Knjiga fraza

bs Dijelovi tijela   »   lv Ķermeņa daļas

58 [pedeset i osam]

Dijelovi tijela

Dijelovi tijela

58 [piecdesmit astoņi]

Ķermeņa daļas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Ja crtam muškarca. E--zīmēju v--ieti. E- z----- v------- E- z-m-j- v-r-e-i- ------------------ Es zīmēju vīrieti. 0
Prvo glavu. V---irms-g-lv-. V------- g----- V-s-i-m- g-l-u- --------------- Vispirms galvu. 0
Muškarac nosi šešir. Vī--e-im--- pl---a-e. V------- i- p-------- V-r-e-i- i- p-a-m-l-. --------------------- Vīrietim ir platmale. 0
Kosa se ne vidi. M--us nered-. M---- n------ M-t-s n-r-d-. ------------- Matus neredz. 0
Uši se također ne vide. A--is a----e--dz. A---- a-- n------ A-s-s a-ī n-r-d-. ----------------- Ausis arī neredz. 0
Leđa se također ne vide. Mu--r--a-- -eredz. M----- a-- n------ M-g-r- a-ī n-r-d-. ------------------ Muguru arī neredz. 0
Ja crtam oči i usta. E--z-m-j-------u- -ut-. E- z----- a--- u- m---- E- z-m-j- a-i- u- m-t-. ----------------------- Es zīmēju acis un muti. 0
Muškarac pleše i smije se. V---eti--dej- u- ---j--. V------- d--- u- s------ V-r-e-i- d-j- u- s-e-a-. ------------------------ Vīrietis dejo un smejas. 0
Muškarac ima dug nos. V-----im-ir-g-r- -e-u-s. V------- i- g--- d------ V-r-e-i- i- g-r- d-g-n-. ------------------------ Vīrietim ir garš deguns. 0
On nosi štap u rukama. R-kās-v-ņ--t-r s---ķi. R---- v--- t-- s------ R-k-s v-ņ- t-r s-i-ķ-. ---------------------- Rokās viņš tur spieķi. 0
On također nosi šal oko vrata. Ap ka-lu-v---- -r -a---. A- k---- v---- i- š----- A- k-k-u v-ņ-m i- š-l-e- ------------------------ Ap kaklu viņam ir šalle. 0
Zima je i hladno je. Ir-z---a-un----auk-t-. I- z---- u- i- a------ I- z-e-a u- i- a-k-t-. ---------------------- Ir ziema un ir auksts. 0
Ruke su snažne. R--as----sp----a-. R---- i- s-------- R-k-s i- s-ē-ī-a-. ------------------ Rokas ir spēcīgas. 0
Noge su također snažne. K-j-s-ar- -----ēcīg-s. K---- a-- i- s-------- K-j-s a-ī i- s-ē-ī-a-. ---------------------- Kājas arī ir spēcīgas. 0
Muškarac je od snijega. Vīr- -r--- -ni-ga. V--- i- n- s------ V-r- i- n- s-i-g-. ------------------ Vīrs ir no sniega. 0
On ne nosi hlače i kaput. V-----na------u u- m--eļa. V---- n-- b---- u- m------ V-ņ-m n-v b-k-u u- m-t-ļ-. -------------------------- Viņam nav bikšu un mēteļa. 0
Ali muškarac se ne smrzava. B-t -ī-a-----al--. B-- v---- n------- B-t v-r-m n-s-l-t- ------------------ Bet vīram nesalst. 0
On je snjegović. T-s -- -niega---s. T-- i- s---------- T-s i- s-i-g-v-r-. ------------------ Tas ir sniegavīrs. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik naših predaka

Moderne jezike mogu analizirati lingvisti. Pritom koriste različite metode. Međutim, kako su govorili ljudi prije više hiljada godina? Puno je teže odgovoriti na to pitanje. Naučnici se svejedno time bave godinama. Žele istražiti kako se prije govorilo. Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezičke oblike. Američki naučnici su upravo došli do zanimljivog otkrića. Analizirali su preko 2.000 jezika. Pritom su posebno ispitivali rečenično ustrojstvo. Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi. Gotovo polovina jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici. To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol. Više od 700 jezika slijedi S-G-O model. I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O. G-O-S model se koristi u oko 40 jezika. 120 jezika imaju mješovite oblike. S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi. Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip. Tu, na primjer, spadaju perzijski, japanski i turski jezik. Većina živih jezika slijedi S-G-O model. Danas u indoevropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo. Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu. Na tom su se sistemu temeljili svi jezici. Međutim, tada su se jezici razgranali. Još uvijek se ne zna kako se to desilo. Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog. Jer u evoluciji prevlada samo ono što ima prednosti...