Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   sk Pýtať sa na cestu

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [štyridsať]

Pýtať sa na cestu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Izvinite! P-epá-te! P-------- P-e-á-t-! --------- Prepáčte! 0
Možete li mi pomoći? Mô------i ------? M----- m- p------ M-ž-t- m- p-m-c-? ----------------- Môžete mi pomôcť? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? K-e je--- --j-k--dob-á re--au--ci-? K-- j- t- n----- d---- r----------- K-e j- t- n-j-k- d-b-á r-š-a-r-c-a- ----------------------------------- Kde je tu nejaká dobrá reštaurácia? 0
Idite lijevo iza ugla. C--ďte--ľa-o-za ro-. C----- v---- z- r--- C-o-t- v-a-o z- r-h- -------------------- Choďte vľavo za roh. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. C---t- -o--- k-----ro-no. C----- p---- k---- r----- C-o-t- p-t-m k-s-k r-v-o- ------------------------- Choďte potom kúsok rovno. 0
Zatim idite stotinu metara udesno. Cho-te-pot-m-----m-trov -o---v-. C----- p---- s-- m----- d------- C-o-t- p-t-m s-o m-t-o- d-p-a-a- -------------------------------- Choďte potom sto metrov doprava. 0
Možete također uzeti autobus. Mô-e---ís---j--u-ob--om. M----- í-- a- a--------- M-ž-t- í-ť a- a-t-b-s-m- ------------------------ Môžete ísť aj autobusom. 0
Možete također uzeti tramvaj. M----e -sť ---e-e-t-i-k-u. M----- í-- a- e----------- M-ž-t- í-ť a- e-e-t-i-k-u- -------------------------- Môžete ísť aj električkou. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. Mô-et- -sť j--n-duc-- ----a--n--. M----- í-- j--------- a- z- m---- M-ž-t- í-ť j-d-o-u-h- a- z- m-o-. --------------------------------- Môžete ísť jednoducho aj za mnou. 0
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? Ak- -- do--an-- ---ut--lovém--št-d-ónu? A-- s- d------- k f---------- š-------- A-o s- d-s-a-e- k f-t-a-o-é-u š-a-i-n-? --------------------------------------- Ako sa dostanem k futbalovému štadiónu? 0
Pređite most! Pr---it--cez m-s-! P------- c-- m---- P-e-d-t- c-z m-s-! ------------------ Prejdite cez most! 0
Vozite kroz tunel! Cho--e-cez---nel! C----- c-- t----- C-o-t- c-z t-n-l- ----------------- Choďte cez tunel! 0
Vozite do trećeg semafora. C-o-te a--- tr-ti--u --m---r-. C----- a- k t------- s-------- C-o-t- a- k t-e-i-m- s-m-f-r-. ------------------------------ Choďte až k tretiemu semaforu. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Na --v----l--- -ot---odb-----d-pra--. N- p---- u---- p---- o------ d------- N- p-v-j u-i-i p-t-m o-b-č-e d-p-a-a- ------------------------------------- Na prvej ulici potom odbočte doprava. 0
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. C----e --t-m ---no -e- ď--------ižo-atku. C----- p---- r---- c-- ď----- k---------- C-o-t- p-t-m r-v-o c-z ď-l-i- k-i-o-a-k-. ----------------------------------------- Choďte potom rovno cez ďalšiu križovatku. 0
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? P---á-t-,--ko-sa---s-a--m-n- l-t-sko? P-------- a-- s- d------- n- l------- P-e-á-t-, a-o s- d-s-a-e- n- l-t-s-o- ------------------------------------- Prepáčte, ako sa dostanem na letisko? 0
Najbolje je da uzmete metro. Najl---i---u-e--ak---jdet- -etrom. N-------- b---- a- p------ m------ N-j-e-š-e b-d-, a- p-j-e-e m-t-o-. ---------------------------------- Najlepšie bude, ak pôjdete metrom. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Odvezt--sa -ž--a-k---čnú s-a-icu. O------ s- a- n- k------ s------- O-v-z-e s- a- n- k-n-č-ú s-a-i-u- --------------------------------- Odvezte sa až na konečnú stanicu. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!