Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   am አቅጣጫዎችን መጠየቅ

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [አርባ]

40 [āriba]

አቅጣጫዎችን መጠየቅ

[āk’it’ach’a met’eyek’i]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
Izvinite! ይ-ርታዎ-！ ይ------ ይ-ር-ዎ-！ ------- ይቅርታዎን！ 0
yik’-rit-woni！ y------------- y-k-i-i-a-o-i- -------------- yik’iritawoni！
Možete li mi pomoći? ሊ-ዱ- ይ---? ሊ--- ይ---- ሊ-ዱ- ይ-ላ-? ---------- ሊረዱኝ ይችላሉ? 0
lī------i-yi---l--u? l-------- y--------- l-r-d-n-i y-c-i-a-u- -------------------- līredunyi yichilalu?
Gdje ovdje ima dobar restoran? እዚህ-አ--ቢ -- ጥሩ ም-ብ----አ-? እ-- አ--- የ- ጥ- ም-- ቤ- አ-- እ-ህ አ-ባ- የ- ጥ- ም-ብ ቤ- አ-? ------------------------- እዚህ አካባቢ የት ጥሩ ምግብ ቤት አለ? 0
izī---ā-ababī-y--- t---u-----bi-------le? i---- ā------ y--- t---- m----- b--- ā--- i-ī-i ā-a-a-ī y-t- t-i-u m-g-b- b-t- ā-e- ----------------------------------------- izīhi ākababī yeti t’iru migibi bēti āle?
Idite lijevo iza ugla. ጠርዙ -ይ--ደ-ግ- ይታጠ-። ጠ-- ላ- ወ- ግ- ይ---- ጠ-ዙ ላ- ወ- ግ- ይ-ጠ-። ------------------ ጠርዙ ላይ ወደ ግራ ይታጠፉ። 0
t--r--- l--i-wede---ra-yi-a-’-f-. t------ l--- w--- g--- y--------- t-e-i-u l-y- w-d- g-r- y-t-t-e-u- --------------------------------- t’erizu layi wede gira yitat’efu.
Zatim idite pravo jedan dio puta. ከ- ቀ--ብ----ንሽ -ሂ-። ከ- ቀ- ብ-- ት-- ይ--- ከ- ቀ- ብ-ው ት-ሽ ይ-ዱ- ------------------ ከዛ ቀጥ ብለው ትንሽ ይሂዱ። 0
k--a -’-t---b-le-i --n-shi --hīd-. k--- k----- b----- t------ y------ k-z- k-e-’- b-l-w- t-n-s-i y-h-d-. ---------------------------------- keza k’et’i bilewi tinishi yihīdu.
Zatim idite stotinu metara udesno. ከዛ-----ኝ -ቶ-ሜ----ሂዱ። ከ- ወ- ቀ- መ- ሜ-- ይ--- ከ- ወ- ቀ- መ- ሜ-ር ይ-ዱ- -------------------- ከዛ ወደ ቀኝ መቶ ሜትር ይሂዱ። 0
keza--e-----en-i-m--o m-t--i yi--d-. k--- w--- k----- m--- m----- y------ k-z- w-d- k-e-y- m-t- m-t-r- y-h-d-. ------------------------------------ keza wede k’enyi meto mētiri yihīdu.
Možete također uzeti autobus. አ-ቶ-ስም መያ---ችላሉ። አ----- መ-- ይ---- አ-ቶ-ስ- መ-ዝ ይ-ላ-። ---------------- አውቶቢስም መያዝ ይችላሉ። 0
āwi-o-īs-mi me--zi yichil-lu. ā---------- m----- y--------- ā-i-o-ī-i-i m-y-z- y-c-i-a-u- ----------------------------- āwitobīsimi meyazi yichilalu.
Možete također uzeti tramvaj. የ---ም ባ----ያዝ--ች--። የ---- ባ-- መ-- ይ---- የ-ዳ-ም ባ-ር መ-ዝ ይ-ላ-። ------------------- የጎዳናም ባቡር መያዝ ይችላሉ። 0
y-godanami-bab-----ey--i y-c-i--l-. y--------- b----- m----- y--------- y-g-d-n-m- b-b-r- m-y-z- y-c-i-a-u- ----------------------------------- yegodanami baburi meyazi yichilalu.
Možete također jednostavno voziti za mnom. በ--ናዎ--እኔ- -ከተሉ- ይች-ሉ። በ----- እ-- ሊ---- ይ---- በ-ኪ-ዎ- እ-ን ሊ-ተ-ኝ ይ-ላ-። ---------------------- በመኪናዎት እኔን ሊከተሉኝ ይችላሉ። 0
be-ekīna-o------n---ī-etelu-y--y-ch-lalu. b----------- i---- l---------- y--------- b-m-k-n-w-t- i-ē-i l-k-t-l-n-i y-c-i-a-u- ----------------------------------------- bemekīnawoti inēni līketelunyi yichilalu.
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? ወ--------(እ-ታ---) እን-ት-መድረስ እችላ--? ወ- ካ- ሜ- (------- እ--- መ--- እ----- ወ- ካ- ሜ- (-ስ-ዲ-ም- እ-ዴ- መ-ረ- እ-ላ-ው- ---------------------------------- ወደ ካስ ሜዳ (እስታዲየም) እንዴት መድረስ እችላለው? 0
w-d- --s- m-d-----i-adīy-m-)-i--dē-i-m--i---i-ich-la-ewi? w--- k--- m--- (------------ i------ m------- i---------- w-d- k-s- m-d- (-s-t-d-y-m-) i-i-ē-i m-d-r-s- i-h-l-l-w-? --------------------------------------------------------- wede kasi mēda (isitadīyemi) inidēti mediresi ichilalewi?
Pređite most! ድ---ን--ቃ-ጡ ድ---- ያ--- ድ-ድ-ን ያ-ር- ---------- ድልድዩን ያቃርጡ 0
dil--i-u-i -ak’----’u d--------- y--------- d-l-d-y-n- y-k-a-i-’- --------------------- dilidiyuni yak’arit’u
Vozite kroz tunel! በ-ሻ-ኪ-----ጥ-ይንዱ። በ------ ው-- ይ--- በ-ሻ-ኪ-ው ው-ጥ ይ-ዱ- ---------------- በመሻለኪያው ውስጥ ይንዱ። 0
b-m-shal-k-y--i-wi-i-’- ---i--. b-------------- w------ y------ b-m-s-a-e-ī-a-i w-s-t-i y-n-d-. ------------------------------- bemeshalekīyawi wisit’i yinidu.
Vozite do trećeg semafora. ሶስ-ኛው--የ--ፊ- --ራ- --ከ-ያ-- ይን-/ይሂ-። ሶ----- የ---- መ--- እ------ ይ------- ሶ-ተ-ው- የ-ራ-ክ መ-ራ- እ-ከ-ያ-ኙ ይ-ዱ-ይ-ዱ- ---------------------------------- ሶስተኛውን የትራፊክ መብራት እስከሚያገኙ ይንዱ/ይሂዱ። 0
so-i--nyawi-i y-t-r-f-ki-me-i---i-is--emīyagenyu yini-u-yihī--. s------------ y--------- m------- i------------- y------------- s-s-t-n-a-i-i y-t-r-f-k- m-b-r-t- i-i-e-ī-a-e-y- y-n-d-/-i-ī-u- --------------------------------------------------------------- sositenyawini yetirafīki mebirati isikemīyagenyu yinidu/yihīdu.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. ከ--በ-ተ ቀ--ወደ--ኘው-የመጀመሪ-----ገድ ይ--ፉ። ከ- በ-- ቀ- ወ----- የ------ መ--- ይ---- ከ- በ-ተ ቀ- ወ-ሚ-ኘ- የ-ጀ-ሪ-ው መ-ገ- ይ-ጠ-። ----------------------------------- ከዛ በስተ ቀኝ ወደሚገኘው የመጀመሪያው መንገድ ይታጠፉ። 0
k-za--e--t- k-enyi we-e---e------ye-ej-m-rīy-wi--eni-----yita--e--. k--- b----- k----- w------------ y------------- m------- y--------- k-z- b-s-t- k-e-y- w-d-m-g-n-e-i y-m-j-m-r-y-w- m-n-g-d- y-t-t-e-u- ------------------------------------------------------------------- keza besite k’enyi wedemīgenyewi yemejemerīyawi menigedi yitat’efu.
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. ከዛ--ጥ---- እ-ክ መ-----ድ-ስ----። ከ- ቀ- ብ-- እ-- መ---- ድ-- ይ--- ከ- ቀ- ብ-ው እ-ክ መ-ቀ-ኛ ድ-ስ ይ-ዱ- ---------------------------- ከዛ ቀጥ ብለው እስክ መስቀለኛ ድረስ ይንዱ። 0
ke---k’-t-i -i--wi --ik- --sik--le----dire-- -i-i-u. k--- k----- b----- i---- m----------- d----- y------ k-z- k-e-’- b-l-w- i-i-i m-s-k-e-e-y- d-r-s- y-n-d-. ---------------------------------------------------- keza k’et’i bilewi isiki mesik’elenya diresi yinidu.
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? ይቅር-- ወ----ር ማ-ፊያ ---- --ረ--እችላለ-? ይ---- ወ- አ-- ማ--- እ--- መ--- እ----- ይ-ር-! ወ- አ-ር ማ-ፊ- እ-ዴ- መ-ረ- እ-ላ-ው- ---------------------------------- ይቅርታ! ወደ አየር ማረፊያ እንዴት መድረስ እችላለው? 0
y-k’--i--!--ede āy-ri--a-ef--a-i-i---i --d-r-s- ic--l-l-w-? y--------- w--- ā---- m------- i------ m------- i---------- y-k-i-i-a- w-d- ā-e-i m-r-f-y- i-i-ē-i m-d-r-s- i-h-l-l-w-? ----------------------------------------------------------- yik’irita! wede āyeri marefīya inidēti mediresi ichilalewi?
Najbolje je da uzmete metro. የም-ር--ቡር-ቢጠቀ- ጥ---ው። የ--- ባ-- ቢ--- ጥ- ነ-- የ-ድ- ባ-ር ቢ-ቀ- ጥ- ነ-። -------------------- የምድር ባቡር ቢጠቀሙ ጥሩ ነው። 0
y-m-d----b--------t’-k-e-u-t’-ru-n-wi. y------- b----- b--------- t---- n---- y-m-d-r- b-b-r- b-t-e-’-m- t-i-u n-w-. -------------------------------------- yemidiri baburi bīt’ek’emu t’iru newi.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. በቀ------- ፌ--ታ ---ይ-ረዱ። በ--- መ--- ፌ--- ላ- ይ---- በ-ላ- መ-ረ- ፌ-ማ- ላ- ይ-ረ-። ----------------------- በቀላሉ መጨረሻ ፌርማታ ላይ ይውረዱ። 0
b--’-la-- m-c-----sh--f-rim--a-la-- yi-ir-d-. b-------- m---------- f------- l--- y-------- b-k-e-a-u m-c-’-r-s-a f-r-m-t- l-y- y-w-r-d-. --------------------------------------------- bek’elalu mech’eresha fērimata layi yiwiredu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!