Zbirka izraza

hr Brojati   »   kn ಸಂಖ್ಯೆಗಳು

7 [sedam]

Brojati

Brojati

೭ [ಏಳು]

7 [Ēḷu]

ಸಂಖ್ಯೆಗಳು

[saṅkhyegaḷu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kannada igra Više
Ja brojim: ನಾನ--ಎ--ಸ-------. ನಾ_ ಎ______ ನ-ನ- ಎ-ಿ-ು-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾನು ಎಣಿಸುತ್ತೇನೆ. 0
n--u -ṇ-su-t--e. n___ e__________ n-n- e-i-u-t-n-. ---------------- nānu eṇisuttēne.
jedan, dva, tri ಒಂದು- -ರಡ---ಮ---. ಒಂ__ ಎ___ ಮೂ__ ಒ-ದ-, ಎ-ಡ-, ಮ-ರ-. ----------------- ಒಂದು, ಎರಡು, ಮೂರು. 0
O--u- --a-u--m---. O____ e_____ m____ O-d-, e-a-u- m-r-. ------------------ Ondu, eraḍu, mūru.
Brojim do tri. ನಾ---------ೆಗ- -ಣಿ-------ೆ. ನಾ_ ಮೂ_____ ಎ______ ನ-ನ- ಮ-ರ-ವ-ೆ-ೆ ಎ-ಿ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------------------- ನಾನು ಮೂರರವರೆಗೆ ಎಣಿಸುತ್ತೇನೆ. 0
N-nu m-rar--ar-g--e-i-u-tē-e. N___ m___________ e__________ N-n- m-r-r-v-r-g- e-i-u-t-n-. ----------------------------- Nānu mūraravarege eṇisuttēne.
Ja brojim dalje: ನಾನು ----ೆ -ು-ದುವ--ಸು-----ೆ. ನಾ_ ಎ__ ಮುಂ________ ನ-ನ- ಎ-ಿ-ೆ ಮ-ಂ-ು-ರ-ಸ-ತ-ತ-ನ-. ---------------------------- ನಾನು ಎಣಿಕೆ ಮುಂದುವರಿಸುತ್ತೇನೆ. 0
N----eṇike---n-uvar--ut-ē-e. N___ e____ m________________ N-n- e-i-e m-n-u-a-i-u-t-n-. ---------------------------- Nānu eṇike munduvarisuttēne.
četiri, pet, šest, ನಾಲ--ು- ಐದು---ರ-. ನಾ___ ಐ__ ಆ__ ನ-ಲ-ಕ-, ಐ-ು- ಆ-ು- ----------------- ನಾಲ್ಕು, ಐದು, ಆರು. 0
N--k------u--ā--. N_____ a____ ā___ N-l-u- a-d-, ā-u- ----------------- Nālku, aidu, āru.
sedam, osam, devet ಏಳ---ಎಂ--- ಒ-ಬತ-ತು ಏ__ ಎಂ__ ಒಂ___ ಏ-ು- ಎ-ಟ-, ಒ-ಬ-್-ು ------------------ ಏಳು, ಎಂಟು, ಒಂಬತ್ತು 0
Ē--, eṇṭu----b-t-u Ē___ e____ o______ Ē-u- e-ṭ-, o-b-t-u ------------------ Ēḷu, eṇṭu, ombattu
Brojim. ನಾನು---ಿ--ತ--ೇ-ೆ. ನಾ_ ಎ______ ನ-ನ- ಎ-ಿ-ು-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾನು ಎಣಿಸುತ್ತೇನೆ. 0
n--u --i----ē-e. n___ e__________ n-n- e-i-u-t-n-. ---------------- nānu eṇisuttēne.
Brojiš. ನೀ-- ಎ-ಿ-ು-್---. ನೀ_ ಎ______ ನ-ನ- ಎ-ಿ-ು-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಎಣಿಸುತ್ತೀಯ. 0
Nīnu-eṇisu--ī--. N___ e__________ N-n- e-i-u-t-y-. ---------------- Nīnu eṇisuttīya.
Broji. ಅವ---ಎ-ಿಸ----ಾ--. ಅ__ ಎ______ ಅ-ನ- ಎ-ಿ-ು-್-ಾ-ೆ- ----------------- ಅವನು ಎಣಿಸುತ್ತಾನೆ. 0
Avanu-eṇi-utt-ne. A____ e__________ A-a-u e-i-u-t-n-. ----------------- Avanu eṇisuttāne.
Jedan. Prvi. ಒ-ದ-- --ದ--ೆಯದು ಒಂ__ ಮೊ_____ ಒ-ದ-. ಮ-ದ-ನ-ಯ-ು --------------- ಒಂದು. ಮೊದಲನೆಯದು 0
O--u--M--a--ne-a-u O____ M___________ O-d-. M-d-l-n-y-d- ------------------ Ondu. Modalaneyadu
Dva. Drugi. ಎರ--- ಎರ---ಯ-ು. ಎ___ ಎ______ ಎ-ಡ-. ಎ-ಡ-ೆ-ದ-. --------------- ಎರಡು. ಎರಡನೆಯದು. 0
e-a--. --a--n-y-du. e_____ E___________ e-a-u- E-a-a-e-a-u- ------------------- eraḍu. Eraḍaneyadu.
Tri. Treći. ಮೂರು,-ಮೂರನೆ-ದ-. ಮೂ__ ಮೂ_____ ಮ-ರ-, ಮ-ರ-ೆ-ದ-. --------------- ಮೂರು, ಮೂರನೆಯದು. 0
M-r-----ran-yad-. M____ m__________ M-r-, m-r-n-y-d-. ----------------- Mūru, mūraneyadu.
Četiri. Četvrti. ನಾ---ು--ನ--್ಕನ-ಯ--. ನಾ___ ನಾ______ ನ-ಲ-ಕ-, ನ-ಲ-ಕ-ೆ-ದ-. ------------------- ನಾಲ್ಕು, ನಾಲ್ಕನೆಯದು. 0
Nā-ku,-nā-ka-----u. N_____ n___________ N-l-u- n-l-a-e-a-u- ------------------- Nālku, nālkaneyadu.
Pet. Peti. ಐ--, ಐದನ-ಯ-ು. ಐ__ ಐ_____ ಐ-ು- ಐ-ನ-ಯ-ು- ------------- ಐದು, ಐದನೆಯದು. 0
A---- -idane--d-. A____ a__________ A-d-, a-d-n-y-d-. ----------------- Aidu, aidaneyadu.
Šest. Šesti. ಆ--- -ರ--ಯ--. ಆ__ ಆ_____ ಆ-ು- ಆ-ನ-ಯ-ು- ------------- ಆರು, ಆರನೆಯದು. 0
Ā----ār--e--du. Ā___ ā_________ Ā-u- ā-a-e-a-u- --------------- Āru, āraneyadu.
Sedam. Sedmi. ಏ-ು--ಏಳನೆಯದು. ಏ__ ಏ_____ ಏ-ು- ಏ-ನ-ಯ-ು- ------------- ಏಳು, ಏಳನೆಯದು. 0
Ē--- -ḷ---ya-u. Ē___ ē_________ Ē-u- ē-a-e-a-u- --------------- Ēḷu, ēḷaneyadu.
Osam. Osmi. ಎಂ--, ಎ-ಟನೆ-ದು. ಎಂ__ ಎಂ_____ ಎ-ಟ-, ಎ-ಟ-ೆ-ದ-. --------------- ಎಂಟು, ಎಂಟನೆಯದು. 0
Eṇ-u- eṇṭane--d-. E____ e__________ E-ṭ-, e-ṭ-n-y-d-. ----------------- Eṇṭu, eṇṭaneyadu.
Devet. Deveti. ಒ---್--, -ಂಬತ-ತ-ೆ-ದು. ಒಂ____ ಒಂ_______ ಒ-ಬ-್-ು- ಒ-ಬ-್-ನ-ಯ-ು- --------------------- ಒಂಬತ್ತು, ಒಂಬತ್ತನೆಯದು. 0
O-ba-t---o-b---a--yad-. O_______ o_____________ O-b-t-u- o-b-t-a-e-a-u- ----------------------- Ombattu, ombattaneyadu.

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...