Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   hi ऋतु और मौसम

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

१६ [सोलह]

16 [solah]

ऋतु और मौसम

[rtu aur mausam]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hindu igra Više
Ovo su godišnja doba: ऋत-ऐं-ये ह--- हैं ऋत-ऐ- य- ह-त- ह-- ऋ-ु-ं य- ह-त- ह-ं ----------------- ऋतुऐं ये होती हैं 0
rtu-i--ye -o--e-h--n rtuain ye hotee hain r-u-i- y- h-t-e h-i- -------------------- rtuain ye hotee hain
Proljeće, ljeto, व-ंत--ग-्मी वस-त, गर-म- व-ं-, ग-्-ी ----------- वसंत, गर्मी 0
vas-nt- -a-m-e vasant, garmee v-s-n-, g-r-e- -------------- vasant, garmee
jesen i zima. शरत -र सर-दी शरत और सर-द- श-त औ- स-्-ी ------------ शरत और सर्दी 0
s--ra---u- -ardee sharat aur sardee s-a-a- a-r s-r-e- ----------------- sharat aur sardee
Ljeto je vruće. ग---ी -र- हो-- है गर-म- गरम ह-त- ह- ग-्-ी ग-म ह-त- ह- ----------------- गर्मी गरम होती है 0
ga--ee-gar-m ho--e h-i garmee garam hotee hai g-r-e- g-r-m h-t-e h-i ---------------------- garmee garam hotee hai
Ljeti sija sunce. गर्मी-मे--सू-ज-चम-ता है गर-म- म-- स-रज चमकत- ह- ग-्-ी म-ं स-र- च-क-ा ह- ----------------------- गर्मी में सूरज चमकता है 0
gar-ee mei- -o-r-j c---ak--a-h-i garmee mein sooraj chamakata hai g-r-e- m-i- s-o-a- c-a-a-a-a h-i -------------------------------- garmee mein sooraj chamakata hai
Ljeti rado idemo šetati. ह-ें-ग---ी---ं--हलन- अ-्-ा----ा -ै हम-- गर-म- म-- टहलन- अच-छ- लगत- ह- ह-े- ग-्-ी म-ं ट-ल-ा अ-्-ा ल-त- ह- ---------------------------------- हमें गर्मी में टहलना अच्छा लगता है 0
hame- g--m-e m--n-t-----na -c------l-g-ta---i hamen garmee mein tahalana achchha lagata hai h-m-n g-r-e- m-i- t-h-l-n- a-h-h-a l-g-t- h-i --------------------------------------------- hamen garmee mein tahalana achchha lagata hai
Zima je hladna. सर्-ी -ण------ती -ै सर-द- ठण-ड- ह-त- ह- स-्-ी ठ-्-ी ह-त- ह- ------------------- सर्दी ठण्डी होती है 0
sar--e --a-de------e -ai sardee thandee hotee hai s-r-e- t-a-d-e h-t-e h-i ------------------------ sardee thandee hotee hai
Zimi pada snijeg ili kiša. सर्-- -े--ब----ग---ी-ह---- ---ि- ह--ी -ै सर-द- म-- बर-फ़ ग-रत- ह- य- ब-र-श ह-त- ह- स-्-ी म-ं ब-्- ग-र-ी ह- य- ब-र-श ह-त- ह- ---------------------------------------- सर्दी में बर्फ़ गिरती है या बारिश होती है 0
s----e -e-- --rf g-r-te--h-i--a-b--r--h h--ee-hai sardee mein barf giratee hai ya baarish hotee hai s-r-e- m-i- b-r- g-r-t-e h-i y- b-a-i-h h-t-e h-i ------------------------------------------------- sardee mein barf giratee hai ya baarish hotee hai
Zimi rado ostajemo doma. हम-ं -र-दी-म-ं -------हन- अच----लगत---ै हम-- सर-द- म-- घर पर रहन- अच-छ- लगत- ह- ह-े- स-्-ी म-ं घ- प- र-न- अ-्-ा ल-त- ह- --------------------------------------- हमें सर्दी में घर पर रहना अच्छा लगता है 0
hamen sa-d-e --------- p-- ra-ana------h- --ga-a -ai hamen sardee mein ghar par rahana achchha lagata hai h-m-n s-r-e- m-i- g-a- p-r r-h-n- a-h-h-a l-g-t- h-i ---------------------------------------------------- hamen sardee mein ghar par rahana achchha lagata hai
Hladno je. ठण-- -ै ठण-ड ह- ठ-्- ह- ------- ठण्ड है 0
t---d-h-i thand hai t-a-d h-i --------- thand hai
Pada kiša. बारि---- रह- -ै ब-र-श ह- रह- ह- ब-र-श ह- र-ी ह- --------------- बारिश हो रही है 0
baa-i-- -o r-h----ai baarish ho rahee hai b-a-i-h h- r-h-e h-i -------------------- baarish ho rahee hai
Vjetrovito je. त--़ा-- -ै त-फ--न- ह- त-फ-ा-ी ह- ---------- तूफ़ानी है 0
toofaa----hai toofaanee hai t-o-a-n-e h-i ------------- toofaanee hai
Toplo je. गर्मी--ै गर-म- ह- ग-्-ी ह- -------- गर्मी है 0
g-r-ee--ai garmee hai g-r-e- h-i ---------- garmee hai
Sunčano je. ध-- है ध-प ह- ध-प ह- ------ धूप है 0
dh-o- --i dhoop hai d-o-p h-i --------- dhoop hai
Vedro je. क-़ी-ध-प-है कड-- ध-प ह- क-़- ध-प ह- ----------- कड़ी धूप है 0
ka-ee-dh--- hai kadee dhoop hai k-d-e d-o-p h-i --------------- kadee dhoop hai
Kakvo je vrijeme danas? आ- म--म --सा --? आज म-सम क-स- ह-? आ- म-स- क-स- ह-? ---------------- आज मौसम कैसा है? 0
aaj -ausa---ai---hai? aaj mausam kaisa hai? a-j m-u-a- k-i-a h-i- --------------------- aaj mausam kaisa hai?
Danas je hladno. आज-ठ-्---ै आज ठण-ड ह- आ- ठ-्- ह- ---------- आज ठण्ड है 0
a-----and-hai aaj thand hai a-j t-a-d h-i ------------- aaj thand hai
Danas je toplo. आज--र--- है आज गर-म- ह- आ- ग-्-ी ह- ----------- आज गर्मी है 0
aa--gar-ee hai aaj garmee hai a-j g-r-e- h-i -------------- aaj garmee hai

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...