Zbirka izraza

hr Brojati   »   el Αριθμοί

7 [sedam]

Brojati

Brojati

7 [επτά]

7 [eptá]

Αριθμοί

[Arithmoí]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Ja brojim: (-γ---Μετ-ά-: (____ Μ______ (-γ-) Μ-τ-ά-: ------------- (Εγώ) Μετράω: 0
(-----M-tráō: (____ M______ (-g-) M-t-á-: ------------- (Egṓ) Metráō:
jedan, dva, tri έ--- δ--, ---α έ___ δ___ τ___ έ-α- δ-ο- τ-ί- -------------- ένα, δύο, τρία 0
é--, d--,-tría é___ d___ t___ é-a- d-o- t-í- -------------- éna, dýo, tría
Brojim do tri. (Εγώ) Μ-τράω ως----τ-ί-. (____ Μ_____ ω_ τ_ τ____ (-γ-) Μ-τ-ά- ω- τ- τ-ί-. ------------------------ (Εγώ) Μετράω ως το τρία. 0
(E--) -et-áō--s to-tr--. (____ M_____ ō_ t_ t____ (-g-) M-t-á- ō- t- t-í-. ------------------------ (Egṓ) Metráō ōs to tría.
Ja brojim dalje: (Ε----Συν----ω ν---ετ-άω: (____ Σ_______ ν_ μ______ (-γ-) Σ-ν-χ-ζ- ν- μ-τ-ά-: ------------------------- (Εγώ) Συνεχίζω να μετράω: 0
(--ṓ) S-n---ízō -a m-tr--: (____ S________ n_ m______ (-g-) S-n-c-í-ō n- m-t-á-: -------------------------- (Egṓ) Synechízō na metráō:
četiri, pet, šest, τ-σσ-ρ-,----τε, ---, τ_______ π_____ έ___ τ-σ-ε-α- π-ν-ε- έ-ι- -------------------- τέσσερα, πέντε, έξι, 0
t-s-era----n--, é--, t_______ p_____ é___ t-s-e-a- p-n-e- é-i- -------------------- téssera, pénte, éxi,
sedam, osam, devet επ-ά------, εννέα ε____ ο____ ε____ ε-τ-, ο-τ-, ε-ν-α ----------------- επτά, οκτώ, εννέα 0
ept-,-o--ṓ- e-n-a e____ o____ e____ e-t-, o-t-, e-n-a ----------------- eptá, oktṓ, ennéa
Brojim. (Ε----Μετ--ω. (____ Μ______ (-γ-) Μ-τ-ά-. ------------- (Εγώ) Μετράω. 0
(--ṓ--------. (____ M______ (-g-) M-t-á-. ------------- (Egṓ) Metráō.
Brojiš. (Ε----Μ--ρά-. (____ Μ______ (-σ-) Μ-τ-ά-. ------------- (Εσύ) Μετράς. 0
(Es-- -e----. (____ M______ (-s-) M-t-á-. ------------- (Esý) Metrás.
Broji. (--τ-ς) --τ-ά--. (______ Μ_______ (-υ-ό-) Μ-τ-ά-ι- ---------------- (Αυτός) Μετράει. 0
(Au--s)---tr-e-. (______ M_______ (-u-ó-) M-t-á-i- ---------------- (Autós) Metráei.
Jedan. Prvi. Ένα- --π----ς. Έ___ Ο π______ Έ-α- Ο π-ώ-ο-. -------------- Ένα. Ο πρώτος. 0
Éna. O-p-ṓ--s. É___ O p______ É-a- O p-ṓ-o-. -------------- Éna. O prṓtos.
Dva. Drugi. Δ-------ε-τ-ρ--. Δ___ Ο δ________ Δ-ο- Ο δ-ύ-ε-ο-. ---------------- Δύο. Ο δεύτερος. 0
D-o.-- -eú--ro-. D___ O d________ D-o- O d-ú-e-o-. ---------------- Dýo. O deúteros.
Tri. Treći. Τρί-- - τρίτο-. Τ____ Ο τ______ Τ-ί-. Ο τ-ί-ο-. --------------- Τρία. Ο τρίτος. 0
Tr-a.-O--rí-os. T____ O t______ T-í-. O t-í-o-. --------------- Tría. O trítos.
Četiri. Četvrti. Τέ--ε-α- Ο --τ--το-. Τ_______ Ο τ________ Τ-σ-ε-α- Ο τ-τ-ρ-ο-. -------------------- Τέσσερα. Ο τέταρτος. 0
Té--e-a. O--é--r-o-. T_______ O t________ T-s-e-a- O t-t-r-o-. -------------------- Téssera. O tétartos.
Pet. Peti. Π----- ----μ--ος. Π_____ Ο π_______ Π-ν-ε- Ο π-μ-τ-ς- ----------------- Πέντε. Ο πέμπτος. 0
P-nte. - p--pt-s. P_____ O p_______ P-n-e- O p-m-t-s- ----------------- Pénte. O pémptos.
Šest. Šesti. Έ-ι.-Ο --τος. Έ___ Ο έ_____ Έ-ι- Ο έ-τ-ς- ------------- Έξι. Ο έκτος. 0
Éx-. --ékto-. É___ O é_____ É-i- O é-t-s- ------------- Éxi. O éktos.
Sedam. Sedmi. Ε---.-- -β---ο-. Ε____ Ο έ_______ Ε-τ-. Ο έ-δ-μ-ς- ---------------- Επτά. Ο έβδομος. 0
E-tá. --é-domo-. E____ O é_______ E-t-. O é-d-m-s- ---------------- Eptá. O ébdomos.
Osam. Osmi. Ο---.-Ο-όγ--ος. Ο____ Ο ό______ Ο-τ-. Ο ό-δ-ο-. --------------- Οκτώ. Ο όγδοος. 0
Ok-ṓ.---ó----s. O____ O ó______ O-t-. O ó-d-o-. --------------- Oktṓ. O ógdoos.
Devet. Deveti. Ε--------έ---ο-. Ε_____ Ο έ______ Ε-ν-α- Ο έ-α-ο-. ---------------- Εννέα. Ο ένατος. 0
E--é-.----nat-s. E_____ O é______ E-n-a- O é-a-o-. ---------------- Ennéa. O énatos.

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...