Knjiga fraza

bs U banci   »   lv Bankā

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [sešdesmit]

Bankā

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Ja želim otvoriti račun. Es vē--s -tvēr-----t-. E- v---- a----- k----- E- v-l-s a-v-r- k-n-u- ---------------------- Es vēlos atvērt kontu. 0
Tu je moj pasoš. Te--r -a-a--a--. T- i- m--- p---- T- i- m-n- p-s-. ---------------- Te ir mana pase. 0
A ovdje je moja adresa. U-----i--man- ------. U- t- i- m--- a------ U- t- i- m-n- a-r-s-. --------------------- Un te ir mana adrese. 0
Ja želim uplatiti novac na moj račun. Es-vē--- ----ksāt -a----sa-ā-k-n--. E- v---- i------- n---- s--- k----- E- v-l-s i-m-k-ā- n-u-u s-v- k-n-ā- ----------------------------------- Es vēlos iemaksāt naudu savā kontā. 0
Ja želim podignuti novac sa svog računa. E- -ēlos izņe-t-naud--no-sava k-n--. E- v---- i----- n---- n- s--- k----- E- v-l-s i-ņ-m- n-u-u n- s-v- k-n-a- ------------------------------------ Es vēlos izņemt naudu no sava konta. 0
Ja želim uzeti izvode sa računa. Es-vē--s-sa---t ko--a-i-r-kstus. E- v---- s----- k---- i--------- E- v-l-s s-ņ-m- k-n-a i-r-k-t-s- -------------------------------- Es vēlos saņemt konta izrakstus. 0
Ja želim unovčiti putnički ček. Es--ēlo---z-irk- c-ļ-jum- č--u. E- v---- i------ c------- č---- E- v-l-s i-p-r-t c-ļ-j-m- č-k-. ------------------------------- Es vēlos izpirkt ceļojuma čeku. 0
Koliki su troškovi? Ci----el---- ----- par--a-a--o-umu? C-- l---- i- m---- p-- p----------- C-k l-e-a i- m-k-a p-r p-k-l-o-u-u- ----------------------------------- Cik liela ir maksa par pakalpojumu? 0
Gdje moram potpisati? K-r -a- ---ara-s---? K-- m-- j----------- K-r m-n j-p-r-k-t-s- -------------------- Kur man jāparakstās? 0
Ja očekujem doznaku iz Njemačke. Es-----u-p-r-e---u -- Vācija-. E- g---- p-------- n- V------- E- g-i-u p-r-e-u-u n- V-c-j-s- ------------------------------ Es gaidu pārvedumu no Vācijas. 0
Tu je moj broj računa. Te -----n----n---n---r-. T- i- m--- k---- n------ T- i- m-n- k-n-a n-m-r-. ------------------------ Te ir mans konta numurs. 0
Da li je novac stigao? Va--------i- -ienā----? V-- n---- i- p--------- V-i n-u-a i- p-e-ā-u-i- ----------------------- Vai nauda ir pienākusi? 0
Ja želim promijeniti taj novac. Es vē--s----a------- n-u--. E- v---- s------- š- n----- E- v-l-s s-m-i-ī- š- n-u-u- --------------------------- Es vēlos samainīt šo naudu. 0
Ja trebam američke dolare. M-n---ja- A-- --l----. M-- v---- A-- d------- M-n v-j-g A-V d-l-r-s- ---------------------- Man vajag ASV dolārus. 0
Molim Vas dajte mi sitne novčanice. Lūdzu--ied--ie---a- -a------k---s---udaszī-ē-! L----- i------- m-- n---- s------ n----------- L-d-u- i-d-d-e- m-n n-u-u s-k-k-s n-u-a-z-m-s- ---------------------------------------------- Lūdzu, iedodiet man naudu sīkākās naudaszīmēs! 0
Ima li ovdje bankomat? V-i-t--ir--a--o-āt-? V-- t- i- b--------- V-i t- i- b-n-o-ā-s- -------------------- Vai te ir bankomāts? 0
Koliko novca se može podići? C-k-dau-- -au-a- --r --ņe-t? C-- d---- n----- v-- i------ C-k d-u-z n-u-a- v-r i-ņ-m-? ---------------------------- Cik daudz naudas var izņemt? 0
Koje kreditne kartice se mogu koristiti? Kādas ---dī-k----- de-? K---- k----------- d--- K-d-s k-e-ī-k-r-e- d-r- ----------------------- Kādas kredītkartes der? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče maternji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj maternji jezik. Pošto postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Nauka se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i italijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...