Zbirka izraza

hr Brojati   »   mk Броеви

7 [sedam]

Brojati

Brojati

7 [седум]

7 [syedoom]

Броеви

[Broyevi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Ja brojim: Ја---ро--м: Ј__ б______ Ј-с б-о-а-: ----------- Јас бројам: 0
Ј-s--ro-a-: Ј__ b______ Ј-s b-o-a-: ----------- Јas broјam:
jedan, dva, tri еден,---а---ри е____ д___ т__ е-е-, д-а- т-и -------------- еден, два, три 0
y---e-- ------ri y______ d___ t__ y-d-e-, d-a- t-i ---------------- yedyen, dva, tri
Brojim do tri. Ј-с -р--а- -о-т-и. Ј__ б_____ д_ т___ Ј-с б-о-а- д- т-и- ------------------ Јас бројам до три. 0
Јa- br-ј-m d- -r-. Ј__ b_____ d_ t___ Ј-s b-o-a- d- t-i- ------------------ Јas broјam do tri.
Ja brojim dalje: Јас -р-јам--она----: Ј__ б_____ п________ Ј-с б-о-а- п-н-т-м-: -------------------- Јас бројам понатаму: 0
Јas-br---- po-ata--o: Ј__ b_____ p_________ Ј-s b-o-a- p-n-t-m-o- --------------------- Јas broјam ponatamoo:
četiri, pet, šest, ч-т-ри, -ет----ст ч______ п___ ш___ ч-т-р-, п-т- ш-с- ----------------- четири, пет, шест 0
c---tiri,----t- --ye-t c________ p____ s_____ c-y-t-r-, p-e-, s-y-s- ---------------------- chyetiri, pyet, shyest
sedam, osam, devet с-д--- ос-м-----ет с_____ о____ д____ с-д-м- о-у-, д-в-т ------------------ седум, осум, девет 0
s--doom- os--m---y-v--t s_______ o_____ d______ s-e-o-m- o-o-m- d-e-y-t ----------------------- syedoom, osoom, dyevyet
Brojim. Јас-б-о-ам. Ј__ б______ Ј-с б-о-а-. ----------- Јас бројам. 0
Ј-s b-oјam. Ј__ b______ Ј-s b-o-a-. ----------- Јas broјam.
Brojiš. Т----о--. Т_ б_____ Т- б-о-ш- --------- Ти броиш. 0
Ti b-o-sh. T_ b______ T- b-o-s-. ---------- Ti broish.
Broji. Т-- -р--. Т__ б____ Т-ј б-о-. --------- Тој брои. 0
To--br--. T__ b____ T-ј b-o-. --------- Toј broi.
Jedan. Prvi. Е-ен--Пр-и. Е____ П____ Е-е-. П-в-. ----------- Еден. Први. 0
Yedye-.--rv-. Y______ P____ Y-d-e-. P-v-. ------------- Yedyen. Prvi.
Dva. Drugi. Д----В--р-. Д___ В_____ Д-а- В-о-и- ----------- Два. Втори. 0
Dva.---ori. D___ V_____ D-a- V-o-i- ----------- Dva. Vtori.
Tri. Treći. Т-и- Т-е--. Т___ Т_____ Т-и- Т-е-и- ----------- Три. Трети. 0
T-i.-Tr--t-. T___ T______ T-i- T-y-t-. ------------ Tri. Tryeti.
Četiri. Četvrti. Ч-тир-----т---и. Ч______ Ч_______ Ч-т-р-. Ч-т-р-и- ---------------- Четири. Четврти. 0
Chy--i-i. -hye-vr-i. C________ C_________ C-y-t-r-. C-y-t-r-i- -------------------- Chyetiri. Chyetvrti.
Pet. Peti. П-т. П----. П___ П_____ П-т- П-т-и- ----------- Пет. Петти. 0
P-e------tt-. P____ P______ P-e-. P-e-t-. ------------- Pyet. Pyetti.
Šest. Šesti. Ше--- Шест-. Ш____ Ш_____ Ш-с-. Ш-с-и- ------------ Шест. Шести. 0
S-ye-t- Sh-es-i. S______ S_______ S-y-s-. S-y-s-i- ---------------- Shyest. Shyesti.
Sedam. Sedmi. С--ум.-С-дми. С_____ С_____ С-д-м- С-д-и- ------------- Седум. Седми. 0
Syedoo---S--d-i. S_______ S______ S-e-o-m- S-e-m-. ---------------- Syedoom. Syedmi.
Osam. Osmi. Ос--- О-ми. О____ О____ О-у-. О-м-. ----------- Осум. Осми. 0
O--o-. -smi. O_____ O____ O-o-m- O-m-. ------------ Osoom. Osmi.
Devet. Deveti. Дев-т. -ев--и. Д_____ Д______ Д-в-т- Д-в-т-. -------------- Девет. Девети. 0
D---yet.-Dy-v-eti. D_______ D________ D-e-y-t- D-e-y-t-. ------------------ Dyevyet. Dyevyeti.

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...