστερ-. Π________ σ__ γ____ α________ Π-γ-ί-ε-ε σ-η γ-ν-α α-ι-τ-ρ-. ----------------------------- Πηγαίνετε στη γωνία αριστερά. 0
Pē----ete -tē-g-nía ari-t--á. P________ s__ g____ a________ P-g-í-e-e s-ē g-n-a a-i-t-r-. ----------------------------- Pēgaínete stē gōnía aristerá.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Μ--ά π--α-νε-ε για -ίγ---υθεία. Μ___ π________ γ__ λ___ ε______ Μ-τ- π-γ-ί-ε-ε γ-α λ-γ- ε-θ-ί-. ------------------------------- Μετά πηγαίνετε για λίγο ευθεία. 0
Metá p-gaí-e---gi----g- e-the-a. M___ p________ g__ l___ e_______ M-t- p-g-í-e-e g-a l-g- e-t-e-a- -------------------------------- Metá pēgaínete gia lígo eutheía.
Zatim idite stotinu metara udesno. Στ--1----έ--α--ά-τε---ξ--. Σ__ 1__ μ____ κ____ δ_____ Σ-α 1-0 μ-τ-α κ-ν-ε δ-ξ-ά- -------------------------- Στα 100 μέτρα κάντε δεξιά. 0
Sta---0 m-tra---nt--dex-á. S__ 1__ m____ k____ d_____ S-a 1-0 m-t-a k-n-e d-x-á- -------------------------- Sta 100 métra kánte dexiá.
Možete također uzeti autobus. Μ---ε--- ---πά-ετε ----τ--λ--φ-ρ--ο. Μ_______ ν_ π_____ κ__ τ_ λ_________ Μ-ο-ε-τ- ν- π-ρ-τ- κ-ι τ- λ-ω-ο-ε-ο- ------------------------------------ Μπορείτε να πάρετε και το λεωφορείο. 0
M--re--- -a p-r--- -a- -o-l--p------. M_______ n_ p_____ k__ t_ l__________ M-o-e-t- n- p-r-t- k-i t- l-ō-h-r-í-. ------------------------------------- Mporeíte na párete kai to leōphoreío.
Možete također uzeti tramvaj. Μ--ρ--τ---- -άρ--- κ-ι -- τ-αμ. Μ_______ ν_ π_____ κ__ τ_ τ____ Μ-ο-ε-τ- ν- π-ρ-τ- κ-ι τ- τ-α-. ------------------------------- Μπορείτε να πάρετε και το τραμ. 0
M--r------a p--e-e --i ---t-am. M_______ n_ p_____ k__ t_ t____ M-o-e-t- n- p-r-t- k-i t- t-a-. ------------------------------- Mporeíte na párete kai to tram.
Možete također jednostavno voziti za mnom. Μπ-ρε-τε απλ- να ----κ--ο--ή-ε-ε-μ-----αυ-οκί-ητο-ω---κε-. Μ_______ α___ ν_ μ_ α___________ μ_ τ_ α_________ ω_ ε____ Μ-ο-ε-τ- α-λ- ν- μ- α-ο-ο-θ-σ-τ- μ- τ- α-τ-κ-ν-τ- ω- ε-ε-. ---------------------------------------------------------- Μπορείτε απλά να με ακολουθήσετε με το αυτοκίνητο ως εκεί. 0
Mp-reíte a----n- m--a---ou--ḗset--me -- -utokínēto-ō--e-e-. M_______ a___ n_ m_ a____________ m_ t_ a_________ ō_ e____ M-o-e-t- a-l- n- m- a-o-o-t-ḗ-e-e m- t- a-t-k-n-t- ō- e-e-. ----------------------------------------------------------- Mporeíte aplá na me akolouthḗsete me to autokínēto ōs ekeí.
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? Π------π-ω-σ-ο -ήπ-δ- π-δο-----ο-; Π__ θ_ π__ σ__ γ_____ π___________ Π-ς θ- π-ω σ-ο γ-π-δ- π-δ-σ-α-ρ-υ- ---------------------------------- Πώς θα πάω στο γήπεδο ποδοσφαίρου; 0
Pṓ--tha pá--st--gḗ---- ---o---a-rou? P__ t__ p__ s__ g_____ p____________ P-s t-a p-ō s-o g-p-d- p-d-s-h-í-o-? ------------------------------------ Pṓs tha páō sto gḗpedo podosphaírou?
Pređite most! Δι--χ-σ-ε--- γέφ--α! Δ________ τ_ γ______ Δ-α-χ-σ-ε τ- γ-φ-ρ-! -------------------- Διασχίστε τη γέφυρα! 0
D--sc---te--ē-g-p--r-! D_________ t_ g_______ D-a-c-í-t- t- g-p-y-a- ---------------------- Diaschíste tē géphyra!
Vozite kroz tunel! Π--ά--ε ---α-από--ο----ν-λ! Π______ μ___ α__ τ_ τ______ Π-ρ-σ-ε μ-σ- α-ό τ- τ-ύ-ε-! --------------------------- Περάστε μέσα από το τούνελ! 0
Pe---te--é-a a----o-toúnel! P______ m___ a__ t_ t______ P-r-s-e m-s- a-ó t- t-ú-e-! --------------------------- Peráste mésa apó to toúnel!
Vozite do trećeg semafora. Πη-α--ετ- ως-το-τρίτ---α-άρι. Π________ ω_ τ_ τ____ φ______ Π-γ-ί-ε-ε ω- τ- τ-ί-ο φ-ν-ρ-. ----------------------------- Πηγαίνετε ως το τρίτο φανάρι. 0
Pēg-ín--e -s -o---í---phaná--. P________ ō_ t_ t____ p_______ P-g-í-e-e ō- t- t-í-o p-a-á-i- ------------------------------ Pēgaínete ōs to tríto phanári.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Με-- -τ----ε------πρ--ο--ρό-ο δε--ά. Μ___ σ______ σ___ π____ δ____ δ_____ Μ-τ- σ-ρ-ψ-ε σ-ο- π-ώ-ο δ-ό-ο δ-ξ-ά- ------------------------------------ Μετά στρίψτε στον πρώτο δρόμο δεξιά. 0
M--- st---ste-ston--r-t----ómo ---iá. M___ s_______ s___ p____ d____ d_____ M-t- s-r-p-t- s-o- p-ṓ-o d-ó-o d-x-á- ------------------------------------- Metá strípste ston prṓto drómo dexiá.
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. Σ--ν---ό--ν- δ---τ-ύ-ω----υν-χ--ετ--ευ---α. Σ___ ε______ δ__________ σ_________ ε______ Σ-η- ε-ό-ε-η δ-α-τ-ύ-ω-η σ-ν-χ-ζ-τ- ε-θ-ί-. ------------------------------------------- Στην επόμενη διασταύρωση συνεχίζετε ευθεία. 0
S--- ------- dia-t-úr-s--sy---h-zet---ut-e-a. S___ e______ d__________ s__________ e_______ S-ē- e-ó-e-ē d-a-t-ú-ō-ē s-n-c-í-e-e e-t-e-a- --------------------------------------------- Stēn epómenē diastaúrōsē synechízete eutheía.
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? Σ-γ--ώμ-- -ώς θα---ω-σ---α-ρο-ρ--ιο; Σ________ π__ θ_ π__ σ__ α__________ Σ-γ-ν-μ-, π-ς θ- π-ω σ-ο α-ρ-δ-ό-ι-; ------------------------------------ Συγγνώμη, πώς θα πάω στο αεροδρόμιο; 0
S--gnṓ-ē, --s -h--p-- s-o---rod--m--? S________ p__ t__ p__ s__ a__________ S-n-n-m-, p-s t-a p-ō s-o a-r-d-ó-i-? ------------------------------------- Syngnṓmē, pṓs tha páō sto aerodrómio?
Najbolje je da uzmete metro. Πάρτε -α---ε----- με---. Π____ κ_______ τ_ μ_____ Π-ρ-ε κ-λ-τ-ρ- τ- μ-τ-ό- ------------------------ Πάρτε καλύτερα το μετρό. 0
Párte k-lý-e-- t--m---ó. P____ k_______ t_ m_____ P-r-e k-l-t-r- t- m-t-ó- ------------------------ Párte kalýtera to metró.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Α--ά-συνε---τ- ---ρ- -ο τ----. Α___ σ________ μ____ τ_ τ_____ Α-λ- σ-ν-χ-σ-ε μ-χ-ι τ- τ-ρ-α- ------------------------------ Απλά συνεχίστε μέχρι το τέρμα. 0
A--á-s-nec-í-te-m---r---- -é---. A___ s_________ m_____ t_ t_____ A-l- s-n-c-í-t- m-c-r- t- t-r-a- -------------------------------- Aplá synechíste méchri to térma.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!