Zbirka izraza

hr Brojati   »   he ‫מספרים‬

7 [sedam]

Brojati

Brojati

‫7 [שבע]‬

7 [sheva]

‫מספרים‬

[misparim]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Ja brojim: ‫א-- ס-פר-/--׃‬ ‫___ ס___ / ת__ ‫-נ- ס-פ- / ת-‬ --------------- ‫אני סופר / ת׃‬ 0
an--so---/s-feret: a__ s_____________ a-i s-f-r-s-f-r-t- ------------------ ani sofer/soferet:
jedan, dva, tri ‫א------ים, --ו-‬ ‫____ ש____ ש____ ‫-ח-, ש-י-, ש-ו-‬ ----------------- ‫אחת, שתים, שלוש‬ 0
ax--- -hta-m- -halo-h a____ s______ s______ a-a-, s-t-i-, s-a-o-h --------------------- axat, shtaim, shalosh
Brojim do tri. ‫--- -ו---/-ת-ע---לו-.‬ ‫___ ס___ / ת ע_ ש_____ ‫-נ- ס-פ- / ת ע- ש-ו-.- ----------------------- ‫אני סופר / ת עד שלוש.‬ 0
a-- -of--/-oferet -- ---l---. a__ s____________ a_ s_______ a-i s-f-r-s-f-r-t a- s-a-o-h- ----------------------------- ani sofer/soferet ad shalosh.
Ja brojim dalje: ‫----מ--י--- ה --פור-‬ ‫___ מ____ / ה ל______ ‫-נ- מ-ש-ך / ה ל-פ-ר-‬ ---------------------- ‫אני ממשיך / ה לספור׃‬ 0
a----a----kh/-am-hikhah-li-po-: a__ m__________________ l______ a-i m-m-h-k-/-a-s-i-h-h l-s-o-: ------------------------------- ani mamshikh/mamshikhah lispor:
četiri, pet, šest, ‫אר-ע----ש,-ש-- ‬ ‫_____ ח___ ש__ ‬ ‫-ר-ע- ח-ש- ש-, ‬ ----------------- ‫ארבע, חמש, שש, ‬ 0
a-b-, ---es-,----sh a____ x______ s____ a-b-, x-m-s-, s-e-h ------------------- arba, xamesh, shesh
sedam, osam, devet ‫---- -מונה-----‬ ‫____ ש_____ ת___ ‫-ב-, ש-ו-ה- ת-ע- ----------------- ‫שבע, שמונה, תשע‬ 0
she-a- sh--n--, t-sha s_____ s_______ t____ s-e-a- s-m-n-h- t-s-a --------------------- sheva, shmoneh, tesha
Brojim. ‫-------ר /-ת-‬ ‫___ ס___ / ת__ ‫-נ- ס-פ- / ת-‬ --------------- ‫אני סופר / ת.‬ 0
a---s-----sof-r--. a__ s_____________ a-i s-f-r-s-f-r-t- ------------------ ani sofer/soferet.
Brojiš. ‫א--- - סופ--/--.‬ ‫__ / ה ס___ / ת__ ‫-ת / ה ס-פ- / ת-‬ ------------------ ‫את / ה סופר / ת.‬ 0
a-ah/-t --f-r-so--re-. a______ s_____________ a-a-/-t s-f-r-s-f-r-t- ---------------------- atah/at sofer/soferet.
Broji. ‫--א --פר.‬ ‫___ ס_____ ‫-ו- ס-פ-.- ----------- ‫הוא סופר.‬ 0
hu -ofe-. h_ s_____ h- s-f-r- --------- hu sofer.
Jedan. Prvi. ‫א-ת.-ה--שו--‬ ‫____ ה_______ ‫-ח-. ה-א-ו-.- -------------- ‫אחת. הראשון.‬ 0
axat.--a---sh--. a____ h_________ a-a-. h-r-'-h-n- ---------------- axat. hari'shon.
Dva. Drugi. ‫שתי-ם----נ-.‬ ‫______ ה_____ ‫-ת-י-. ה-נ-.- -------------- ‫שתיים. השני.‬ 0
s-t-i-.-has--ni. s______ h_______ s-t-i-. h-s-e-i- ---------------- shtaim. hasheni.
Tri. Treći. ‫-לוש- -של---.‬ ‫_____ ה_______ ‫-ל-ש- ה-ל-ש-.- --------------- ‫שלוש. השלישי.‬ 0
s-a-osh.--a-hl-s-i. s_______ h_________ s-a-o-h- h-s-l-s-i- ------------------- shalosh. hashlishi.
Četiri. Četvrti. ‫א---- -ר--ע-.‬ ‫_____ ה_______ ‫-ר-ע- ה-ב-ע-.- --------------- ‫ארבע. הרביעי.‬ 0
ar--- h-r--i'i. a____ h________ a-b-. h-r-v-'-. --------------- arba. harevi'i.
Pet. Peti. ‫חמש- --מי-י-‬ ‫____ ה_______ ‫-מ-. ה-מ-ש-.- -------------- ‫חמש. החמישי.‬ 0
x--es-- ------shi. x______ h_________ x-m-s-. h-x-m-s-i- ------------------ xamesh. haxamishi.
Šest. Šesti. ‫ש---ה--שי-‬ ‫___ ה______ ‫-ש- ה-י-י-‬ ------------ ‫שש. השישי.‬ 0
shesh- -as-ishi. s_____ h________ s-e-h- h-s-i-h-. ---------------- shesh. hashishi.
Sedam. Sedmi. ‫שב-. ה-בי-י-‬ ‫____ ה_______ ‫-ב-. ה-ב-ע-.- -------------- ‫שבע. השביעי.‬ 0
sh--a--ha----'i. s_____ h________ s-e-a- h-s-v-'-. ---------------- sheva. hashvi'i.
Osam. Osmi. ‫שמ---- ----נ--‬ ‫______ ה_______ ‫-מ-נ-. ה-מ-נ-.- ---------------- ‫שמונה. השמיני.‬ 0
shmone-. h-s---ni. s_______ h________ s-m-n-h- h-s-m-n-. ------------------ shmoneh. hashmini.
Devet. Deveti. ‫תשע.-הת-י--.‬ ‫____ ה_______ ‫-ש-. ה-ש-ע-.- -------------- ‫תשע. התשיעי.‬ 0
t--ha. ---s--'i. t_____ h________ t-s-a- h-t-h-'-. ---------------- tesha. hatshi'i.

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...