Zbirka izraza

hr U gradu   »   sr У граду

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [двадесет и пет]

25 [dvadeset i pet]

У граду

[U gradu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. Хте--/--т-л--би- д- -еле-ни--е-ста-иц-. Х--- / х---- б-- д- ж--------- с------- Х-е- / х-е-а б-х д- ж-л-з-и-к- с-а-и-е- --------------------------------------- Хтео / хтела бих до железничке станице. 0
H--- / ht-la ----do--el-z-ičke --an---. H--- / h---- b-- d- ž--------- s------- H-e- / h-e-a b-h d- ž-l-z-i-k- s-a-i-e- --------------------------------------- Hteo / htela bih do železničke stanice.
Htio / htjela bih na aerodrom. Хтео-/---е-а-би- -о-ае-о-ро--. Х--- / х---- б-- д- а--------- Х-е- / х-е-а б-х д- а-р-д-о-а- ------------------------------ Хтео / хтела бих до аеродрома. 0
Hte- ----ela -ih -- a-r-d-o-a. H--- / h---- b-- d- a--------- H-e- / h-e-a b-h d- a-r-d-o-a- ------------------------------ Hteo / htela bih do aerodroma.
Htio / htjela bih u centar grada. Х-ео - -те-- б-х--- цен-ра -рад-. Х--- / х---- б-- д- ц----- г----- Х-е- / х-е-а б-х д- ц-н-р- г-а-а- --------------------------------- Хтео / хтела бих до центра града. 0
Hteo - -t-la --- d---en-ra -r-d-. H--- / h---- b-- d- c----- g----- H-e- / h-e-a b-h d- c-n-r- g-a-a- --------------------------------- Hteo / htela bih do centra grada.
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? К-ко-д--и-ем -- ж-л-зн--ке --ан---? К--- д- и--- д- ж--------- с------- К-к- д- и-е- д- ж-л-з-и-к- с-а-и-е- ----------------------------------- Како да идем до железничке станице? 0
K-ko-d- id----- -el---i-k--s-ani-e? K--- d- i--- d- ž--------- s------- K-k- d- i-e- d- ž-l-z-i-k- s-a-i-e- ----------------------------------- Kako da idem do železničke stanice?
Kako da dođem do aerodroma? Како----иде- ----ер--ром-? К--- д- и--- д- а--------- К-к- д- и-е- д- а-р-д-о-а- -------------------------- Како да идем до аеродрома? 0
Ka-o-da i-------a-ro-r---? K--- d- i--- d- a--------- K-k- d- i-e- d- a-r-d-o-a- -------------------------- Kako da idem do aerodroma?
Kako da dođem do centra grada? К-ко да и--- -- ----р--г-а-а? К--- д- и--- д- ц----- г----- К-к- д- и-е- д- ц-н-р- г-а-а- ----------------------------- Како да идем до центра града? 0
K-ko-da----m-d- cent-----a--? K--- d- i--- d- c----- g----- K-k- d- i-e- d- c-n-r- g-a-a- ----------------------------- Kako da idem do centra grada?
Trebam taksi. Тр--ам-та--и. Т----- т----- Т-е-а- т-к-и- ------------- Требам такси. 0
Treb-- t----. T----- t----- T-e-a- t-k-i- ------------- Trebam taksi.
Trebam plan grada. Треба--п-а- г-а--. Т----- п--- г----- Т-е-а- п-а- г-а-а- ------------------ Требам план града. 0
Tr-b-m p-a--gr-d-. T----- p--- g----- T-e-a- p-a- g-a-a- ------------------ Trebam plan grada.
Trebam hotel. Тр--а- х-тел. Т----- х----- Т-е-а- х-т-л- ------------- Требам хотел. 0
T-eb-m-h-tel. T----- h----- T-e-a- h-t-l- ------------- Trebam hotel.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. Х--о-- хтел- -и---з-а----и--ут-. Х--- / х---- б-- и-------- а---- Х-е- / х-е-а б-х и-н-ј-и-и а-т-. -------------------------------- Хтео / хтела бих изнајмити ауто. 0
Ht-- /--t----bih ---a-m--i-au-o. H--- / h---- b-- i-------- a---- H-e- / h-e-a b-h i-n-j-i-i a-t-. -------------------------------- Hteo / htela bih iznajmiti auto.
Ovdje je moja kreditna kartica. Ов-- -е м-ја--р--и-на --рт-ц-. О--- ј- м--- к------- к------- О-д- ј- м-ј- к-е-и-н- к-р-и-а- ------------------------------ Овде је моја кредитна картица. 0
O-de--e-moja -r----na-ka--i--. O--- j- m--- k------- k------- O-d- j- m-j- k-e-i-n- k-r-i-a- ------------------------------ Ovde je moja kreditna kartica.
Ovdje je moja vozačka dozvola. О--- ------а--о---ка---з-ол-. О--- ј- м--- в------ д------- О-д- ј- м-ј- в-з-ч-а д-з-о-а- ----------------------------- Овде је моја возачка дозвола. 0
Ovd--j--m-j---o----a-doz-o-a. O--- j- m--- v------ d------- O-d- j- m-j- v-z-č-a d-z-o-a- ----------------------------- Ovde je moja vozačka dozvola.
Što ima vidjeti u gradu? Шта -- ----в--ети-у -ра-у? Ш-- с- и-- в----- у г----- Ш-а с- и-а в-д-т- у г-а-у- -------------------------- Шта се има видети у граду? 0
Šta------- vi---- --gr-d-? Š-- s- i-- v----- u g----- Š-a s- i-a v-d-t- u g-a-u- -------------------------- Šta se ima videti u gradu?
Idite u stari grad. Ид-т- - -та-и-----. И---- у с---- г---- И-и-е у с-а-и г-а-. ------------------- Идите у стари град. 0
I---e---st-ri g-a-. I---- u s---- g---- I-i-e u s-a-i g-a-. ------------------- Idite u stari grad.
Napravite obilazak grada. На-р---т- о-ил-з-к града. Н-------- о------- г----- Н-п-а-и-е о-и-а-а- г-а-а- ------------------------- Направите обилазак града. 0
N-pravi---o----za--g-a--. N-------- o------- g----- N-p-a-i-e o-i-a-a- g-a-a- ------------------------- Napravite obilazak grada.
Idite do luke. Иди---д---у--. И---- д- л---- И-и-е д- л-к-. -------------- Идите до луке. 0
Id-te -- l-k-. I---- d- l---- I-i-e d- l-k-. -------------- Idite do luke.
Napravite obilazak luke. Н---авит- -бил--а- лу--. Н-------- о------- л---- Н-п-а-и-е о-и-а-а- л-к-. ------------------------ Направите обилазак лукe. 0
N-pr----e o----z-- ----. N-------- o------- l---- N-p-a-i-e o-i-a-a- l-k-. ------------------------ Napravite obilazak luke.
Koje još znamenitosti postoje? Ко-- -ош -н--енит-с-- -ос-оје? К--- ј-- з----------- п------- К-ј- ј-ш з-а-е-и-о-т- п-с-о-е- ------------------------------ Које још знаменитости постоје? 0
Koj- jo--zna-e-ito-t- --s-oje? K--- j-- z----------- p------- K-j- j-š z-a-e-i-o-t- p-s-o-e- ------------------------------ Koje još znamenitosti postoje?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!