Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   kn ಸಮಯ

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

೮ [ಎಂಟು]

8 [Eṇṭu]

ಸಮಯ

[samaya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kannada igra Više
Oprostite! ಕ್--ಿ--! ಕ್____ ಕ-ಷ-ಿ-ಿ- -------- ಕ್ಷಮಿಸಿ! 0
k-----i! k_______ k-a-i-i- -------- kṣamisi!
Koliko je sati, molim Vas? ಈ--ಎ-್ಟು -ಮ- -ಗಿದ-? ಈ_ ಎ__ ಸ__ ಆ___ ಈ- ಎ-್-ು ಸ-ಯ ಆ-ಿ-ೆ- ------------------- ಈಗ ಎಷ್ಟು ಸಮಯ ಆಗಿದೆ? 0
Īga e-ṭ- s--aya--gide? Ī__ e___ s_____ ā_____ Ī-a e-ṭ- s-m-y- ā-i-e- ---------------------- Īga eṣṭu samaya āgide?
Hvala Vam puno! ಧ-್ಯವಾ-ಗಳು! ಧ_______ ಧ-್-ವ-ದ-ಳ-! ----------- ಧನ್ಯವಾದಗಳು! 0
D-a---a--da-a-u! D_______________ D-a-'-a-ā-a-a-u- ---------------- Dhan'yavādagaḷu!
Jedan je sat. ಈಗ---ದ- --ಟೆ. ಈ_ ಒಂ_ ಘಂ__ ಈ- ಒ-ದ- ಘ-ಟ-. ------------- ಈಗ ಒಂದು ಘಂಟೆ. 0
Īga -nd- g---ṭe. Ī__ o___ g______ Ī-a o-d- g-a-ṭ-. ---------------- Īga ondu ghaṇṭe.
Dva su sata. ಈಗ ಎರ-- ಘಂಟೆ. ಈ_ ಎ__ ಘಂ__ ಈ- ಎ-ಡ- ಘ-ಟ-. ------------- ಈಗ ಎರಡು ಘಂಟೆ. 0
Īg- era-u---a---. Ī__ e____ g______ Ī-a e-a-u g-a-ṭ-. ----------------- Īga eraḍu ghaṇṭe.
Tri su sata. ಈ- ಮೂರು -ಂ--. ಈ_ ಮೂ_ ಘಂ__ ಈ- ಮ-ರ- ಘ-ಟ-. ------------- ಈಗ ಮೂರು ಘಂಟೆ. 0
Īga-m-----ha-ṭ-. Ī__ m___ g______ Ī-a m-r- g-a-ṭ-. ---------------- Īga mūru ghaṇṭe.
Četiri su sata. ಈ- -------ಘಂಟೆ. ಈ_ ನಾ__ ಘಂ__ ಈ- ನ-ಲ-ಕ- ಘ-ಟ-. --------------- ಈಗ ನಾಲ್ಕು ಘಂಟೆ. 0
Ī-a ----u ----ṭe. Ī__ n____ g______ Ī-a n-l-u g-a-ṭ-. ----------------- Īga nālku ghaṇṭe.
Pet je sati. ಈಗ-ಐ------ೆ. ಈ_ ಐ_ ಘಂ__ ಈ- ಐ-ು ಘ-ಟ-. ------------ ಈಗ ಐದು ಘಂಟೆ. 0
Ī-- aidu g-aṇṭe. Ī__ a___ g______ Ī-a a-d- g-a-ṭ-. ---------------- Īga aidu ghaṇṭe.
Šest je sati. ಈಗ --ು-ಘ-ಟೆ. ಈ_ ಆ_ ಘಂ__ ಈ- ಆ-ು ಘ-ಟ-. ------------ ಈಗ ಆರು ಘಂಟೆ. 0
Ī-a -r--g-aṇ--. Ī__ ā__ g______ Ī-a ā-u g-a-ṭ-. --------------- Īga āru ghaṇṭe.
Sedam je sati. ಈಗ ಏಳು ಘ---. ಈ_ ಏ_ ಘಂ__ ಈ- ಏ-ು ಘ-ಟ-. ------------ ಈಗ ಏಳು ಘಂಟೆ. 0
Īga ē-- ---ṇ--. Ī__ ē__ g______ Ī-a ē-u g-a-ṭ-. --------------- Īga ēḷu ghaṇṭe.
Osam je sati. ಈ- ಎ-ಟು-ಘಂಟ-. ಈ_ ಎಂ_ ಘಂ__ ಈ- ಎ-ಟ- ಘ-ಟ-. ------------- ಈಗ ಎಂಟು ಘಂಟೆ. 0
Ī---e-ṭ- g---ṭe. Ī__ e___ g______ Ī-a e-ṭ- g-a-ṭ-. ---------------- Īga eṇṭu ghaṇṭe.
Devet je sati. ಈ- --ಬತ್ತು-ಘ-ಟ-. ಈ_ ಒಂ___ ಘಂ__ ಈ- ಒ-ಬ-್-ು ಘ-ಟ-. ---------------- ಈಗ ಒಂಬತ್ತು ಘಂಟೆ. 0
Ī-- -mb--tu -----e. Ī__ o______ g______ Ī-a o-b-t-u g-a-ṭ-. ------------------- Īga ombattu ghaṇṭe.
Deset je sati. ಈಗ ಹತ--ು-----. ಈ_ ಹ__ ಘಂ__ ಈ- ಹ-್-ು ಘ-ಟ-. -------------- ಈಗ ಹತ್ತು ಘಂಟೆ. 0
Īg----tt--gh-ṇ-e. Ī__ h____ g______ Ī-a h-t-u g-a-ṭ-. ----------------- Īga hattu ghaṇṭe.
Jedanaest je sati. ಈಗ--ನ-ನ-ಂ-- --ಟ-. ಈ_ ಹ___ ಘಂ__ ಈ- ಹ-್-ೂ-ದ- ಘ-ಟ-. ----------------- ಈಗ ಹನ್ನೂಂದು ಘಂಟೆ. 0
Īg--hann---u-gha--e. Ī__ h_______ g______ Ī-a h-n-ū-d- g-a-ṭ-. -------------------- Īga hannūndu ghaṇṭe.
Dvanaest je sati. ಈ----್ನ-ರಡ--ಘ-ಟೆ. ಈ_ ಹ____ ಘಂ__ ಈ- ಹ-್-ೆ-ಡ- ಘ-ಟ-. ----------------- ಈಗ ಹನ್ನೆರಡು ಘಂಟೆ. 0
Ī-a-han--r-ḍ- ghaṇ--. Ī__ h________ g______ Ī-a h-n-e-a-u g-a-ṭ-. --------------------- Īga hanneraḍu ghaṇṭe.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. ಒ----ನ--ಿಷದಲ--- --ವತ್-ು-------ುಗಳಿವ-. ಒಂ_ ನಿ_____ ಅ____ ಸೆ______ ಒ-ದ- ನ-ಮ-ಷ-ಲ-ಲ- ಅ-ವ-್-ು ಸ-ಕ-ಂ-ು-ಳ-ವ-. ------------------------------------- ಒಂದು ನಿಮಿಷದಲ್ಲಿ ಅರವತ್ತು ಸೆಕೆಂಡುಗಳಿವೆ. 0
O-------i-a-a-li --a--ttu -ek----ga---e. O___ n__________ a_______ s_____________ O-d- n-m-ṣ-d-l-i a-a-a-t- s-k-ṇ-u-a-i-e- ---------------------------------------- Ondu nimiṣadalli aravattu sekeṇḍugaḷive.
Jedan sat ima šezdeset minuta. ಒಂ-- ಘಂ---ಲ್-ಿ-ಅ----ತ--ನಿ-ಿ-----ೆ. ಒಂ_ ಘಂ____ ಅ____ ನಿ______ ಒ-ದ- ಘ-ಟ-ಯ-್-ಿ ಅ-ವ-್-ು ನ-ಮ-ಷ-ಳ-ವ-. ---------------------------------- ಒಂದು ಘಂಟೆಯಲ್ಲಿ ಅರವತ್ತು ನಿಮಿಷಗಳಿವೆ. 0
Ondu-g---ṭ-ya-l--ar--attu--i-i-ag-ḷi-e. O___ g__________ a_______ n____________ O-d- g-a-ṭ-y-l-i a-a-a-t- n-m-ṣ-g-ḷ-v-. --------------------------------------- Ondu ghaṇṭeyalli aravattu nimiṣagaḷive.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. ಒಂ---ದ-ವ-ದಲ--ಿ--ಪ್ಪ-್--ಲ-ಕ- ಘ-ಟೆ-ಳಿವ-. ಒಂ_ ದಿ_____ ಇ______ ಘಂ_____ ಒ-ದ- ದ-ವ-ದ-್-ಿ ಇ-್-ತ-ನ-ಲ-ಕ- ಘ-ಟ-ಗ-ಿ-ೆ- -------------------------------------- ಒಂದು ದಿವಸದಲ್ಲಿ ಇಪ್ಪತ್ನಾಲ್ಕು ಘಂಟೆಗಳಿವೆ. 0
Ondu --v--a-a-li-i--at-āl-- -h--ṭ-ga-iv-. O___ d__________ i_________ g____________ O-d- d-v-s-d-l-i i-p-t-ā-k- g-a-ṭ-g-ḷ-v-. ----------------------------------------- Ondu divasadalli ippatnālku ghaṇṭegaḷive.

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...