Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   hi ऋतु और मौसम

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

१६ [सोलह]

16 [solah]

ऋतु और मौसम

[rtu aur mausam]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hindu igra Više
Ovo su godišnja doba: ऋ-ुऐ- य--ह-ती-ह-ं ऋ__ ये हो_ हैं ऋ-ु-ं य- ह-त- ह-ं ----------------- ऋतुऐं ये होती हैं 0
r----- ---h--e--h--n r_____ y_ h____ h___ r-u-i- y- h-t-e h-i- -------------------- rtuain ye hotee hain
Proljeće, ljeto, व-ं------मी व___ ग__ व-ं-, ग-्-ी ----------- वसंत, गर्मी 0
v-sant,-gar-ee v______ g_____ v-s-n-, g-r-e- -------------- vasant, garmee
jesen i zima. शर- -- स---ी श__ औ_ स__ श-त औ- स-्-ी ------------ शरत और सर्दी 0
sh---t a-r sa---e s_____ a__ s_____ s-a-a- a-r s-r-e- ----------------- sharat aur sardee
Ljeto je vruće. गर-म--गरम ---ी--ै ग__ ग__ हो_ है ग-्-ी ग-म ह-त- ह- ----------------- गर्मी गरम होती है 0
g--me----ra- hotee-h-i g_____ g____ h____ h__ g-r-e- g-r-m h-t-e h-i ---------------------- garmee garam hotee hai
Ljeti sija sunce. ग--मी-----सूर- चम--- -ै ग__ में सू__ च___ है ग-्-ी म-ं स-र- च-क-ा ह- ----------------------- गर्मी में सूरज चमकता है 0
garm-e--e---so--aj -h-ma-at- hai g_____ m___ s_____ c________ h__ g-r-e- m-i- s-o-a- c-a-a-a-a h-i -------------------------------- garmee mein sooraj chamakata hai
Ljeti rado idemo šetati. हमें -र-म- -े--ट-ल-ा ---छा--ग-ा-है ह_ ग__ में ट___ अ__ ल__ है ह-े- ग-्-ी म-ं ट-ल-ा अ-्-ा ल-त- ह- ---------------------------------- हमें गर्मी में टहलना अच्छा लगता है 0
h-m-n garmee mein-t-ha--n-----ch-- lagat----i h____ g_____ m___ t_______ a______ l_____ h__ h-m-n g-r-e- m-i- t-h-l-n- a-h-h-a l-g-t- h-i --------------------------------------------- hamen garmee mein tahalana achchha lagata hai
Zima je hladna. स--द- ठण्-- हो-ी -ै स__ ठ__ हो_ है स-्-ी ठ-्-ी ह-त- ह- ------------------- सर्दी ठण्डी होती है 0
sa---e-t---d-- ho-ee-h-i s_____ t______ h____ h__ s-r-e- t-a-d-e h-t-e h-i ------------------------ sardee thandee hotee hai
Zimi pada snijeg ili kiša. स-्-- --ं -र-फ़ -िर-ी--- -ा-ब--ि----त---ै स__ में ब__ गि__ है या बा__ हो_ है स-्-ी म-ं ब-्- ग-र-ी ह- य- ब-र-श ह-त- ह- ---------------------------------------- सर्दी में बर्फ़ गिरती है या बारिश होती है 0
s--d-e--e-- bar- -ir---- hai-y- b-----------e -ai s_____ m___ b___ g______ h__ y_ b______ h____ h__ s-r-e- m-i- b-r- g-r-t-e h-i y- b-a-i-h h-t-e h-i ------------------------------------------------- sardee mein barf giratee hai ya baarish hotee hai
Zimi rado ostajemo doma. ह-े- -र्दी-म-- -- प--रहन- अच्छा---ता है ह_ स__ में घ_ प_ र__ अ__ ल__ है ह-े- स-्-ी म-ं घ- प- र-न- अ-्-ा ल-त- ह- --------------------------------------- हमें सर्दी में घर पर रहना अच्छा लगता है 0
ha--- --rd-e-m--n ------a--rah-na-ach---a l-gat- --i h____ s_____ m___ g___ p__ r_____ a______ l_____ h__ h-m-n s-r-e- m-i- g-a- p-r r-h-n- a-h-h-a l-g-t- h-i ---------------------------------------------------- hamen sardee mein ghar par rahana achchha lagata hai
Hladno je. ठ-्ड -ै ठ__ है ठ-्- ह- ------- ठण्ड है 0
t---- -ai t____ h__ t-a-d h-i --------- thand hai
Pada kiša. बारिश ह-------ै बा__ हो र_ है ब-र-श ह- र-ी ह- --------------- बारिश हो रही है 0
baa--sh -o--ahee--ai b______ h_ r____ h__ b-a-i-h h- r-h-e h-i -------------------- baarish ho rahee hai
Vjetrovito je. तूफ़-नी-है तू__ है त-फ-ा-ी ह- ---------- तूफ़ानी है 0
toofa---- h-i t________ h__ t-o-a-n-e h-i ------------- toofaanee hai
Toplo je. गर्----ै ग__ है ग-्-ी ह- -------- गर्मी है 0
g-r--e---i g_____ h__ g-r-e- h-i ---------- garmee hai
Sunčano je. धूप है धू_ है ध-प ह- ------ धूप है 0
d-oo--h-i d____ h__ d-o-p h-i --------- dhoop hai
Vedro je. क-़----प--ै क_ धू_ है क-़- ध-प ह- ----------- कड़ी धूप है 0
k--e---ho----ai k____ d____ h__ k-d-e d-o-p h-i --------------- kadee dhoop hai
Kakvo je vrijeme danas? आ- म-स- क--ा-ह-? आ_ मौ__ कै_ है_ आ- म-स- क-स- ह-? ---------------- आज मौसम कैसा है? 0
a-- -a-s-m ------h-i? a__ m_____ k____ h___ a-j m-u-a- k-i-a h-i- --------------------- aaj mausam kaisa hai?
Danas je hladno. आज -ण-ड है आ_ ठ__ है आ- ठ-्- ह- ---------- आज ठण्ड है 0
a-j--ha-----i a__ t____ h__ a-j t-a-d h-i ------------- aaj thand hai
Danas je toplo. आज -र-----ै आ_ ग__ है आ- ग-्-ी ह- ----------- आज गर्मी है 0
aa- ga-m-- hai a__ g_____ h__ a-j g-r-e- h-i -------------- aaj garmee hai

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + hindu (1-100) MP3 hindu (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...