Zbirka izraza

hr Brojati   »   fa ‫اعداد‬

7 [sedam]

Brojati

Brojati

‫7 [هفت]‬

7 [haft]

‫اعداد‬

[a-adâd]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Ja brojim: ‫-ن-می‌-م-ر--‬ ‫__ م________ ‫-ن م-‌-م-ر-:- -------------- ‫من می‌شمارم:‬ 0
man misho--r-m: m__ m__________ m-n m-s-o-â-a-: --------------- man mishomâram:
jedan, dva, tri ‫یک- --،-سه‬ ‫___ د__ س__ ‫-ک- د-، س-‬ ------------ ‫یک، دو، سه‬ 0
y----do---e y___ d__ s_ y-k- d-, s- ----------- yek, do, se
Brojim do tri. ‫م- -ا -- م--ش-ا-م.‬ ‫__ ت_ س_ م________ ‫-ن ت- س- م-‌-م-ر-.- -------------------- ‫من تا سه می‌شمارم.‬ 0
m-n t- s-----h-m-r--. m__ t_ s_ m__________ m-n t- s- m-s-o-â-a-. --------------------- man tâ se mishomâram.
Ja brojim dalje: ‫-- بی--- ---شم--م:‬ ‫__ ب____ م________ ‫-ن ب-ش-ر م-‌-م-ر-:- -------------------- ‫من بیشتر می‌شمارم:‬ 0
m-n be-sho--res--e--me-mi---ham: m__ b_ s________ e____ m________ m-n b- s-o-â-e-h e-â-e m-d---a-: -------------------------------- man be shomâresh edâme mide-ham:
četiri, pet, šest, ‫چ-----پنج- ش-،‬ ‫_____ پ___ ش___ ‫-ه-ر- پ-ج- ش-،- ---------------- ‫چهار، پنج، شش،‬ 0
c-a------p--j,-sh-sh c_______ p____ s____ c-a-h-r- p-n-, s-e-h -------------------- cha-hâr, panj, shesh
sedam, osam, devet ‫--ت- ه-ت،--ه،‬ ‫____ ه___ ن___ ‫-ف-، ه-ت- ن-،- --------------- ‫هفت، هشت، نه،‬ 0
h--t,--a-h-----h h____ h_____ n__ h-f-, h-s-t- n-h ---------------- haft, hasht, noh
Brojim. ‫م----‌ش--رم-‬ ‫__ م________ ‫-ن م-‌-م-ر-.- -------------- ‫من می‌شمارم.‬ 0
m-- mi---mâ-am. m__ m__________ m-n m-s-o-â-a-. --------------- man mishomâram.
Brojiš. ‫ت- ---ش-ار--‬ ‫__ م________ ‫-و م-‌-م-ر-.- -------------- ‫تو می‌شماری.‬ 0
to--ish-m--i. t_ m_________ t- m-s-o-â-i- ------------- to mishomâri.
Broji. ‫ا- -مرد--م---م---.‬ ‫__ (____ م________ ‫-و (-ر-) م-‌-م-ر-.- -------------------- ‫او (مرد) می‌شمارد.‬ 0
oo-(m-rd- m--h--âr-d. o_ (_____ m__________ o- (-a-d- m-s-o-â-a-. --------------------- oo (mard) mishomârad.
Jedan. Prvi. ‫یک- --ل-‬ ‫___ ا____ ‫-ک- ا-ل-‬ ---------- ‫یک، اول.‬ 0
yek,---v-l y___ a____ y-k- a-v-l ---------- yek, avval
Dva. Drugi. ‫--،-دوم-‬ ‫___ د____ ‫-و- د-م-‬ ---------- ‫دو، دوم.‬ 0
d---dov-om d__ d_____ d-, d-v-o- ---------- do, dovvom
Tri. Treći. ‫س-،--و-.‬ ‫___ س____ ‫-ه- س-م-‬ ---------- ‫سه، سوم.‬ 0
se---e-vom s__ s_____ s-, s-v-o- ---------- se, sevvom
Četiri. Četvrti. ‫--ا-، چ---م.‬ ‫_____ چ______ ‫-ه-ر- چ-ا-م-‬ -------------- ‫چهار، چهارم.‬ 0
c-a-hâ-,-ch--hâ--m c_______ c________ c-a-h-r- c-a-h-r-m ------------------ cha-hâr, cha-hârom
Pet. Peti. ‫پن-- پن--.‬ ‫____ پ_____ ‫-ن-، پ-ج-.- ------------ ‫پنج، پنجم.‬ 0
pa-j- panj-m p____ p_____ p-n-, p-n-o- ------------ panj, panjom
Šest. Šesti. ‫ش-------‬ ‫___ ش____ ‫-ش- ش-م-‬ ---------- ‫شش، ششم.‬ 0
shes-, s-esh-m s_____ s______ s-e-h- s-e-h-m -------------- shesh, sheshom
Sedam. Sedmi. ‫---، هف---‬ ‫____ ه_____ ‫-ف-، ه-ت-.- ------------ ‫هفت، هفتم.‬ 0
ha----ha--om h____ h_____ h-f-, h-f-o- ------------ haft, haftom
Osam. Osmi. ‫--ت---ش--.‬ ‫____ ه_____ ‫-ش-، ه-ت-.- ------------ ‫هشت، هشتم.‬ 0
has--- h---tom h_____ h______ h-s-t- h-s-t-m -------------- hasht, hashtom
Devet. Deveti. ‫ن-،-ن-م.‬ ‫___ ن____ ‫-ه- ن-م-‬ ---------- ‫نه، نهم.‬ 0
noh- ----m n___ n____ n-h- n-h-m ---------- noh, nohom

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...