Zbirka izraza

hr U gradu   »   fa ‫در شهر‬

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

‫25 [بیست و پنج]‬

25 [bist-o-panj]

‫در شهر‬

[dar shahr]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. ‫-ن ---خواه---ه---ستگا- ق--ر -روم-‬ ‫-- م------- ب- ا------ ق--- ب----- ‫-ن م-‌-و-ه- ب- ا-س-گ-ه ق-ا- ب-و-.- ----------------------------------- ‫من می‌خواهم به ایستگاه قطار بروم.‬ 0
m-- -i------ -e taraf-e---t-â--e-g---âr-b-ra-a-. m-- m------- b- t------ i------- g----- b------- m-n m-k-â-a- b- t-r-f-e i-t-â--- g-a-â- b-r-v-m- ------------------------------------------------ man mikhâham be taraf-e istgâh-e ghatâr beravam.
Htio / htjela bih na aerodrom. ‫-ن---‌خو-----ه --ودگاه -روم-‬ ‫-- م------- ب- ف------ ب----- ‫-ن م-‌-و-ه- ب- ف-و-گ-ه ب-و-.- ------------------------------ ‫من می‌خواهم به فرودگاه بروم.‬ 0
m-- ---h-h---be---ru---h --r-v-m. m-- m------- b- f------- b------- m-n m-k-â-a- b- f-r-d-â- b-r-v-m- --------------------------------- man mikhâham be forudgâh beravam.
Htio / htjela bih u centar grada. ‫---می‌-و-ه--ب- مر-ز-ش-- -روم-‬ ‫-- م------- ب- م--- ش-- ب----- ‫-ن م-‌-و-ه- ب- م-ک- ش-ر ب-و-.- ------------------------------- ‫من می‌خواهم به مرکز شهر بروم.‬ 0
m-n---k-âha- b- mark---e -ha-------vam. m-- m------- b- m------- s---- b------- m-n m-k-â-a- b- m-r-a--- s-a-r b-r-v-m- --------------------------------------- man mikhâham be markaz-e shahr beravam.
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? ‫چ--جو-- ب- -یس---- --ار --و-؟‬ ‫-- ج--- ب- ا------ ق--- ب----- ‫-ه ج-ر- ب- ا-س-گ-ه ق-ا- ب-و-؟- ------------------------------- ‫چه جوری به ایستگاه قطار بروم؟‬ 0
c-e--u-i--e i----h-e--h-t-r--e--v--? c------- b- i------- g----- b------- c-e-j-r- b- i-t-â--- g-a-â- b-r-v-m- ------------------------------------ che-juri be istgâh-e ghatâr beravam?
Kako da dođem do aerodroma? ‫-ه-جوری--ه-ف-و-گا----و-؟‬ ‫-- ج--- ب- ف------ ب----- ‫-ه ج-ر- ب- ف-و-گ-ه ب-و-؟- -------------------------- ‫چه جوری به فرودگاه بروم؟‬ 0
c---j-------------â- ----v--? c------- b- f------- b------- c-e-j-r- b- f-r-d-â- b-r-v-m- ----------------------------- che-juri be forudgâh beravam?
Kako da dođem do centra grada? ‫چ- جور- به---کز-شهر برو-؟‬ ‫-- ج--- ب- م--- ش-- ب----- ‫-ه ج-ر- ب- م-ک- ش-ر ب-و-؟- --------------------------- ‫چه جوری به مرکز شهر بروم؟‬ 0
c-e-j-ri--e-ma--a--e -h-hr b-r---m? c------- b- m------- s---- b------- c-e-j-r- b- m-r-a--- s-a-r b-r-v-m- ----------------------------------- che-juri be markaz-e shahr beravam?
Trebam taksi. ‫م- ا-تیاج--- ی--تاکسی ---م.‬ ‫-- ا----- ب- ی- ت---- د----- ‫-ن ا-ت-ا- ب- ی- ت-ک-ی د-ر-.- ----------------------------- ‫من احتیاج به یک تاکسی دارم.‬ 0
m----e y-k---xi-e-ti-- d-ra-. m-- b- y-- t--- e----- d----- m-n b- y-k t-x- e-t-â- d-r-m- ----------------------------- man be yek tâxi ehtiâj dâram.
Trebam plan grada. ‫-------ا- -ه-یک---شه--ار-.‬ ‫-- ا----- ب- ی- ن--- د----- ‫-ن ا-ت-ا- ب- ی- ن-ش- د-ر-.- ---------------------------- ‫من احتیاج به یک نقشه دارم.‬ 0
ma- be --k-n--h---- -h-----d-r--. m-- b- y-- n------- e----- d----- m-n b- y-k n-g---h- e-t-â- d-r-m- --------------------------------- man be yek nagh-she ehtiâj dâram.
Trebam hotel. ‫---ب- ی--ه-- ا----- -ارم.‬ ‫-- ب- ی- ه-- ا----- د----- ‫-ن ب- ی- ه-ل ا-ت-ا- د-ر-.- --------------------------- ‫من به یک هتل احتیاج دارم.‬ 0
ma---e --- h-t-- --t-âj dâ-a-. m-- b- y-- h---- e----- d----- m-n b- y-k h-t-l e-t-â- d-r-m- ------------------------------ man be yek hotel ehtiâj dâram.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. ‫من-می‌خ-اهم یک-اتومبی--ک--یه-کنم.‬ ‫-- م------- ی- ا------ ک---- ک---- ‫-ن م-‌-و-ه- ی- ا-و-ب-ل ک-ا-ه ک-م-‬ ----------------------------------- ‫من می‌خواهم یک اتومبیل کرایه کنم.‬ 0
man-m-k--h---y-- ot-m---l -e---- k---m. m-- m------- y-- o------- k----- k----- m-n m-k-â-a- y-k o-o-o-i- k-r-y- k-n-m- --------------------------------------- man mikhâham yek otomobil kerâye konam.
Ovdje je moja kreditna kartica. ‫-ین کار----تبا-- -ن-ا--‬ ‫--- ک--- ا------ م- ا--- ‫-ی- ک-ر- ا-ت-ا-ی م- ا-ت- ------------------------- ‫این کارت اعتباری من است‬ 0
in--âr--e---e-te---i--e --n--st i- k----- e------------ m-- a-- i- k-r--- e-e-t-b-r---e m-n a-t ------------------------------- in kârt-e e-e-tebâri-ye man ast
Ovdje je moja vozačka dozvola. ‫-ین ----- ن--ه را-ندگی--ن اس-.‬ ‫--- گ---- ن--- ر------ م- ا---- ‫-ی- گ-ا-ی ن-م- ر-ن-د-ی م- ا-ت-‬ -------------------------------- ‫این گواهی نامه رانندگی من است.‬ 0
in -a-âh-n-me-y--rânan-e---y- man-a-t. i- g------------ r----------- m-- a--- i- g-v-h-n-m---e r-n-n-e-i-y- m-n a-t- -------------------------------------- in gavâhinâme-ye rânandegi-ye man ast.
Što ima vidjeti u gradu? ‫-- --ین ش---چ- ---- ب-ای-دی-ن -جو- دا---‬ ‫-- ‫--- ش-- چ- چ--- ب--- د--- و--- د----- ‫-ر ‫-ی- ش-ر چ- چ-ز- ب-ا- د-د- و-و- د-ر-؟- ------------------------------------------ ‫در ‫این شهر چه چیزی برای دیدن وجود دارد؟‬ 0
d-- -ha-- -h--c--z- b----e-d---- v--ud-d--ad? d-- s---- c-- c---- b----- d---- v---- d----- d-r s-a-r c-e c-i-i b-r-y- d-d-n v-j-d d-r-d- --------------------------------------------- dar shahr che chizi barâye didan vojud dârad?
Idite u stari grad. ‫ب- ب-فت-ق--م ش-ر-بر-ی--‬ ‫-- ب--- ق--- ش-- ب------ ‫-ه ب-ف- ق-ی- ش-ر ب-و-د-‬ ------------------------- ‫به بافت قدیم شهر بروید.‬ 0
be-----e-----i-e --a-- -er--i-. b- b---- g------ s---- b------- b- b-f-e g-a-i-e s-a-r b-r-v-d- ------------------------------- be bâfte ghadime shahr beravid.
Napravite obilazak grada. ‫با --ر -ر--هر بگر-ی--‬ ‫-- ت-- د- ش-- ب------- ‫-ا ت-ر د- ش-ر ب-ر-ی-.- ----------------------- ‫با تور در شهر بگردید.‬ 0
y-- gar---h -- ------ar s------n--m ----d. y-- g------ b- t--- d-- s---- a---- d----- y-k g-r-e-h b- t-o- d-r s-a-r a-j-m d-h-d- ------------------------------------------ yek gardesh bâ toor dar shahr anjâm dahid.
Idite do luke. ‫به ---ر--ر----‬ ‫-- ب--- ب------ ‫-ه ب-د- ب-و-د-‬ ---------------- ‫به بندر بروید.‬ 0
b--b-nda- -e-----. b- b----- b------- b- b-n-a- b-r-v-d- ------------------ be bandar beravid.
Napravite obilazak luke. ‫ب--تور -شت---ر -ندر----ی-.‬ ‫-- ت-- گ--- د- ب--- ب------ ‫-ا ت-ر گ-ت- د- ب-د- ب-ن-د-‬ ---------------------------- ‫با تور گشتی در بندر بزنید.‬ 0
ga-----i---- -an--- k-ni-. g------- d-- b----- k----- g-r-e-h- d-r b-n-a- k-n-d- -------------------------- gardeshi dar bandar konid.
Koje još znamenitosti postoje? ‫--ا--دی-ن--ها--دیگری هم هست-‬ ‫--- ‫----- ه-- د---- ه- ه---- ‫-ی- ‫-ی-ن- ه-ی د-گ-ی ه- ه-ت-‬ ------------------------------ ‫آیا ‫دیدنی های دیگری هم هست؟‬ 0
d--an--hâ-e--ig--i-----v-ju---âr---? d---------- d----- h-- v---- d------ d-d-n---â-e d-g-r- h-m v-j-d d-r-n-? ------------------------------------ didani-hâye digari ham vojud dârand?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!