Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   es Preguntando por el camino

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [cuarenta]

Preguntando por el camino

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Izvinite! ¡Discu---! ¡--------- ¡-i-c-l-e- ---------- ¡Disculpe!
Možete li mi pomoći? ¿-e --ede---uda-? ¿-- p---- a------ ¿-e p-e-e a-u-a-? ----------------- ¿Me puede ayudar?
Gdje ovdje ima dobar restoran? ¿---d- h----- ---n --st---a--e-po- a-uí? ¿----- h-- u- b--- r---------- p-- a---- ¿-ó-d- h-y u- b-e- r-s-a-r-n-e p-r a-u-? ---------------------------------------- ¿Dónde hay un buen restaurante por aquí?
Idite lijevo iza ugla. G------sted)-- la izqu---da en -a-es--i-a. G--- (------ a l- i-------- e- l- e------- G-r- (-s-e-) a l- i-q-i-r-a e- l- e-q-i-a- ------------------------------------------ Gire (usted) a la izquierda en la esquina.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Sig- e-t-nces ---e--- un-tr-c-o. S--- e------- d------ u- t------ S-g- e-t-n-e- d-r-c-o u- t-e-h-. -------------------------------- Siga entonces derecho un trecho.
Zatim idite stotinu metara udesno. Desp-----a-a-- -a-dere--a---r cien---t-os. D------ v--- a l- d------ p-- c--- m------ D-s-u-s v-y- a l- d-r-c-a p-r c-e- m-t-o-. ------------------------------------------ Después vaya a la derecha por cien metros.
Možete također uzeti autobus. (-ste---tamb-é------e--om-- -- a-tob--. (------ t------ p---- t---- e- a------- (-s-e-) t-m-i-n p-e-e t-m-r e- a-t-b-s- --------------------------------------- (Usted) también puede tomar el autobús.
Možete također uzeti tramvaj. (U---d--t---ié--pue-e-to--r----t--nv-a. (------ t------ p---- t---- e- t------- (-s-e-) t-m-i-n p-e-e t-m-r e- t-a-v-a- --------------------------------------- (Usted) también puede tomar el tranvía.
Možete također jednostavno voziti za mnom. (Us-ed) -am--én-puede si-p-e-en-- --nd-c---/---n-j-r----.)--e-rás-d----. (------ t------ p---- s---------- c------- / m------ (---- d----- d- m-- (-s-e-) t-m-i-n p-e-e s-m-l-m-n-e c-n-u-i- / m-n-j-r (-m-) d-t-á- d- m-. ------------------------------------------------------------------------ (Usted) también puede simplemente conducir / manejar (am.) detrás de mí.
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? ¿-ómo-h-go---ra -leg-r -- -st--i- d- f--b-l? ¿---- h--- p--- l----- a- e------ d- f------ ¿-ó-o h-g- p-r- l-e-a- a- e-t-d-o d- f-t-o-? -------------------------------------------- ¿Cómo hago para llegar al estadio de fútbol?
Pređite most! ¡Cr--e el-puent-! ¡----- e- p------ ¡-r-c- e- p-e-t-! ----------------- ¡Cruce el puente!
Vozite kroz tunel! ¡Pa---el------! ¡---- e- t----- ¡-a-e e- t-n-l- --------------- ¡Pase el túnel!
Vozite do trećeg semafora. Condu-ca ---an-----a--) h-st----- l------a------er-se------. C------- / M----- (---- h---- q-- l----- a- t----- s-------- C-n-u-c- / M-n-j- (-m-) h-s-a q-e l-e-u- a- t-r-e- s-m-f-r-. ------------------------------------------------------------ Conduzca / Maneje (am.) hasta que llegue al tercer semáforo.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Des---s t------en la --imera c-ll--- -a-----c--. D------ t----- e- l- p------ c---- a l- d------- D-s-u-s t-e-z- e- l- p-i-e-a c-l-e a l- d-r-c-a- ------------------------------------------------ Después tuerza en la primera calle a la derecha.
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. D---u-s-c--d--c- / --ne-----m-- -e--o--a-and- -l pr-ximo cru-e. D------ c------- / m----- (---- r---- p------ e- p------ c----- D-s-u-s c-n-u-c- / m-n-j- (-m-) r-c-o p-s-n-o e- p-ó-i-o c-u-e- --------------------------------------------------------------- Después conduzca / maneje (am.) recto pasando el próximo cruce.
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? ¿---culp---c----ha-- p----llega--a--ae-opu--to? ¿--------- c--- h--- p--- l----- a- a---------- ¿-i-c-l-e- c-m- h-g- p-r- l-e-a- a- a-r-p-e-t-? ----------------------------------------------- ¿Disculpe, cómo hago para llegar al aeropuerto?
Najbolje je da uzmete metro. M---- -ome (ust--)-el-me-r-. M---- t--- (------ e- m----- M-j-r t-m- (-s-e-) e- m-t-o- ---------------------------- Mejor tome (usted) el metro.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Si---e-e--e v----h--t---- -l-im- estaci--. S---------- v--- h---- l- ú----- e-------- S-m-l-m-n-e v-y- h-s-a l- ú-t-m- e-t-c-ó-. ------------------------------------------ Simplemente vaya hasta la última estación.

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!