Knjiga fraza

bs Prošlost modalnih glagola 2   »   lv Modālo darbības vārdu pagātne 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlost modalnih glagola 2

Prošlost modalnih glagola 2

88 [astoņdesmit astoņi]

Modālo darbības vārdu pagātne 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Moj sin ne htjede se igrati sa lutkom. Ma-s -ēls --g-i-ē-a -p--ēties -r-lel--. M--- d--- n-------- s-------- a- l----- M-n- d-l- n-g-i-ē-a s-ē-ē-i-s a- l-l-i- --------------------------------------- Mans dēls negribēja spēlēties ar lelli. 0
Moja kćerka ne htjede igrati fudbal. M-n--me--- -e-ri--j----ēl-- f-t--l-. M--- m---- n-------- s----- f------- M-n- m-i-a n-g-i-ē-a s-ē-ē- f-t-o-u- ------------------------------------ Mana meita negribēja spēlēt futbolu. 0
Moja žena ne htjede igrati šah sa mnom. M-n--s--v--n-g-ibē----r m-n- -p-l-------. M--- s---- n-------- a- m--- s----- š---- M-n- s-e-a n-g-i-ē-a a- m-n- s-ē-ē- š-h-. ----------------------------------------- Mana sieva negribēja ar mani spēlēt šahu. 0
Moja djeca ne htjedoše ići u šetnju. M-ni-bēr---n--r--ēja--e- ---t-igāt--s. M--- b---- n-------- i-- p------------ M-n- b-r-i n-g-i-ē-a i-t p-s-a-g-t-e-. -------------------------------------- Mani bērni negribēja iet pastaigāties. 0
Oni ne htjedoše pospremiti sobu. V-----e-ribē----zko-t istab-. V--- n-------- u----- i------ V-ņ- n-g-i-ē-a u-k-p- i-t-b-. ----------------------------- Viņi negribēja uzkopt istabu. 0
Oni ne htjedoše ići u krevet. Vi-i--e-ri-ēj--iet--u-tā. V--- n-------- i-- g----- V-ņ- n-g-i-ē-a i-t g-l-ā- ------------------------- Viņi negribēja iet gultā. 0
On ne smjede jesti sladoled. Viņ--ne-r--s--ja-ē---s--dēj-mu. V--- n---------- ē-- s--------- V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t s-l-ē-u-u- ------------------------------- Viņš nedrīkstēja ēst saldējumu. 0
On ne smjede jesti čokoladu. V-ņ- --------ēj----- -o-o---i. V--- n---------- ē-- š-------- V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t š-k-l-d-. ------------------------------ Viņš nedrīkstēja ēst šokolādi. 0
On ne smjede jesti bombone. V-ņ--ned-īkst-j--ē---ko---kte-. V--- n---------- ē-- k--------- V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t k-n-e-t-s- ------------------------------- Viņš nedrīkstēja ēst konfektes. 0
Ja smjedoh nešto zaželjeti. Es d---s-ēju--------t k- ------e-. E- d-------- s-- k--- k- v-------- E- d-ī-s-ē-u s-v k-u- k- v-l-t-e-. ---------------------------------- Es drīkstēju sev kaut ko vēlēties. 0
Ja smjedoh kupiti sebi haljinu. Es--r-ks-ē-- ---ir---s---k-ei-u. E- d-------- n------ s-- k------ E- d-ī-s-ē-u n-p-r-t s-v k-e-t-. -------------------------------- Es drīkstēju nopirkt sev kleitu. 0
Ja smjedoh uzeti sebi jednu pralinu. E--dr-k-tēj---aņemt --ko-ā-e- ko-fe---. E- d-------- p----- š-------- k-------- E- d-ī-s-ē-u p-ņ-m- š-k-l-d-s k-n-e-t-. --------------------------------------- Es drīkstēju paņemt šokolādes konfekti. 0
Da li se smjelo pušiti u avionu? V-- -u d---stēj- ---m-š--ā---ē-ēt? V-- t- d-------- l-------- s------ V-i t- d-ī-s-ē-i l-d-a-ī-ā s-ē-ē-? ---------------------------------- Vai tu drīkstēji lidmašīnā smēķēt? 0
Da li se smjelo piti pivo u bolnici? Va- -u --ī-----i-slimn-cā -z-r--alu? V-- t- d-------- s------- d---- a--- V-i t- d-ī-s-ē-i s-i-n-c- d-e-t a-u- ------------------------------------ Vai tu drīkstēji slimnīcā dzert alu? 0
Da li se smjelo povesti psa u hotel? V-- -u-drīk-t-j- ---t-līdz- uz -i-s-----s-ni? V-- t- d-------- ņ--- l---- u- v------- s---- V-i t- d-ī-s-ē-i ņ-m- l-d-i u- v-e-n-c- s-n-? --------------------------------------------- Vai tu drīkstēji ņemt līdzi uz viesnīcu suni? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. Brī---e--s -ē--i --ī----j- --gi--a---t ā-ā. B--------- b---- d-------- i--- p----- ā--- B-ī-d-e-ā- b-r-i d-ī-s-ē-a i-g- p-l-k- ā-ā- ------------------------------------------- Brīvdienās bērni drīkstēja ilgi palikt ārā. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. V--- d-īk--ēj--ilg--sp--ēt----pa--l-ā. V--- d-------- i--- s-------- p------- V-ņ- d-ī-s-ē-a i-g- s-ē-ē-i-s p-g-l-ā- -------------------------------------- Viņi drīkstēja ilgi spēlēties pagalmā. 0
Smjela su dugo ostati budna. V-ņi-------ēja ---i-p---k--nom---. V--- d-------- i--- p----- n------ V-ņ- d-ī-s-ē-a i-g- p-l-k- n-m-d-. ---------------------------------- Viņi drīkstēja ilgi palikt nomodā. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Takođe i kad je zabavno može biti naporno. No radujemo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš maternji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovino ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek iznova primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u sedmici. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša strani radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovno vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...