Zbirka izraza

hr U gradu   »   kn ಪಟ್ಟಣದಲ್ಲಿ

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

೨೫ [ಇಪ್ಪತ್ತೈದು]

25 [Ippattaidu]

ಪಟ್ಟಣದಲ್ಲಿ

[paṭṭaṇadalli]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kannada igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. ನ--- -ೈಲ-ವೆ ನಿ-್ದಾಣಕ-ಕೆ--ೋ-ಬೇಕು. ನ-ನ- ರ-ಲ-ವ- ನ-ಲ-ದ-ಣಕ-ಕ- ಹ-ಗಬ-ಕ-. ನ-ನ- ರ-ಲ-ವ- ನ-ಲ-ದ-ಣ-್-ೆ ಹ-ಗ-ೇ-ು- -------------------------------- ನಾನು ರೈಲ್ವೆ ನಿಲ್ದಾಣಕ್ಕೆ ಹೋಗಬೇಕು. 0
nānu r--l-e n---ā--k-e h--ab---. nānu railve nildāṇakke hōgabēku. n-n- r-i-v- n-l-ā-a-k- h-g-b-k-. -------------------------------- nānu railve nildāṇakke hōgabēku.
Htio / htjela bih na aerodrom. ನ-ನ----ಮ-----ಲ್ದ-ಣ-್ಕ----ಗ-ೇ--. ನ-ನ- ವ-ಮ-ನ ನ-ಲ-ದ-ಣಕ-ಕ- ಹ-ಗಬ-ಕ-. ನ-ನ- ವ-ಮ-ನ ನ-ಲ-ದ-ಣ-್-ೆ ಹ-ಗ-ೇ-ು- ------------------------------- ನಾನು ವಿಮಾನ ನಿಲ್ದಾಣಕ್ಕೆ ಹೋಗಬೇಕು. 0
Nānu----ā-- -i-d-ṇ---e--ō--b-ku. Nānu vimāna nildāṇakke hōgabēku. N-n- v-m-n- n-l-ā-a-k- h-g-b-k-. -------------------------------- Nānu vimāna nildāṇakke hōgabēku.
Htio / htjela bih u centar grada. ನ--- --ರ-ಕ-ಂದ್ರ--ಕೆ-----ೇಕು. ನ-ನ- ನಗರ ಕ--ದ-ರಕ-ಕ- ಹ-ಗಬ-ಕ-. ನ-ನ- ನ-ರ ಕ-ಂ-್-ಕ-ಕ- ಹ-ಗ-ೇ-ು- ---------------------------- ನಾನು ನಗರ ಕೇಂದ್ರಕ್ಕೆ ಹೋಗಬೇಕು. 0
Nā-u--a---- k-ndra-k- hō--b-k-. Nānu nagara kēndrakke hōgabēku. N-n- n-g-r- k-n-r-k-e h-g-b-k-. ------------------------------- Nānu nagara kēndrakke hōgabēku.
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? ನ--- -ೈ-್ವೆ--ಿ-್-ಾಣವ-್---ಹ--- --ುಪಬ-ು--? ನ-ನ- ರ-ಲ-ವ- ನ-ಲ-ದ-ಣವನ-ನ- ಹ-ಗ- ತಲ-ಪಬಹ-ದ-? ನ-ನ- ರ-ಲ-ವ- ನ-ಲ-ದ-ಣ-ನ-ನ- ಹ-ಗ- ತ-ು-ಬ-ು-ು- ---------------------------------------- ನಾನು ರೈಲ್ವೆ ನಿಲ್ದಾಣವನ್ನು ಹೇಗೆ ತಲುಪಬಹುದು? 0
N------i-ve-n-ldāṇ-v-nnu--ēg----l-p--a--d-? Nānu railve nildāṇavannu hēge talupabahudu? N-n- r-i-v- n-l-ā-a-a-n- h-g- t-l-p-b-h-d-? ------------------------------------------- Nānu railve nildāṇavannu hēge talupabahudu?
Kako da dođem do aerodroma? ನ--ು--ಿ--ನ -ಿ---------ು-ಹೇ-- ತಲು------? ನ-ನ- ವ-ಮ-ನ ನ-ಲ-ದ-ಣವನ-ನ- ಹ-ಗ- ತಲ-ಪಬಹ-ದ-? ನ-ನ- ವ-ಮ-ನ ನ-ಲ-ದ-ಣ-ನ-ನ- ಹ-ಗ- ತ-ು-ಬ-ು-ು- --------------------------------------- ನಾನು ವಿಮಾನ ನಿಲ್ದಾಣವನ್ನು ಹೇಗೆ ತಲುಪಬಹುದು? 0
Nā-u v-mā---nildā-a--nn--h-------u------du? Nānu vimāna nildāṇavannu hēge talupabahudu? N-n- v-m-n- n-l-ā-a-a-n- h-g- t-l-p-b-h-d-? ------------------------------------------- Nānu vimāna nildāṇavannu hēge talupabahudu?
Kako da dođem do centra grada? ನಾನ----ರ---ಂ----ನ್-- --ಗ--ತ-ು--ಹ-ದು? ನ-ನ- ನಗರ ಕ--ದ-ರವನ-ನ- ಹ-ಗ- ತಲ-ಪಬಹ-ದ-? ನ-ನ- ನ-ರ ಕ-ಂ-್-ವ-್-ು ಹ-ಗ- ತ-ು-ಬ-ು-ು- ------------------------------------ ನಾನು ನಗರ ಕೇಂದ್ರವನ್ನು ಹೇಗೆ ತಲುಪಬಹುದು? 0
Nānu na--r- k-------n-u h--e---l-paba-u-u? Nānu nagara kēndravannu hēge talupabahudu? N-n- n-g-r- k-n-r-v-n-u h-g- t-l-p-b-h-d-? ------------------------------------------ Nānu nagara kēndravannu hēge talupabahudu?
Trebam taksi. ನ-ಗೆ-ಒ-ದು ------ಸಿ---ಕು. ನನಗ- ಒ-ದ- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ- ಬ-ಕ-. ನ-ಗ- ಒ-ದ- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ- ಬ-ಕ-. ------------------------ ನನಗೆ ಒಂದು ಟ್ಯಾಕ್ಸಿ ಬೇಕು. 0
N-na----nd- -y-k---b-k-. Nanage ondu ṭyāksi bēku. N-n-g- o-d- ṭ-ā-s- b-k-. ------------------------ Nanage ondu ṭyāksi bēku.
Trebam plan grada. ನನ-ೆ -ಗ---ಒಂದ---ಕ--- -ೇಕು. ನನಗ- ನಗರದ ಒ-ದ- ನಕ-ಷ- ಬ-ಕ-. ನ-ಗ- ನ-ರ- ಒ-ದ- ನ-್-ೆ ಬ-ಕ-. -------------------------- ನನಗೆ ನಗರದ ಒಂದು ನಕ್ಷೆ ಬೇಕು. 0
N-na-e-na---a-- ond--n-kṣe--ēk-. Nanage nagarada ondu nakṣe bēku. N-n-g- n-g-r-d- o-d- n-k-e b-k-. -------------------------------- Nanage nagarada ondu nakṣe bēku.
Trebam hotel. ನನಗೆ-ಒಂ-ು ವಸ--ಗ---(-ೋ-ೆಲ-)-ಬ--ು. ನನಗ- ಒ-ದ- ವಸತ-ಗ-ಹ (ಹ-ಟ-ಲ-) ಬ-ಕ-. ನ-ಗ- ಒ-ದ- ವ-ತ-ಗ-ಹ (-ೋ-ೆ-್- ಬ-ಕ-. -------------------------------- ನನಗೆ ಒಂದು ವಸತಿಗೃಹ (ಹೋಟೆಲ್) ಬೇಕು. 0
Nan--e-o-d- -a-at--r-h---hōṭ----bēk-. Nanage ondu vasatigr-ha (hōṭel) bēku. N-n-g- o-d- v-s-t-g-̥-a (-ō-e-) b-k-. ------------------------------------- Nanage ondu vasatigr̥ha (hōṭel) bēku.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. ನ-ನು ಒ-ದ--ಕಾರ----------ಡಿಗೆಗೆ--ೆ--ದು-ೊ-್ಳ-ೇಕ-. ನ-ನ- ಒ-ದ- ಕ-ರ- ಅನ-ನ- ಬ-ಡ-ಗ-ಗ- ತ-ಗ-ದ-ಕ-ಳ-ಳಬ-ಕ-. ನ-ನ- ಒ-ದ- ಕ-ರ- ಅ-್-ು ಬ-ಡ-ಗ-ಗ- ತ-ಗ-ದ-ಕ-ಳ-ಳ-ೇ-ು- ---------------------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಕಾರ್ ಅನ್ನು ಬಾಡಿಗೆಗೆ ತೆಗೆದುಕೊಳ್ಳಬೇಕು. 0
Nā-- on-u --r an-u-bāḍi---e--eg-d---ḷ-a-ēk-. Nānu ondu kār annu bāḍigege tegedukoḷḷabēku. N-n- o-d- k-r a-n- b-ḍ-g-g- t-g-d-k-ḷ-a-ē-u- -------------------------------------------- Nānu ondu kār annu bāḍigege tegedukoḷḷabēku.
Ovdje je moja kreditna kartica. ಇದು -ನ್ನ ---ೆ--ಟ----ರ್--. ಇದ- ನನ-ನ ಕ-ರ-ಡ-ಟ- ಕ-ರ-ಡ-. ಇ-ು ನ-್- ಕ-ರ-ಡ-ಟ- ಕ-ರ-ಡ-. ------------------------- ಇದು ನನ್ನ ಕ್ರೆಡಿಟ್ ಕಾರ್ಡ್. 0
I-- ----a------- k--ḍ. Idu nanna kreḍiṭ kārḍ. I-u n-n-a k-e-i- k-r-. ---------------------- Idu nanna kreḍiṭ kārḍ.
Ovdje je moja vozačka dozvola. ಇ-ು ನ-್- -ಾಹನ --ಲ-ಾ--ರವ-ನ--ೆ . ಇದ- ನನ-ನ ವ-ಹನ ಚ-ಲನ- ಪರವ-ನ-ಗ- . ಇ-ು ನ-್- ವ-ಹ- ಚ-ಲ-ಾ ಪ-ವ-ನ-ಗ- . ------------------------------ ಇದು ನನ್ನ ವಾಹನ ಚಾಲನಾ ಪರವಾನಿಗೆ . 0
Id--na-na---ha-a c---n- ----v---ge. Idu nanna vāhana cālanā paravānige. I-u n-n-a v-h-n- c-l-n- p-r-v-n-g-. ----------------------------------- Idu nanna vāhana cālanā paravānige.
Što ima vidjeti u gradu? ಈ ನಗರ-ಲ್----ೋಡಲೇ-ೇಕ-- ವಿಶೇ--ಳ--ಏ-ಿವೆ? ಈ ನಗರದಲ-ಲ- ನ-ಡಲ-ಬ-ಕ-ದ ವ-ಶ-ಷಗಳ- ಏನ-ವ-? ಈ ನ-ರ-ಲ-ಲ- ನ-ಡ-ೇ-ೇ-ಾ- ವ-ಶ-ಷ-ಳ- ಏ-ಿ-ೆ- ------------------------------------- ಈ ನಗರದಲ್ಲಿ ನೋಡಲೇಬೇಕಾದ ವಿಶೇಷಗಳು ಏನಿವೆ? 0
Ī-------d-l-- n------ēkā-- --śē---aḷu -n-v-? Ī nagaradalli nōḍalēbēkāda viśēṣagaḷu ēnive? Ī n-g-r-d-l-i n-ḍ-l-b-k-d- v-ś-ṣ-g-ḷ- ē-i-e- -------------------------------------------- Ī nagaradalli nōḍalēbēkāda viśēṣagaḷu ēnive?
Idite u stari grad. ನೀ-ು ಹ-ೆ- -ಗ-ಕ್ಕ- -ಪಟ್ಟಣಕ--ೆ-----ಿ. ನ-ವ- ಹಳ-ಯ ನಗರಕ-ಕ- (ಪಟ-ಟಣಕ-ಕ-) ಹ-ಗ-. ನ-ವ- ಹ-ೆ- ನ-ರ-್-ೆ (-ಟ-ಟ-ಕ-ಕ-) ಹ-ಗ-. ----------------------------------- ನೀವು ಹಳೆಯ ನಗರಕ್ಕೆ (ಪಟ್ಟಣಕ್ಕೆ) ಹೋಗಿ. 0
N-vu h---y- n-ga-a-ke (p-ṭ--ṇa-k-- h-g-. Nīvu haḷeya nagarakke (paṭṭaṇakke) hōgi. N-v- h-ḷ-y- n-g-r-k-e (-a-ṭ-ṇ-k-e- h-g-. ---------------------------------------- Nīvu haḷeya nagarakke (paṭṭaṇakke) hōgi.
Napravite obilazak grada. ನೀವು--ಗರ--್ರದಕ್ಷ-ಣೆ---ಡಿ. ನ-ವ- ನಗರ ಪ-ರದಕ-ಷ-ಣ- ಮ-ಡ-. ನ-ವ- ನ-ರ ಪ-ರ-ಕ-ಷ-ಣ- ಮ-ಡ-. ------------------------- ನೀವು ನಗರ ಪ್ರದಕ್ಷಿಣೆ ಮಾಡಿ. 0
N-vu--a--r-----da-ṣ--e--āḍi. Nīvu nagara pradakṣiṇe māḍi. N-v- n-g-r- p-a-a-ṣ-ṇ- m-ḍ-. ---------------------------- Nīvu nagara pradakṣiṇe māḍi.
Idite do luke. ನೀವು--ಂ---ಗೆ ಹೋಗ-. ನ-ವ- ಬ-ದರ-ಗ- ಹ-ಗ-. ನ-ವ- ಬ-ದ-ಿ-ೆ ಹ-ಗ-. ------------------ ನೀವು ಬಂದರಿಗೆ ಹೋಗಿ. 0
Nī-- -an--ri-- -ō-i. Nīvu bandarige hōgi. N-v- b-n-a-i-e h-g-. -------------------- Nīvu bandarige hōgi.
Napravite obilazak luke. ನೀ-ು--ಂ-ರ-ನ -್ರದಕ್ಷಿ-ೆ ಮಾ--. ನ-ವ- ಬ-ದರ-ನ ಪ-ರದಕ-ಷ-ಣ- ಮ-ಡ-. ನ-ವ- ಬ-ದ-ಿ- ಪ-ರ-ಕ-ಷ-ಣ- ಮ-ಡ-. ---------------------------- ನೀವು ಬಂದರಿನ ಪ್ರದಕ್ಷಿಣೆ ಮಾಡಿ. 0
Nīvu-b-nda---a--ra-a-ṣiṇe----i. Nīvu bandarina pradakṣiṇe māḍi. N-v- b-n-a-i-a p-a-a-ṣ-ṇ- m-ḍ-. ------------------------------- Nīvu bandarina pradakṣiṇe māḍi.
Koje još znamenitosti postoje? ಇ--ಗ-ನ್-- ----ಟ--ಬೇ-- ಯಾ- ---ೇಕ-ಷ----ಸ್ಥಳ---ವ-? ಇವ-ಗಳನ-ನ- ಬ-ಟ-ಟ- ಬ-ರ- ಯ-ವ ಪ-ರ-ಕ-ಷಣ-ಯ ಸ-ಥಳಗಳ-ವ-? ಇ-ು-ಳ-್-ು ಬ-ಟ-ಟ- ಬ-ರ- ಯ-ವ ಪ-ರ-ಕ-ಷ-ೀ- ಸ-ಥ-ಗ-ಿ-ೆ- ----------------------------------------------- ಇವುಗಳನ್ನು ಬಿಟ್ಟು ಬೇರೆ ಯಾವ ಪ್ರೇಕ್ಷಣೀಯ ಸ್ಥಳಗಳಿವೆ? 0
Ivu-aḷ-nnu biṭ-u --re-y--- --ēkṣ--ī-- s----a-a-iv-? Ivugaḷannu biṭṭu bēre yāva prēkṣaṇīya sthaḷagaḷive? I-u-a-a-n- b-ṭ-u b-r- y-v- p-ē-ṣ-ṇ-y- s-h-ḷ-g-ḷ-v-? --------------------------------------------------- Ivugaḷannu biṭṭu bēre yāva prēkṣaṇīya sthaḷagaḷive?

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!