Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   de etwas mögen

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [siebzig]

etwas mögen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski njemački igra Više
Želite li pušiti? M---t-- --e -a-c--n? Möchten Sie rauchen? M-c-t-n S-e r-u-h-n- -------------------- Möchten Sie rauchen? 0
Želite li plesati? Möc-t---S-e tanz--? Möchten Sie tanzen? M-c-t-n S-e t-n-e-? ------------------- Möchten Sie tanzen? 0
Želite li se šetati? M-c--en---- -pazier-- --he-? Möchten Sie spazieren gehen? M-c-t-n S-e s-a-i-r-n g-h-n- ---------------------------- Möchten Sie spazieren gehen? 0
Želim pušiti. Ich --chte r-u----. Ich möchte rauchen. I-h m-c-t- r-u-h-n- ------------------- Ich möchte rauchen. 0
Želiš li cigaretu? Mö-htes- ----i-e Z-g-r---e? Möchtest du eine Zigarette? M-c-t-s- d- e-n- Z-g-r-t-e- --------------------------- Möchtest du eine Zigarette? 0
On želi vatru. E- --c--e F-ue-. Er möchte Feuer. E- m-c-t- F-u-r- ---------------- Er möchte Feuer. 0
Želim nešto piti. Ich-möchte --w-s ---nk--. Ich möchte etwas trinken. I-h m-c-t- e-w-s t-i-k-n- ------------------------- Ich möchte etwas trinken. 0
Želim nešto jesti. I-h--ö-ht----was --se-. Ich möchte etwas essen. I-h m-c-t- e-w-s e-s-n- ----------------------- Ich möchte etwas essen. 0
Želim se malo odmoriti. Ich -ö--t- mi-- e-was a---u-en. Ich möchte mich etwas ausruhen. I-h m-c-t- m-c- e-w-s a-s-u-e-. ------------------------------- Ich möchte mich etwas ausruhen. 0
Želim Vas nešto pitati. Ich------e Si- -t--s-f---e-. Ich möchte Sie etwas fragen. I-h m-c-t- S-e e-w-s f-a-e-. ---------------------------- Ich möchte Sie etwas fragen. 0
Želim Vas nešto zamoliti. Ich m-chte -ie--m ---a- b-tten. Ich möchte Sie um etwas bitten. I-h m-c-t- S-e u- e-w-s b-t-e-. ------------------------------- Ich möchte Sie um etwas bitten. 0
Želim Vas na nešto pozvati. Ic--möc-te S----- e-was ei-----n. Ich möchte Sie zu etwas einladen. I-h m-c-t- S-e z- e-w-s e-n-a-e-. --------------------------------- Ich möchte Sie zu etwas einladen. 0
Šta želite, molim? Wa------ten-S-e-bitt-? Was möchten Sie bitte? W-s m-c-t-n S-e b-t-e- ---------------------- Was möchten Sie bitte? 0
Želite li kavu? Möc-ten-Sie--in-n -a--ee? Möchten Sie einen Kaffee? M-c-t-n S-e e-n-n K-f-e-? ------------------------- Möchten Sie einen Kaffee? 0
Ili želite radije čaj? O-e- möc-----S------ber-ein-n T--? Oder möchten Sie lieber einen Tee? O-e- m-c-t-n S-e l-e-e- e-n-n T-e- ---------------------------------- Oder möchten Sie lieber einen Tee? 0
Želimo se voziti kući. W-- m-c--e- --c---au-e --h--n. Wir möchten nach Hause fahren. W-r m-c-t-n n-c- H-u-e f-h-e-. ------------------------------ Wir möchten nach Hause fahren. 0
Želite li taksi? M-------ihr e-----x-? Möchtet ihr ein Taxi? M-c-t-t i-r e-n T-x-? --------------------- Möchtet ihr ein Taxi? 0
Oni žele telefonirati. Si- -ö-hte- -e--f-ni-r-n. Sie möchten telefonieren. S-e m-c-t-n t-l-f-n-e-e-. ------------------------- Sie möchten telefonieren. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.