Zbirka izraza

hr Brojati   »   hy թվեր

7 [sedam]

Brojati

Brojati

7 [յոթ]

7 [yot’]

թվեր

[t’ver]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Ja brojim: Ե- հ--վո-մ --: Ե_ հ______ ե__ Ե- հ-շ-ո-մ ե-: -------------- Ես հաշվում եմ: 0
Y-s-h-sh----yem Y__ h______ y__ Y-s h-s-v-m y-m --------------- Yes hashvum yem
jedan, dva, tri մեկ,-երկու-----ք մ___ ե_____ ե___ մ-կ- ե-կ-ւ- ե-ե- ---------------- մեկ, երկու, երեք 0
me-- --rk-, -erek’ m___ y_____ y_____ m-k- y-r-u- y-r-k- ------------------ mek, yerku, yerek’
Brojim do tri. Ես հաշ-ո---ե--մինչ---րեքը: Ե_ հ______ ե_ մ____ ե_____ Ե- հ-շ-ո-մ ե- մ-ն-և ե-ե-ը- -------------------------- Ես հաշվում եմ մինչև երեքը: 0
Ye--hash--m -em-m-nc-’y-v -e--k’y Y__ h______ y__ m________ y______ Y-s h-s-v-m y-m m-n-h-y-v y-r-k-y --------------------------------- Yes hashvum yem minch’yev yerek’y
Ja brojim dalje: Ես -ար-----ո-մ -մ --շ-ե-: Ե_ շ__________ ե_ հ______ Ե- շ-ր-ւ-ա-ո-մ ե- հ-շ-ե-: ------------------------- Ես շարունակում եմ հաշվել: 0
Ye---h------u- -em -a---el Y__ s_________ y__ h______ Y-s s-a-u-a-u- y-m h-s-v-l -------------------------- Yes sharunakum yem hashvel
četiri, pet, šest, չ-ր-,-հին---վեց չ____ հ____ վ__ չ-ր-, հ-ն-, վ-ց --------------- չորս, հինգ, վեց 0
c-’-or-,---n-, v---’ c_______ h____ v____ c-’-o-s- h-n-, v-t-’ -------------------- ch’vors, hing, vets’
sedam, osam, devet յոթ-----, --ը յ___ ո___ ի__ յ-թ- ո-թ- ի-ը ------------- յոթ, ութ, ինը 0
yo--,--t-,-iny y____ u___ i__ y-t-, u-’- i-y -------------- yot’, ut’, iny
Brojim. Ե---ա-վ--մ --: Ե_ հ______ ե__ Ե- հ-շ-ո-մ ե-: -------------- Ես հաշվում եմ: 0
Y-s h-s-vu- yem Y__ h______ y__ Y-s h-s-v-m y-m --------------- Yes hashvum yem
Brojiš. Դ----աշ--ւ---ս: Դ__ հ______ ե__ Դ-ւ հ-շ-ո-մ ե-: --------------- Դու հաշվում ես: 0
D---as---m---s D_ h______ y__ D- h-s-v-m y-s -------------- Du hashvum yes
Broji. Ն- հ--վ----է: Ն_ հ______ է_ Ն- հ-շ-ո-մ է- ------------- Նա հաշվում է: 0
N------vum-e N_ h______ e N- h-s-v-m e ------------ Na hashvum e
Jedan. Prvi. մ-կ- ա---ինը մ___ ա______ մ-կ- ա-ա-ի-ը ------------ մեկ- առաջինը 0
m----a--a-iny m___ a_______ m-k- a-r-j-n- ------------- mek- arrajiny
Dva. Drugi. ե-կու-----կրո-դը ե____ - ե_______ ե-կ-ւ - ե-կ-ո-դ- ---------------- երկու - երկրորդը 0
ye--- --y-rkro--y y____ - y________ y-r-u - y-r-r-r-y ----------------- yerku - yerkrordy
Tri. Treći. ե-եք-- -րրորդը ե___ - ե______ ե-ե- - ե-ր-ր-ը -------------- երեք - երրորդը 0
y-r-k--- -er---dy y_____ - y_______ y-r-k- - y-r-o-d- ----------------- yerek’ - yerrordy
Četiri. Četvrti. չ-րս-- --րր-ր-ը չ___ - չ_______ չ-ր- - չ-ր-ո-դ- --------------- չորս - չորրորդը 0
ch-vor--- -h---rrordy c______ - c__________ c-’-o-s - c-’-o-r-r-y --------------------- ch’vors - ch’vorrordy
Pet. Peti. հի-գ-- հի---ր--դը հ___ - հ_________ հ-ն- - հ-ն-ե-ո-դ- ----------------- հինգ - հինգերորդը 0
h-ng-- hing---r-y h___ - h_________ h-n- - h-n-e-o-d- ----------------- hing - hingerordy
Šest. Šesti. վ-- - ----րո--ը վ__ - վ________ վ-ց - վ-ց-ր-ր-ը --------------- վեց - վեցերորդը 0
vets- - --ts’-erordy v____ - v___________ v-t-’ - v-t-’-e-o-d- -------------------- vets’ - vets’yerordy
Sedam. Sedmi. յոթ --յո--ր--դը յ__ - յ________ յ-թ - յ-թ-ր-ր-ը --------------- յոթ - յոթերորդը 0
y-t----yo-’--r---y y___ - y__________ y-t- - y-t-y-r-r-y ------------------ yot’ - yot’yerordy
Osam. Osmi. ո-թ - ո-թ-ր--դը ո__ - ո________ ո-թ - ո-թ-ր-ր-ը --------------- ութ - ութերորդը 0
ut’ ----’ye--r-y u__ - u_________ u-’ - u-’-e-o-d- ---------------- ut’ - ut’yerordy
Devet. Deveti. ինը-----ր-րդը ի___ ի_______ ի-ը- ի-ե-ո-դ- ------------- ինը- իներորդը 0
i--- i-e----y i___ i_______ i-y- i-e-o-d- ------------- iny- inerordy

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...