Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   hy տարվա եղանակները և եղանակը

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [տասնվեց]

16 [tasnvets’]

տարվա եղանակները և եղանակը

[tarva yeghanaknery yev yeghanaky]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Ovo su godišnja doba: Ս--նք------ -ղա--կ-ն--ն---; Ս____ տ____ ե__________ ե__ Ս-ա-ք տ-ր-ա ե-ա-ա-ա-ե-ն ե-; --------------------------- Սրանք տարվա եղանականերն են; 0
Sr-n---t-r-a -eg--n-ka--rn y--; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Proljeće, ljeto, գ---ւն,-ա--ռ, գ______ ա____ գ-ր-ւ-, ա-ա-, ------------- գարուն, ամառ, 0
ga-un---m-rr, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
jesen i zima. ա-ո-- -----ռ: ա____ և ձ____ ա-ո-ն և ձ-ե-: ------------- աշուն և ձմեռ: 0
ashu- y---d-merr a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Ljeto je vruće. Ամռ-ն------է: Ա_____ շ__ է_ Ա-ռ-ն- շ-գ է- ------------- Ամռանը շոգ է: 0
Am---n---h-- e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Ljeti sija sunce. Ամ-ան- շողո-մ-- արև-: Ա_____ շ_____ է ա____ Ա-ռ-ն- շ-ղ-ւ- է ա-և-: --------------------- Ամռանը շողում է արևը: 0
Am---n- s--ghu- e-a-e-y A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Ljeti rado idemo šetati. Ամ--ն---ա-ո-յքով ե---գն-ւմ-զբոս-ն-ի: Ա_____ հ________ ե__ գ____ զ________ Ա-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ ե-ք գ-ո-մ զ-ո-ա-ք-: ------------------------------------ Ամռանը հաճույքով ենք գնում զբոսանքի: 0
Am-r-ny -a-----’o- y--k’ --um-zb------i A______ h_________ y____ g___ z________ A-r-a-y h-c-u-k-o- y-n-’ g-u- z-o-a-k-i --------------------------------------- Amrrany hachuyk’ov yenk’ gnum zbosank’i
Zima je hladna. Ձմռ-ն----ւ-- է: Ձ_____ ց____ է_ Ձ-ռ-ն- ց-ւ-տ է- --------------- Ձմռանը ցուրտ է: 0
D-mrran--ts’u-- e D_______ t_____ e D-m-r-n- t-’-r- e ----------------- Dzmrrany ts’urt e
Zimi pada snijeg ili kiša. Ձ-ռան--ձ-ո-- կ-- ----և - ---իս: Ձ_____ ձ____ կ__ ա____ է գ_____ Ձ-ռ-ն- ձ-ո-ն կ-մ ա-ձ-և է գ-լ-ս- ------------------------------- Ձմռանը ձյուն կամ անձրև է գալիս: 0
Dzm----- --y-- --m --d-re--- --lis D_______ d____ k__ a______ e g____ D-m-r-n- d-y-n k-m a-d-r-v e g-l-s ---------------------------------- Dzmrrany dzyun kam andzrev e galis
Zimi rado ostajemo doma. Ձմ--ն- հաճ-ւ---- --նն--նք ---ւմ: Ձ_____ հ________ տ___ ե__ մ_____ Ձ-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ տ-ն- ե-ք մ-ո-մ- -------------------------------- Ձմռանը հաճույքով տանն ենք մնում: 0
D-mrra-----chu---o- --n----n-’-mnum D_______ h_________ t___ y____ m___ D-m-r-n- h-c-u-k-o- t-n- y-n-’ m-u- ----------------------------------- Dzmrrany hachuyk’ov tann yenk’ mnum
Hladno je. Ցու-- -: Ց____ է_ Ց-ւ-տ է- -------- Ցուրտ է: 0
Ts-u---e T_____ e T-’-r- e -------- Ts’urt e
Pada kiša. Ա-ձրև-է -ա-ի-: Ա____ է գ_____ Ա-ձ-և է գ-լ-ս- -------------- Անձրև է գալիս: 0
A---rev-e ga-is A______ e g____ A-d-r-v e g-l-s --------------- Andzrev e galis
Vjetrovito je. Ք-մո--է: Ք____ է_ Ք-մ-տ է- -------- Քամոտ է: 0
K-amot-e K_____ e K-a-o- e -------- K’amot e
Toplo je. Տաք-է: Տ__ է_ Տ-ք է- ------ Տաք է: 0
T-k- e T___ e T-k- e ------ Tak’ e
Sunčano je. Ա-ևո--է: Ա____ է_ Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
A-ev---e A_____ e A-e-o- e -------- Arevot e
Vedro je. Ա-----է: Ա____ է_ Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
A--v-t-e A_____ e A-e-o- e -------- Arevot e
Kakvo je vrijeme danas? Ե--ն-կն ------ս - -յսօր: Ե______ ի______ է ա_____ Ե-ա-ա-ն ի-չ-ե-ս է ա-ս-ր- ------------------------ Եղանակն ինչպե՞ս է այսօր: 0
Yeghan-------h’---s e---sor Y________ i________ e a____ Y-g-a-a-n i-c-’-e-s e a-s-r --------------------------- Yeghanakn inch’pe՞s e aysor
Danas je hladno. Այս-- ց---- է: Ա____ ց____ է_ Ա-ս-ր ց-ւ-տ է- -------------- Այսօր ցուրտ է: 0
A---r-t--u-t e A____ t_____ e A-s-r t-’-r- e -------------- Aysor ts’urt e
Danas je toplo. Ա-սօր-տա- -: Ա____ տ__ է_ Ա-ս-ր տ-ք է- ------------ Այսօր տաք է: 0
Ays-r-t--’ e A____ t___ e A-s-r t-k- e ------------ Aysor tak’ e

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...