Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   he ‫עונות השנה ומזג האוויר‬

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

‫16 [שש עשרה]‬

16 [shesh essreh]

‫עונות השנה ומזג האוויר‬

[onot hashanah umezeg ha'awir]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Ovo su godišnja doba: ‫---ו- ---- הן׃‬ ‫----- ה--- ה--- ‫-ו-ו- ה-נ- ה-׃- ---------------- ‫עונות השנה הן׃‬ 0
on-t h---an-- h--: o--- h------- h--- o-o- h-s-a-a- h-n- ------------------ onot hashanah hen:
Proljeće, ljeto, ‫---ב,--י-- ‬ ‫----- ק--- ‬ ‫-ב-ב- ק-ץ- ‬ ------------- ‫אביב, קיץ, ‬ 0
avi-,-qai-s, a---- q----- a-i-, q-i-s- ------------ aviv, qaits,
jesen i zima. ‫--יו--ח-רף.‬ ‫---- ו------ ‫-ת-ו ו-ו-ף-‬ ------------- ‫סתיו וחורף.‬ 0
st-y--w'x--ef. s---- w------- s-a-w w-x-r-f- -------------- stayw w'xoref.
Ljeto je vruće. ‫------ם.‬ ‫---- ח--- ‫-ק-ץ ח-.- ---------- ‫הקיץ חם.‬ 0
h-qait- xam. h------ x--- h-q-i-s x-m- ------------ haqaits xam.
Ljeti sija sunce. ‫-ק-ץ-זור-- ה----‬ ‫---- ז---- ה----- ‫-ק-ץ ז-ר-ת ה-מ-.- ------------------ ‫בקיץ זורחת השמש.‬ 0
b-qai-s zora--- -a--em--h. b------ z------ h--------- b-q-i-s z-r-x-t h-s-e-e-h- -------------------------- baqaits zoraxat hashemesh.
Ljeti rado idemo šetati. ‫---- א--נ- א-הב-ם לטייל-‬ ‫---- א---- א----- ל------ ‫-ק-ץ א-ח-ו א-ה-י- ל-י-ל-‬ -------------------------- ‫בקיץ אנחנו אוהבים לטייל.‬ 0
b--a-------xnu--hav-- --tay--l. b------ a----- o----- l-------- b-q-i-s a-a-n- o-a-i- l-t-y-y-. ------------------------------- baqaits anaxnu ohavim letayeyl.
Zima je hladna. ‫-חו-ף--ר-‬ ‫----- ק--- ‫-ח-ר- ק-.- ----------- ‫החורף קר.‬ 0
ha-ore---a-. h------ q--- h-x-r-f q-r- ------------ haxoref qar.
Zimi pada snijeg ili kiša. ‫בחו-- -ו---שלג--ו-גש--‬ ‫----- י--- ש-- א- ג---- ‫-ח-ר- י-ר- ש-ג א- ג-ם-‬ ------------------------ ‫בחורף יורד שלג או גשם.‬ 0
b-----f-y-r---shele- o ---h-m. b------ y---- s----- o g------ b-x-r-f y-r-d s-e-e- o g-s-e-. ------------------------------ baxoref yored sheleg o geshem.
Zimi rado ostajemo doma. ‫----ף----נו או---ם-לה-שאר ב---.‬ ‫----- א---- א----- ל----- ב----- ‫-ח-ר- א-ח-ו א-ה-י- ל-י-א- ב-י-.- --------------------------------- ‫בחורף אנחנו אוהבים להישאר בבית.‬ 0
b----e--a-axnu---a--- lehi-ha-er---ba-t. b------ a----- o----- l--------- b------ b-x-r-f a-a-n- o-a-i- l-h-s-a-e- b-b-i-. ---------------------------------------- baxoref anaxnu ohavim lehisha'er babait.
Hladno je. ‫-ר.‬ ‫---- ‫-ר-‬ ----- ‫קר.‬ 0
q-r. q--- q-r- ---- qar.
Pada kiša. ‫-ו-- ----‬ ‫---- ג---- ‫-ו-ד ג-ם-‬ ----------- ‫יורד גשם.‬ 0
y--e---e----. y---- g------ y-r-d g-s-e-. ------------- yored geshem.
Vjetrovito je. ‫-רוח--וש--.‬ ‫---- נ------ ‫-ר-ח נ-ש-ת-‬ ------------- ‫הרוח נושבת.‬ 0
harua- noshe-et. h----- n-------- h-r-a- n-s-e-e-. ---------------- haruax noshevet.
Toplo je. ‫--ש---ח--‬ ‫----- ח--- ‫-כ-י- ח-.- ----------- ‫עכשיו חם.‬ 0
a-hsh-y- x-m. a------- x--- a-h-h-y- x-m- ------------- akhshayw xam.
Sunčano je. ‫--מ---ו-ח-.‬ ‫---- ז------ ‫-ש-ש ז-ר-ת-‬ ------------- ‫השמש זורחת.‬ 0
hashem-----o----t. h-------- z------- h-s-e-e-h z-r-x-t- ------------------ hashemesh zoraxat.
Vedro je. ‫--שיו --י-.‬ ‫----- נ----- ‫-כ-י- נ-י-.- ------------- ‫עכשיו נעים.‬ 0
a---ha----a---. a------- n----- a-h-h-y- n-'-m- --------------- akhshayw na'im.
Kakvo je vrijeme danas? ‫מ- מ-------יר----ם?‬ ‫-- מ-- ה----- ה----- ‫-ה מ-ג ה-ו-י- ה-ו-?- --------------------- ‫מה מזג האוויר היום?‬ 0
ma----ze---a'---r--ay--? m-- m---- h------ h----- m-h m-z-g h-'-w-r h-y-m- ------------------------ mah mezeg ha'awir hayom?
Danas je hladno. ‫ה-ו--קר-‬ ‫---- ק--- ‫-י-ם ק-.- ---------- ‫היום קר.‬ 0
hayom qar. h---- q--- h-y-m q-r- ---------- hayom qar.
Danas je toplo. ‫-------.‬ ‫---- ח--- ‫-י-ם ח-.- ---------- ‫היום חם.‬ 0
ha-o--x--. h---- x--- h-y-m x-m- ---------- hayom xam.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...