Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   zh 四季和天气

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16[十六]

16 [Shíliù]

四季和天气

[sìjì hé tiānqì]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Ovo su godišnja doba: 这---年---四- : 这是 一年中的 四季 : 这- 一-中- 四- : ------------ 这是 一年中的 四季 : 0
z-- sh---- --án z--n--de ----: zhè shì yī nián zhōng de sìjì: z-è s-ì y- n-á- z-ō-g d- s-j-: ------------------------------ zhè shì yī nián zhōng de sìjì:
Proljeće, ljeto, 春-,-夏天 春天, 夏天 春-, 夏- ------ 春天, 夏天 0
Chū-ti-n- --àtiān Chūntiān, xiàtiān C-ū-t-ā-, x-à-i-n ----------------- Chūntiān, xiàtiān
jesen i zima. 秋天 和 冬天 秋天 和 冬天 秋- 和 冬- ------- 秋天 和 冬天 0
qiū-iān-hé-dōngt--n qiūtiān hé dōngtiān q-ū-i-n h- d-n-t-ā- ------------------- qiūtiān hé dōngtiān
Ljeto je vruće. 夏--很-- 。 夏天 很 热 。 夏- 很 热 。 -------- 夏天 很 热 。 0
xi-tiān---- rè. xiàtiān hěn rè. x-à-i-n h-n r-. --------------- xiàtiān hěn rè.
Ljeti sija sunce. 夏天-总- 出-- 。 夏天 总是 出太阳 。 夏- 总- 出-阳 。 ----------- 夏天 总是 出太阳 。 0
X-àt--n -ǒng-shì c-- tà----g. Xiàtiān zǒng shì chū tàiyáng. X-à-i-n z-n- s-ì c-ū t-i-á-g- ----------------------------- Xiàtiān zǒng shì chū tàiyáng.
Ljeti rado idemo šetati. 夏--我--喜欢-去-散步-。 夏天 我们 喜欢 去 散步 。 夏- 我- 喜- 去 散- 。 --------------- 夏天 我们 喜欢 去 散步 。 0
X-àt----w-m-- xǐ--ā- q---à--ù. Xiàtiān wǒmen xǐhuān qù sànbù. X-à-i-n w-m-n x-h-ā- q- s-n-ù- ------------------------------ Xiàtiān wǒmen xǐhuān qù sànbù.
Zima je hladna. 冬- 很 - 。 冬天 很 冷 。 冬- 很 冷 。 -------- 冬天 很 冷 。 0
Dō---i-n hěn-lěn-. Dōngtiān hěn lěng. D-n-t-ā- h-n l-n-. ------------------ Dōngtiān hěn lěng.
Zimi pada snijeg ili kiša. 冬天 下雪----雨 。 冬天 下雪 或 下雨 。 冬- 下- 或 下- 。 ------------ 冬天 下雪 或 下雨 。 0
D-ngt--n x-à-xu- h------ -ǔ. Dōngtiān xià xuě huò xià yǔ. D-n-t-ā- x-à x-ě h-ò x-à y-. ---------------------------- Dōngtiān xià xuě huò xià yǔ.
Zimi rado ostajemo doma. 冬- 我们--欢 -在 家里-。 冬天 我们 喜欢 呆在 家里 。 冬- 我- 喜- 呆- 家- 。 ---------------- 冬天 我们 喜欢 呆在 家里 。 0
D-n-tiā- -ǒme- -ǐhuān -ā--z-i--i--ǐ. Dōngtiān wǒmen xǐhuān dāi zài jiālǐ. D-n-t-ā- w-m-n x-h-ā- d-i z-i j-ā-ǐ- ------------------------------------ Dōngtiān wǒmen xǐhuān dāi zài jiālǐ.
Hladno je. 天气 很-冷 天气 很 冷 天- 很 冷 ------ 天气 很 冷 0
Tiā-q- -------g Tiānqì hěn lěng T-ā-q- h-n l-n- --------------- Tiānqì hěn lěng
Pada kiša. 天 ---雨 天 在 下雨 天 在 下- ------ 天 在 下雨 0
t-ān--à--i--yǔ tiān zàixià yǔ t-ā- z-i-i- y- -------------- tiān zàixià yǔ
Vjetrovito je. 有-风 。 有 风 。 有 风 。 ----- 有 风 。 0
y---fēn-. yǒu fēng. y-u f-n-. --------- yǒu fēng.
Toplo je. 天--和-。 天 暖和 。 天 暖- 。 ------ 天 暖和 。 0
Ti-n-nu-nh--. Tiān nuǎnhuo. T-ā- n-ǎ-h-o- ------------- Tiān nuǎnhuo.
Sunčano je. 阳光 灿烂的 天气 。 阳光 灿烂的 天气 。 阳- 灿-的 天- 。 ----------- 阳光 灿烂的 天气 。 0
Y-n---ān- c--là---e-------. Yángguāng cànlàn de tiānqì. Y-n-g-ā-g c-n-à- d- t-ā-q-. --------------------------- Yángguāng cànlàn de tiānqì.
Vedro je. 天气----。 天气 晴朗 。 天- 晴- 。 ------- 天气 晴朗 。 0
Tiā-q- -í--lǎ-g. Tiānqì qínglǎng. T-ā-q- q-n-l-n-. ---------------- Tiānqì qínglǎng.
Kakvo je vrijeme danas? 今--天气--么样 ? 今天 天气 怎么样 ? 今- 天- 怎-样 ? ----------- 今天 天气 怎么样 ? 0
Jī-t-ān t-ā--- zěn-- yà--? Jīntiān tiānqì zěnme yàng? J-n-i-n t-ā-q- z-n-e y-n-? -------------------------- Jīntiān tiānqì zěnme yàng?
Danas je hladno. 今天 -- -- 。 今天 天气 很冷 。 今- 天- 很- 。 ---------- 今天 天气 很冷 。 0
J--ti-- t-ā-q- hě- l--g. Jīntiān tiānqì hěn lěng. J-n-i-n t-ā-q- h-n l-n-. ------------------------ Jīntiān tiānqì hěn lěng.
Danas je toplo. 今--天- 暖- 。 今天 天气 暖和 。 今- 天- 暖- 。 ---------- 今天 天气 暖和 。 0
J---i-n--iānq- nu-n--o. Jīntiān tiānqì nuǎnhuo. J-n-i-n t-ā-q- n-ǎ-h-o- ----------------------- Jīntiān tiānqì nuǎnhuo.

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...