Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   lv kaut ko pamatot 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [septiņdesmit seši]

kaut ko pamatot 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Zašto nisi došao / došla? Kā--- -u-------ci? K---- t- n-------- K-p-c t- n-a-n-c-? ------------------ Kāpēc tu neatnāci? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. E--biju sl-ma. E- b--- s----- E- b-j- s-i-a- -------------- Es biju slima. 0
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. Es-neat-āc---jo----u --i--. E- n-------- j- b--- s----- E- n-a-n-c-, j- b-j- s-i-a- --------------------------- Es neatnācu, jo biju slima. 0
Zašto ona nije došla? Kāp-c-vi-- -ea-n---? K---- v--- n-------- K-p-c v-ņ- n-a-n-c-? -------------------- Kāpēc viņa neatnāca? 0
Ona je bila umorna. V--a-bi---nog----i. V--- b--- n-------- V-ņ- b-j- n-g-r-s-. ------------------- Viņa bija nogurusi. 0
Ona nije došla, jer je bila umorna. V--- n-atn---, j- -i-a --g---si. V--- n-------- j- b--- n-------- V-ņ- n-a-n-c-, j- b-j- n-g-r-s-. -------------------------------- Viņa neatnāca, jo bija nogurusi. 0
Zašto on nije došao? Kāpē-------nea-nā-a? K---- v--- n-------- K-p-c v-ņ- n-a-n-c-? -------------------- Kāpēc viņš neatnāca? 0
On nije imao volje. Vi--m ---ija -ē-----ā-. V---- n----- v--------- V-ņ-m n-b-j- v-l-š-n-s- ----------------------- Viņam nebija vēlēšanās. 0
On nije došao, jer nije imao volje. V-ņš ----n--a---o -iņam n-b-ja v-l--a-ā-. V--- n-------- j- v---- n----- v--------- V-ņ- n-a-n-c-, j- v-ņ-m n-b-j- v-l-š-n-s- ----------------------------------------- Viņš neatnāca, jo viņam nebija vēlēšanās. 0
Zašto vi niste došli? Kāpēc j-s --a--āc-t? K---- j-- n--------- K-p-c j-s n-a-n-c-t- -------------------- Kāpēc jūs neatnācāt? 0
Naš auto je pokvaren. Mūsu--ašī-a----līs-. M--- m----- s------- M-s- m-š-n- s-p-ī-a- -------------------- Mūsu mašīna saplīsa. 0
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. Mē- ne--nācā-- -- -ūsu -ašī-- s-pl-sa. M-- n--------- j- m--- m----- s------- M-s n-a-n-c-m- j- m-s- m-š-n- s-p-ī-a- -------------------------------------- Mēs neatnācām, jo mūsu mašīna saplīsa. 0
Zašto ljudi nisu došli? K-pēc-ļau-is----tn-ca? K---- ļ----- n-------- K-p-c ļ-u-i- n-a-n-c-? ---------------------- Kāpēc ļaudis neatnāca? 0
Propustili su voz. V-ņi---k--ē-- v---i-nu. V--- n------- v-------- V-ņ- n-k-v-j- v-l-i-n-. ----------------------- Viņi nokavēja vilcienu. 0
Oni nisu došli, jer su propustili voz. Viņi-neatnāca,--o --k-vē-a --l-i-nu. V--- n-------- j- n------- v-------- V-ņ- n-a-n-c-, j- n-k-v-j- v-l-i-n-. ------------------------------------ Viņi neatnāca, jo nokavēja vilcienu. 0
Zašto ti nisi došao / došla? Kā--c--u n-a---c-? K---- t- n-------- K-p-c t- n-a-n-c-? ------------------ Kāpēc tu neatnāci? 0
Ja nisam smio / smjela. E---edr--stēj-. E- n----------- E- n-d-ī-s-ē-u- --------------- Es nedrīkstēju. 0
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. Es----tnā--- ---ne-rī-s-ē--. E- n-------- j- n----------- E- n-a-n-c-, j- n-d-ī-s-ē-u- ---------------------------- Es neatnācu, jo nedrīkstēju. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...