Zbirka izraza

hr Brojati   »   th ตัวเลข

7 [sedam]

Brojati

Brojati

7 [เจ็ด]

jèt

ตัวเลข

[dhua-lâyk]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tajlandski igra Više
Ja brojim: ผ-- --ดิฉัน♀-นั-: ผ__ / ดิ___ นั__ ผ-♂ / ด-ฉ-น- น-บ- ----------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ นับ: 0
p--m---̀-c---n----p p______________ p-̌---i---h-̌---a-p ------------------- pǒm-dì-chǎn-náp
jedan, dva, tri ห-ึ่--ส---สาม ห__ ส__ ส__ ห-ึ-ง ส-ง ส-ม ------------- หนึ่ง สอง สาม 0
ne--ng-s-̌w-g---̌m n______________ n-̀-n---a-w-g-s-̌- ------------------ nèung-sǎwng-sǎm
Brojim do tri. ผ---------น♀ นับถึ--าม ผ__ / ดิ___ นั______ ผ-♂ / ด-ฉ-น- น-บ-ึ-ส-ม ---------------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ นับถึงสาม 0
pǒ-------h-̌--------ě------̌m p________________________ p-̌---i---h-̌---a-p-t-̌-n---a-m ------------------------------- pǒm-dì-chǎn-náp-těung-sǎm
Ja brojim dalje: ผม- / --ฉ--♀ น-บต--ไป: ผ__ / ดิ___ นั______ ผ-♂ / ด-ฉ-น- น-บ-่-ไ-: ---------------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ นับต่อไป: 0
p-̌--------a---náp----̀w--h-i p________________________ p-̌---i---h-̌---a-p-d-a-w-b-a- ------------------------------ pǒm-dì-chǎn-náp-dhàw-bhai
četiri, pet, šest, ส-่---า--ก สี่ ห้_ ห_ ส-่ ห-า ห- ---------- สี่ ห้า หก 0
se-e-h-̂--òk s_________ s-̀---a---o-k ------------- sèe-hâ-hòk
sedam, osam, devet เจ็--แ-- --้า เ__ แ__ เ__ เ-็- แ-ด เ-้- ------------- เจ็ด แปด เก้า 0
j----bh--t-gâo j___________ j-̀---h-̀---a-o --------------- jèt-bhæ̀t-gâo
Brojim. ผม- /-ด-ฉ-น♀ --บ ผ__ / ดิ___ นั_ ผ-♂ / ด-ฉ-น- น-บ ---------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ นับ 0
po-m-d------̌--n-́p p______________ p-̌---i---h-̌---a-p ------------------- pǒm-dì-chǎn-náp
Brojiš. คุ--น-บ คุ_ นั_ ค-ณ น-บ ------- คุณ นับ 0
k-on--a-p k_______ k-o---a-p --------- koon-náp
Broji. เ-า--บ เ____ เ-า-ั- ------ เขานับ 0
kǎo-n-́p k______ k-̌---a-p --------- kǎo-náp
Jedan. Prvi. ห-ึ---ท----ึ่ง ห__ ที่___ ห-ึ-ง ท-่-น-่- -------------- หนึ่ง ที่หนึ่ง 0
n--------̂---e-u-g n______________ n-̀-n---e-e-n-̀-n- ------------------ nèung-têe-nèung
Dva. Drugi. ส----ี่-อง ส__ ที่___ ส-ง ท-่-อ- ---------- สอง ที่สอง 0
s-̌------̂--sǎ--g s______________ s-̌-n---e-e-s-̌-n- ------------------ sǎwng-têe-sǎwng
Tri. Treći. สาม---่-าม ส__ ที่___ ส-ม ท-่-า- ---------- สาม ที่สาม 0
sa----êe-sǎm s__________ s-̌---e-e-s-̌- -------------- sǎm-têe-sǎm
Četiri. Četvrti. สี่-ที่-ี่ สี่ ที่_ ส-่ ท-่-ี- ---------- สี่ ที่สี่ 0
sèe-t-̂e-se-e s__________ s-̀---e-e-s-̀- -------------- sèe-têe-sèe
Pet. Peti. ห-------้า ห้_ ที่__ ห-า ท-่-้- ---------- ห้า ที่ห้า 0
h-̂-te-e-hâ h________ h-̂-t-̂---a- ------------ hâ-têe-hâ
Šest. Šesti. ห--ท-่หก ห_ ที่__ ห- ท-่-ก -------- หก ที่หก 0
h--k--e----o-k h__________ h-̀---e-e-h-̀- -------------- hòk-têe-hòk
Sedam. Sedmi. เ-็- ---เ--ด เ__ ที่___ เ-็- ท-่-จ-ด ------------ เจ็ด ที่เจ็ด 0
jèt--êe-j--t j__________ j-̀---e-e-j-̀- -------------- jèt-têe-jèt
Osam. Osmi. แ-ด -ี่-ปด แ__ ที่___ แ-ด ท-่-ป- ---------- แปด ที่แปด 0
bhæ̀--te-e--hæ̀t b____________ b-æ-t-t-̂---h-̀- ---------------- bhæ̀t-têe-bhæ̀t
Devet. Deveti. เ-้า ที-เ-้า เ__ ที่___ เ-้- ท-่-ก-า ------------ เก้า ที่เก้า 0
g-̂-----e-g--o g__________ g-̂---e-e-g-̂- -------------- gâo-têe-gâo

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...