Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   sr Годишња доба и време

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [шеснаест]

16 [šesnaest]

Годишња доба и време

[Godišnja doba i vreme]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Ovo su godišnja doba: Ово--у-годи--а--о-а: Ово су годишња доба: О-о с- г-д-ш-а д-б-: -------------------- Ово су годишња доба: 0
Ovo--u godiš-j- d-ba: Ovo su godišnja doba: O-o s- g-d-š-j- d-b-: --------------------- Ovo su godišnja doba:
Proljeće, ljeto, П-----е- л---, Пролеће, лето, П-о-е-е- л-т-, -------------- Пролеће, лето, 0
P-o----e,-----, Prolec-e, leto, P-o-e-́-, l-t-, --------------- Proleće, leto,
jesen i zima. jе----- зим-. jесен и зима. j-с-н и з-м-. ------------- jесен и зима. 0
j-se- - z-m-. jesen i zima. j-s-n i z-m-. ------------- jesen i zima.
Ljeto je vruće. Л-т- ј---руће. Лето је вруће. Л-т- ј- в-у-е- -------------- Лето је вруће. 0
L-to-je-vr-c-e. Leto je vruc-e. L-t- j- v-u-́-. --------------- Leto je vruće.
Ljeti sija sunce. Л--и-си---сунце. Лети сија сунце. Л-т- с-ј- с-н-е- ---------------- Лети сија сунце. 0
L-t----j--s----. Leti sija sunce. L-t- s-j- s-n-e- ---------------- Leti sija sunce.
Ljeti rado idemo šetati. Л-т- ра----демо --т---. Лети радо идемо шетати. Л-т- р-д- и-е-о ш-т-т-. ----------------------- Лети радо идемо шетати. 0
L-ti rado----mo-še-ati. Leti rado idemo šetati. L-t- r-d- i-e-o š-t-t-. ----------------------- Leti rado idemo šetati.
Zima je hladna. Зим--ј---л----. Зима је хладна. З-м- ј- х-а-н-. --------------- Зима је хладна. 0
Zi-a j--h-a-na. Zima je hladna. Z-m- j- h-a-n-. --------------- Zima je hladna.
Zimi pada snijeg ili kiša. З-ми -ад- -----ил- ----. Зими пада снег или киша. З-м- п-д- с-е- и-и к-ш-. ------------------------ Зими пада снег или киша. 0
Z-m--pad--sn-g---- ki--. Zimi pada sneg ili kiša. Z-m- p-d- s-e- i-i k-š-. ------------------------ Zimi pada sneg ili kiša.
Zimi rado ostajemo doma. З-м--рад---ст-јем--код-к-ће. Зими радо остајемо код куће. З-м- р-д- о-т-ј-м- к-д к-ћ-. ---------------------------- Зими радо остајемо код куће. 0
Z-m- rad------je-- --- ---́e. Zimi rado ostajemo kod kuc-e. Z-m- r-d- o-t-j-m- k-d k-c-e- ----------------------------- Zimi rado ostajemo kod kuće.
Hladno je. Хл-----ј-. Хладно је. Х-а-н- ј-. ---------- Хладно је. 0
H--d---j-. Hladno je. H-a-n- j-. ---------- Hladno je.
Pada kiša. Па----иша. Пада киша. П-д- к-ш-. ---------- Пада киша. 0
P--a kiša. Pada kiša. P-d- k-š-. ---------- Pada kiša.
Vjetrovito je. В-т---ито је. Ветровито је. В-т-о-и-о ј-. ------------- Ветровито је. 0
V-t-ovi-o -e. Vetrovito je. V-t-o-i-o j-. ------------- Vetrovito je.
Toplo je. Т-п---је. Топло је. Т-п-о ј-. --------- Топло је. 0
T-plo---. Toplo je. T-p-o j-. --------- Toplo je.
Sunčano je. Су--а-- -е. Сунчано је. С-н-а-о ј-. ----------- Сунчано је. 0
S-nč-no -e. Sunčano je. S-n-a-o j-. ----------- Sunčano je.
Vedro je. Вед-о---. Ведро је. В-д-о ј-. --------- Ведро је. 0
Ve-r---e. Vedro je. V-d-o j-. --------- Vedro je.
Kakvo je vrijeme danas? К-кв- ј--вре-е д-н--? Какво је време данас? К-к-о ј- в-е-е д-н-с- --------------------- Какво је време данас? 0
Ka-v- j- vreme ---as? Kakvo je vreme danas? K-k-o j- v-e-e d-n-s- --------------------- Kakvo je vreme danas?
Danas je hladno. Д--------х---н-. Данас је хладно. Д-н-с ј- х-а-н-. ---------------- Данас је хладно. 0
D------e-hla---. Danas je hladno. D-n-s j- h-a-n-. ---------------- Danas je hladno.
Danas je toplo. Д-н-с ј------о. Данас је топло. Д-н-с ј- т-п-о- --------------- Данас је топло. 0
D--a- j- to-l-. Danas je toplo. D-n-s j- t-p-o- --------------- Danas je toplo.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...