Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   de Nach dem Weg fragen

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [vierzig]

Nach dem Weg fragen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski njemački igra Više
Oprostite! Entsc-u--i----Sie! E____________ S___ E-t-c-u-d-g-n S-e- ------------------ Entschuldigen Sie! 0
Možete li mi pomoći? K-n-en-S-e-m-- ---f-n? K_____ S__ m__ h______ K-n-e- S-e m-r h-l-e-? ---------------------- Können Sie mir helfen? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? W- -i----s-h-e- e-- ----s R---auran-? W_ g___ e_ h___ e__ g____ R__________ W- g-b- e- h-e- e-n g-t-s R-s-a-r-n-? ------------------------------------- Wo gibt es hier ein gutes Restaurant? 0
Idite lijevo iza ugla. Gehe- S-- l--ks----d-e-Ecke. G____ S__ l____ u_ d__ E____ G-h-n S-e l-n-s u- d-e E-k-. ---------------------------- Gehen Sie links um die Ecke. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. Ge--n--i---an- --n---üc- g----e---. G____ S__ d___ e__ S____ g_________ G-h-n S-e d-n- e-n S-ü-k g-r-d-a-s- ----------------------------------- Gehen Sie dann ein Stück geradeaus. 0
Zatim idite sto metara udesno. G--en--i- -ann---n---t---t-r-n-c- -e-h-s. G____ S__ d___ h______ M____ n___ r______ G-h-n S-e d-n- h-n-e-t M-t-r n-c- r-c-t-. ----------------------------------------- Gehen Sie dann hundert Meter nach rechts. 0
Možete također uzeti autobus. Si- -ön-e--a--h--e- B-s---hme-. S__ k_____ a___ d__ B__ n______ S-e k-n-e- a-c- d-n B-s n-h-e-. ------------------------------- Sie können auch den Bus nehmen. 0
Možete također uzeti tramvaj. S-e---nn-n-------i- Str-ß-n--hn-n-h---. S__ k_____ a___ d__ S__________ n______ S-e k-n-e- a-c- d-e S-r-ß-n-a-n n-h-e-. --------------------------------------- Sie können auch die Straßenbahn nehmen. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. S---kön--n -u-h ------h -inter---- he-f--r-n. S__ k_____ a___ e______ h_____ m__ h_________ S-e k-n-e- a-c- e-n-a-h h-n-e- m-r h-r-a-r-n- --------------------------------------------- Sie können auch einfach hinter mir herfahren. 0
Kako da dođem do nogometnog stadiona? W-e-kom-e -ch-z-m---ßba---tadio-? W__ k____ i__ z__ F______________ W-e k-m-e i-h z-m F-ß-a-l-t-d-o-? --------------------------------- Wie komme ich zum Fußballstadion? 0
Pređite most! Übe---e--n-S-e di- -rücke! Ü_________ S__ d__ B______ Ü-e-q-e-e- S-e d-e B-ü-k-! -------------------------- Überqueren Sie die Brücke! 0
Vozite kroz tunel! Fah--- S-e--u-c- -----u---l! F_____ S__ d____ d__ T______ F-h-e- S-e d-r-h d-n T-n-e-! ---------------------------- Fahren Sie durch den Tunnel! 0
Vozite do trećeg semafora. F-h--- -i- bis -ur-------n-A-p--. F_____ S__ b__ z__ d______ A_____ F-h-e- S-e b-s z-r d-i-t-n A-p-l- --------------------------------- Fahren Sie bis zur dritten Ampel. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Bie-----ie -ann die ers-- -----e r--h-- ab. B_____ S__ d___ d__ e____ S_____ r_____ a__ B-e-e- S-e d-n- d-e e-s-e S-r-ß- r-c-t- a-. ------------------------------------------- Biegen Sie dann die erste Straße rechts ab. 0
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. F-hr-n -i--dan- ge-a-ea----be----- --c---e-K---zun-. F_____ S__ d___ g________ ü___ d__ n______ K________ F-h-e- S-e d-n- g-r-d-a-s ü-e- d-e n-c-s-e K-e-z-n-. ---------------------------------------------------- Fahren Sie dann geradeaus über die nächste Kreuzung. 0
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? E--s--ul--g-n-,-wi--k-m-e-i-h --m-Fl-g-afe-? E______________ w__ k____ i__ z__ F_________ E-t-c-u-d-g-n-, w-e k-m-e i-h z-m F-u-h-f-n- -------------------------------------------- Entschuldigung, wie komme ich zum Flughafen? 0
Najbolje je da uzmete metro. A- bes-e---ehme--S-e die---Ba-n. A_ b_____ n_____ S__ d__ U______ A- b-s-e- n-h-e- S-e d-e U-B-h-. -------------------------------- Am besten nehmen Sie die U-Bahn. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Fah--- S-e -----c----s z-r-Endst-t---. F_____ S__ e______ b__ z__ E__________ F-h-e- S-e e-n-a-h b-s z-r E-d-t-t-o-. -------------------------------------- Fahren Sie einfach bis zur Endstation. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + njemački (1-100) MP3 njemački (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!