Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   be Пытацца пра дарогу

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [сорак]

40 [sorak]

Пытацца пра дарогу

[Pytatstsa pra darogu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bjeloruski Igra Više
Izvinite! Пр-б--це! П-------- П-а-а-ц-! --------- Прабачце! 0
P-ab-----e! P---------- P-a-a-h-s-! ----------- Prabachtse!
Možete li mi pomoći? Не -агл- б-Вы-м-е па--г-ы? Н- м---- б В- м-- п------- Н- м-г-і б В- м-е п-м-г-ы- -------------------------- Не маглі б Вы мне памагчы? 0
N- maglі-b Vy --e pam-g-hy? N- m---- b V- m-- p-------- N- m-g-і b V- m-e p-m-g-h-? --------------------------- Ne maglі b Vy mne pamagchy?
Gdje ovdje ima dobar restoran? Дз----- ---ь--обр---э---р-н? Д-- т-- ё--- д---- р-------- Д-е т-т ё-ц- д-б-ы р-с-а-а-? ---------------------------- Дзе тут ёсць добры рэстаран? 0
D-e-tu- y-s-s- -o--y-re-ta-an? D-- t-- y----- d---- r-------- D-e t-t y-s-s- d-b-y r-s-a-a-? ------------------------------ Dze tut yosts’ dobry restaran?
Idite lijevo iza ugla. П-в-р--ц-----ро- -ал-в-. П-------- з- р-- н------ П-в-р-і-е з- р-г н-л-в-. ------------------------ Павярніце за рог налева. 0
Pavy-r-і----z--r----aleva. P---------- z- r-- n------ P-v-a-n-t-e z- r-g n-l-v-. -------------------------- Pavyarnіtse za rog naleva.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Пот-- трох- ---йдз-ц---р---. П---- т---- п-------- п----- П-т-м т-о-і п-а-д-і-е п-а-а- ---------------------------- Потым трохі прайдзіце прама. 0
P--ym--rokh---r-yd--t-e--r--a. P---- t----- p--------- p----- P-t-m t-o-h- p-a-d-і-s- p-a-a- ------------------------------ Potym trokhі praydzіtse prama.
Zatim idite stotinu metara udesno. П---- -в--н--- -аправ--і -р-йдз-ц- --о -е-р-ў. П---- з------- н------ і п-------- с-- м------ П-т-м з-я-н-ц- н-п-а-а і п-а-д-і-е с-о м-т-а-. ---------------------------------------------- Потым звярніце направа і прайдзіце сто метраў. 0
P-t-- -v-a---ts- --pra---і--ra-dzіt-e--to -etrau. P---- z--------- n------ і p--------- s-- m------ P-t-m z-y-r-і-s- n-p-a-a і p-a-d-і-s- s-o m-t-a-. ------------------------------------------------- Potym zvyarnіtse naprava і praydzіtse sto metrau.
Možete također uzeti autobus. Таксам--------а-- -есці на-а----у-. Т------ В- м----- с---- н- а------- Т-к-а-а В- м-ж-ц- с-с-і н- а-т-б-с- ----------------------------------- Таксама Вы можаце сесці на аўтобус. 0
T----m- V- mo-ha-s--se--sі -a--u----s. T------ V- m------- s----- n- a------- T-k-a-a V- m-z-a-s- s-s-s- n- a-t-b-s- -------------------------------------- Taksama Vy mozhatse sestsі na autobus.
Možete također uzeti tramvaj. Т---а-а -ы-можа-----с-і н- --а-в--. Т------ В- м----- с---- н- т------- Т-к-а-а В- м-ж-ц- с-с-і н- т-а-в-й- ----------------------------------- Таксама Вы можаце сесці на трамвай. 0
T-k-am- -y-m-----se -es-s-----tr-mvay. T------ V- m------- s----- n- t------- T-k-a-a V- m-z-a-s- s-s-s- n- t-a-v-y- -------------------------------------- Taksama Vy mozhatse sestsі na tramvay.
Možete također jednostavno voziti za mnom. Та-са-а-В- -о-а-- п----а-прае-а-- -- мн--. Т------ В- м----- п----- п------- з- м---- Т-к-а-а В- м-ж-ц- п-о-т- п-а-х-ц- з- м-о-. ------------------------------------------ Таксама Вы можаце проста праехаць за мной. 0
Taksa-- -y-mo--a----pr-s-a----ekhat-’ -----oy. T------ V- m------- p----- p--------- z- m---- T-k-a-a V- m-z-a-s- p-o-t- p-a-k-a-s- z- m-o-. ---------------------------------------------- Taksama Vy mozhatse prosta praekhats’ za mnoy.
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? Я----- пр-й-ц- д- --тбол-н--- -тады---? Я- м-- п------ д- ф---------- с-------- Я- м-е п-а-с-і д- ф-т-о-ь-а-а с-а-ы-н-? --------------------------------------- Як мне прайсці да футбольнага стадыёна? 0
Yak-mne p-aystsі--- f---o-’-------a-yena? Y-- m-- p------- d- f---------- s-------- Y-k m-e p-a-s-s- d- f-t-o-’-a-a s-a-y-n-? ----------------------------------------- Yak mne praystsі da futbol’naga stadyena?
Pređite most! П--а-дз--- п--- м-ст! П--------- п--- м---- П-р-й-з-ц- п-а- м-с-! --------------------- Перайдзіце праз мост! 0
Pe--yd-іt-e p-a------! P---------- p--- m---- P-r-y-z-t-e p-a- m-s-! ---------------------- Peraydzіtse praz most!
Vozite kroz tunel! Пр-е--ь---праз---н-л-! П-------- п--- т------ П-а-д-ь-е п-а- т-н-л-! ---------------------- Праедзьце праз тунэль! 0
Pra-dz’--- --a- tunel-! P--------- p--- t------ P-a-d-’-s- p-a- t-n-l-! ----------------------- Praedz’tse praz tunel’!
Vozite do trećeg semafora. П-аедзь-е д- --------с-я-л--о-а. П-------- д- т------ с---------- П-а-д-ь-е д- т-э-я-а с-я-л-ф-р-. -------------------------------- Праедзьце да трэцяга святлафора. 0
P--ed-’tse -----e-sya-a ----tla-or-. P--------- d- t-------- s----------- P-a-d-’-s- d- t-e-s-a-a s-y-t-a-o-a- ------------------------------------ Praedz’tse da tretsyaga svyatlafora.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Пот-м----рн--- на--е---м-п-ва-оце-нап--ва. П---- з------- н- п----- п------- н------- П-т-м з-я-н-ц- н- п-р-ы- п-в-р-ц- н-п-а-а- ------------------------------------------ Потым звярніце на першым павароце направа. 0
P-t-m zv-arnі-se -- ---shy- p-v-ro-s- -----va. P---- z--------- n- p------ p-------- n------- P-t-m z-y-r-і-s- n- p-r-h-m p-v-r-t-e n-p-a-a- ---------------------------------------------- Potym zvyarnіtse na pershym pavarotse naprava.
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. П-ты- -р-едзьце-на-прост--ас--пн-е-скры-ав-нн-. П---- п-------- н------- н-------- с----------- П-т-м п-а-д-ь-е н-ў-р-с- н-с-у-н-е с-р-ж-в-н-е- ----------------------------------------------- Потым праедзьце наўпрост наступнае скрыжаванне. 0
P-ty- ----dz--s- -a-p-ost-na--u--ae--k----avanne. P---- p--------- n------- n-------- s------------ P-t-m p-a-d-’-s- n-u-r-s- n-s-u-n-e s-r-z-a-a-n-. ------------------------------------------------- Potym praedz’tse nauprost nastupnae skryzhavanne.
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? Пра-----абач--н-- я------тр--іць --аэ--по-т? П---- п---------- я- м-- т------ у а-------- П-а-у п-а-а-э-н-, я- м-е т-а-і-ь у а-р-п-р-? -------------------------------------------- Прашу прабачэння, як мне трапіць у аэрапорт? 0
P--sh---ra-a-h-----, --- ----tra--ts’ u ----p-rt? P----- p------------ y-- m-- t------- u a-------- P-a-h- p-a-a-h-n-y-, y-k m-e t-a-і-s- u a-r-p-r-? ------------------------------------------------- Prashu prabachennya, yak mne trapіts’ u aeraport?
Najbolje je da uzmete metro. На-ле-ш -раед-ьц--на-метро. Н------ п-------- н- м----- Н-й-е-ш п-а-д-ь-е н- м-т-о- --------------------------- Найлепш праедзьце на метро. 0
Nayl-p-h--r--dz-tse--- -e--o. N------- p--------- n- m----- N-y-e-s- p-a-d-’-s- n- m-t-o- ----------------------------- Naylepsh praedz’tse na metro.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Пр--т---ра-дзь-е ---к-нц---- станц-і. П----- п-------- д- к------- с------- П-о-т- п-а-д-ь-е д- к-н-а-о- с-а-ц-і- ------------------------------------- Проста праедзьце да канцавой станцыі. 0
Pr---- -rae-z-tse-da----t--v-----an--yі. P----- p--------- d- k-------- s-------- P-o-t- p-a-d-’-s- d- k-n-s-v-y s-a-t-y-. ---------------------------------------- Prosta praedz’tse da kantsavoy stantsyі.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!