Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   kn ಋತುಗಳು ಮತ್ತು ಹವಾಮಾನ

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

೧೬ [ಹದಿನಾರು]

16 [Hadināru]

ಋತುಗಳು ಮತ್ತು ಹವಾಮಾನ

[r̥tugaḷu mattu havāmāna.]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kannada igra Više
Ovo su godišnja doba: ಇ-ು ಋತು---. ಇ_ ಋ____ ಇ-ು ಋ-ು-ಳ-. ----------- ಇವು ಋತುಗಳು. 0
I---r̥--ga-u. I__ r̥_______ I-u r-t-g-ḷ-. ------------- Ivu r̥tugaḷu.
Proljeće, ljeto, ವಸಂ- ಋತು--ತ್-ು -ೇ--ಗ----. ವ__ ಋ_ ಮ__ ಬೇ_____ ವ-ಂ- ಋ-ು ಮ-್-ು ಬ-ಸ-ಗ-ಕ-ಲ- ------------------------- ವಸಂತ ಋತು ಮತ್ತು ಬೇಸಿಗೆಕಾಲ. 0
Va-an-a --t- m-tt- b-----kā-a. V______ r̥__ m____ b__________ V-s-n-a r-t- m-t-u b-s-g-k-l-. ------------------------------ Vasanta r̥tu mattu bēsigekāla.
jesen i zima. ಶರ----ು---್-ು --ಿಗಾಲ ಶ____ ಮ__ ಚ___ ಶ-ದ-ಋ-ು ಮ-್-ು ಚ-ಿ-ಾ- -------------------- ಶರದ್ಋತು ಮತ್ತು ಚಳಿಗಾಲ 0
Śa-a--̥-u--at-- ----gā-a Ś_______ m____ c_______ Ś-r-d-̥-u m-t-u c-ḷ-g-l- ------------------------ Śaradr̥tu mattu caḷigāla
Ljeto je vruće. .-ೇಸ-ಗ--ಕಾ- ಬೆಚ್-ಗೆ-----್-ದೆ. .___ ಕಾ_ ಬೆ___ ಇ_____ .-ೇ-ಿ-ೆ ಕ-ಲ ಬ-ಚ-ಚ-ೆ ಇ-ು-್-ದ-. ----------------------------- .ಬೇಸಿಗೆ ಕಾಲ ಬೆಚ್ಚಗೆ ಇರುತ್ತದೆ. 0
.--s-g- k-l- b-ccage ir--ta-e. .______ k___ b______ i________ .-ē-i-e k-l- b-c-a-e i-u-t-d-. ------------------------------ .Bēsige kāla beccage iruttade.
Ljeti sija sunce. ಬೇಸಿ-ೆ---ದ------ೂರ್ಯ-----ಾ-ಿಸುತ್-ಾನ-. ಬೇ_______ ಸೂ__ ಪ್________ ಬ-ಸ-ಗ-ಕ-ಲ-ಲ-ಲ- ಸ-ರ-ಯ ಪ-ರ-ಾ-ಿ-ು-್-ಾ-ೆ- ------------------------------------- ಬೇಸಿಗೆಕಾಲದಲ್ಲಿ ಸೂರ್ಯ ಪ್ರಕಾಶಿಸುತ್ತಾನೆ. 0
Bē---ekā--d-l---sū--a-pra-ā-is-ttā-e. B______________ s____ p______________ B-s-g-k-l-d-l-i s-r-a p-a-ā-i-u-t-n-. ------------------------------------- Bēsigekāladalli sūrya prakāśisuttāne.
Ljeti rado idemo šetati. ಬೇ-ಿ---ಾ--ಲ--- -ಾ----ವ- -ೇವ-ೆ---ಹ--ುತ್ತೇವ-. ಬೇ_______ ನಾ_ ಹ_ ಸೇ___ ಹೋ_____ ಬ-ಸ-ಗ-ಕ-ಲ-ಲ-ಲ- ನ-ವ- ಹ-ಾ ಸ-ವ-ೆ-ೆ ಹ-ಗ-ತ-ತ-ವ-. ------------------------------------------- ಬೇಸಿಗೆಕಾಲದಲ್ಲಿ ನಾವು ಹವಾ ಸೇವನೆಗೆ ಹೋಗುತ್ತೇವೆ. 0
Bēsige-ā-adalli -------v- s--a-------gutt-ve. B______________ n___ h___ s_______ h_________ B-s-g-k-l-d-l-i n-v- h-v- s-v-n-g- h-g-t-ē-e- --------------------------------------------- Bēsigekāladalli nāvu havā sēvanege hōguttēve.
Zima je hladna. ಚಳಿಗ---ಲ-ಲಿ-----ಇ--ತ್ತದ-. ಚ______ ಚ_ ಇ_____ ಚ-ಿ-ಾ-ದ-್-ಿ ಚ-ಿ ಇ-ು-್-ದ-. ------------------------- ಚಳಿಗಾಲದಲ್ಲಿ ಚಳಿ ಇರುತ್ತದೆ. 0
C-----la-all---aḷ----uttad-. C____________ c___ i________ C-ḷ-g-l-d-l-i c-ḷ- i-u-t-d-. ---------------------------- Caḷigāladalli caḷi iruttade.
Zimi pada snijeg ili kiša. ಚ-ಿಗ-ಲ-ಲ-ಲ- --ಮ-ಬೀಳು-್ತದ- ಅ-ವ---ಳ---ರುತ-ತದೆ. ಚ______ ಹಿ_ ಬೀ____ ಅ__ ಮ_ ಬ_____ ಚ-ಿ-ಾ-ದ-್-ಿ ಹ-ಮ ಬ-ಳ-ತ-ತ-ೆ ಅ-ವ- ಮ-ೆ ಬ-ು-್-ದ-. -------------------------------------------- ಚಳಿಗಾಲದಲ್ಲಿ ಹಿಮ ಬೀಳುತ್ತದೆ ಅಥವಾ ಮಳೆ ಬರುತ್ತದೆ. 0
C-ḷigālad-l----i-- b-ḷ--t--e -th--ā maḷe b-----ade. C____________ h___ b________ a_____ m___ b_________ C-ḷ-g-l-d-l-i h-m- b-ḷ-t-a-e a-h-v- m-ḷ- b-r-t-a-e- --------------------------------------------------- Caḷigāladalli hima bīḷuttade athavā maḷe baruttade.
Zimi rado ostajemo doma. ಚಳ-ಗಾ--ಲ್-- ಮ-ೆಯ-್ಲ- ಇರ-- ಇಷ್--ಡ-ತ್ತ---. ಚ______ ಮ____ ಇ__ ಇ________ ಚ-ಿ-ಾ-ದ-್-ಿ ಮ-ೆ-ಲ-ಲ- ಇ-ಲ- ಇ-್-ಪ-ು-್-ೇ-ೆ- ---------------------------------------- ಚಳಿಗಾಲದಲ್ಲಿ ಮನೆಯಲ್ಲಿ ಇರಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೇವೆ. 0
Caḷ-gāla---l---a----l----r----i-ṭ----utt-ve. C____________ m________ i____ i_____________ C-ḷ-g-l-d-l-i m-n-y-l-i i-a-u i-ṭ-p-ḍ-t-ē-e- -------------------------------------------- Caḷigāladalli maneyalli iralu iṣṭapaḍuttēve.
Hladno je. ಚ-ಿ-ಆಗು-್---ೆ. ಚ_ ಆ_____ ಚ-ಿ ಆ-ು-್-ಿ-ೆ- -------------- ಚಳಿ ಆಗುತ್ತಿದೆ. 0
Ca-- āgut-ide. C___ ā________ C-ḷ- ā-u-t-d-. -------------- Caḷi āguttide.
Pada kiša. ಮಳೆ ಬ-ುತ--ಿ-ೆ. ಮ_ ಬ_____ ಮ-ೆ ಬ-ು-್-ಿ-ೆ- -------------- ಮಳೆ ಬರುತ್ತಿದೆ. 0
Maḷ---------d-. M___ b_________ M-ḷ- b-r-t-i-e- --------------- Maḷe baruttide.
Vjetrovito je. ಗ--ಿ---ಸುತ್ತಿ--. ಗಾ_ ಬೀ_____ ಗ-ಳ- ಬ-ಸ-ತ-ತ-ದ-. ---------------- ಗಾಳಿ ಬೀಸುತ್ತಿದೆ. 0
Gā----īsu-ti--. G___ b_________ G-ḷ- b-s-t-i-e- --------------- Gāḷi bīsuttide.
Toplo je. ಸ-ಖ---ಗ-----ದ-. ಸೆ_ ಆ_____ ಸ-ಖ- ಆ-ು-್-ಿ-ೆ- --------------- ಸೆಖೆ ಆಗುತ್ತಿದೆ. 0
S-kh- ā-utt---. S____ ā________ S-k-e ā-u-t-d-. --------------- Sekhe āguttide.
Sunčano je. ಸ--್- ಪ್--ಾ----ತ--ಿದ್-ಾನೆ. ಸೂ__ ಪ್__________ ಸ-ರ-ಯ ಪ-ರ-ಾ-ಿ-ು-್-ಿ-್-ಾ-ೆ- -------------------------- ಸೂರ್ಯ ಪ್ರಕಾಶಿಸುತ್ತಿದ್ದಾನೆ. 0
Sūr----r--ā--s-t-i-dā-e. S____ p_________________ S-r-a p-a-ā-i-u-t-d-ā-e- ------------------------ Sūrya prakāśisuttiddāne.
Vedro je. ಹ--ಮಾನ ಹ-ತಕ--ಾಗ---. ಹ___ ಹಿ_______ ಹ-ಾ-ಾ- ಹ-ತ-ರ-ಾ-ಿ-ೆ- ------------------- ಹವಾಮಾನ ಹಿತಕರವಾಗಿದೆ. 0
H---m-na -it-kar--ā-id-. H_______ h______________ H-v-m-n- h-t-k-r-v-g-d-. ------------------------ Havāmāna hitakaravāgide.
Kakvo je vrijeme danas? ಇಂದ- -ವ---ನ ಹ-ಗ-ದೆ? ಇಂ_ ಹ___ ಹೇ___ ಇ-ದ- ಹ-ಾ-ಾ- ಹ-ಗ-ದ-? ------------------- ಇಂದು ಹವಾಮಾನ ಹೇಗಿದೆ? 0
In-u---v--ān--------? I___ h_______ h______ I-d- h-v-m-n- h-g-d-? --------------------- Indu havāmāna hēgide?
Danas je hladno. ಇಂದು ಚಳ-ಯ-ಗ-ದೆ. ಇಂ_ ಚ_____ ಇ-ದ- ಚ-ಿ-ಾ-ಿ-ೆ- --------------- ಇಂದು ಚಳಿಯಾಗಿದೆ. 0
I-----------id-. I___ c__________ I-d- c-ḷ-y-g-d-. ---------------- Indu caḷiyāgide.
Danas je toplo. ಇ----ಸೆ-ೆ-ಾಗಿದೆ ಇಂ_ ಸೆ____ ಇ-ದ- ಸ-ಖ-ಯ-ಗ-ದ- --------------- ಇಂದು ಸೆಖೆಯಾಗಿದೆ 0
I-d- ------āg-de I___ s__________ I-d- s-k-e-ā-i-e ---------------- Indu sekheyāgide

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...