Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   hy Ճանապարհ հարցնել

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [քառասուն]

40 [k’arrasun]

Ճանապարհ հարցնել

[Chanaparh harts’nel]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Oprostite! Նե-եց--! Ն_______ Ն-ր-ց-ք- -------- Ներեցեք! 0
N-rets’y-k-! N___________ N-r-t-’-e-’- ------------ Nerets’yek’!
Možete li mi pomoći? Կար-՞ղ--ք---ձ --նե-: Կ_____ ե_ ի__ օ_____ Կ-ր-՞- ե- ի-ձ օ-ն-լ- -------------------- Կարո՞ղ եք ինձ օգնել: 0
K-r-՞g- yek---n-- o-nel K______ y___ i___ o____ K-r-՞-h y-k- i-d- o-n-l ----------------------- Karo՞gh yek’ indz ognel
Gdje ovdje ima dobar restoran? Ա--տե--ո-տե՞- կա -ա- -ե-տ-ր--: Ա_____ ո_____ կ_ լ__ ռ________ Ա-ս-ե- ո-տ-՞- կ- լ-վ ռ-ս-ո-ա-: ------------------------------ Այստեղ որտե՞ղ կա լավ ռեստորան: 0
A---egh--o-te-gh ka lav --e-----n A______ v_______ k_ l__ r________ A-s-e-h v-r-e-g- k- l-v r-e-t-r-n --------------------------------- Aystegh vorte՞gh ka lav rrestoran
Idite lijevo iza ugla. Գ-ա--ք-ձախ --կ-ո----: Գ_____ ձ__ ա_________ Գ-ա-ե- ձ-խ ա-կ-ո-ն-վ- --------------------- Գնացեք ձախ անկյունով: 0
Gna-s’--k---z--- ank----v G_________ d____ a_______ G-a-s-y-k- d-a-h a-k-u-o- ------------------------- Gnats’yek’ dzakh ankyunov
Zatim idite pravo jedan dio puta. Գ-ացե--մ- -րոշ --մ--ակ ու---: Գ_____ մ_ ո___ ժ______ ո_____ Գ-ա-ե- մ- ո-ո- ժ-մ-ն-կ ո-ղ-ղ- ----------------------------- Գնացեք մի որոշ ժամանակ ուղիղ: 0
G-at-’--k’----v-ros- -h-m-nak -g---h G_________ m_ v_____ z_______ u_____ G-a-s-y-k- m- v-r-s- z-a-a-a- u-h-g- ------------------------------------ Gnats’yek’ mi vorosh zhamanak ughigh
Zatim idite sto metara udesno. Ա-ա --ա-եք-հար---ր-մետ--դ--ի-աջ: Ա__ գ_____ հ______ մ___ դ___ ա__ Ա-ա գ-ա-ե- հ-ր-ո-ր մ-տ- դ-պ- ա-: -------------------------------- Ապա գնացեք հարյուր մետր դեպի աջ: 0
A-a-g--t------ -a---r me-r ---- -j A__ g_________ h_____ m___ d___ a_ A-a g-a-s-y-k- h-r-u- m-t- d-p- a- ---------------------------------- Apa gnats’yek’ haryur metr depi aj
Možete također uzeti autobus. Դու- -արո--եք-նաև-ավտ---ւսով-գն-լ: Դ___ կ____ ե_ ն__ ա_________ գ____ Դ-ւ- կ-ր-ղ ե- ն-և ա-տ-բ-ւ-ո- գ-ա-: ---------------------------------- Դուք կարող եք նաև ավտոբուսով գնալ: 0
D-k---ar-g- y--’--a---a--o--s-v -n-l D___ k_____ y___ n___ a________ g___ D-k- k-r-g- y-k- n-e- a-t-b-s-v g-a- ------------------------------------ Duk’ karogh yek’ naev avtobusov gnal
Možete također uzeti tramvaj. Դ-ւ--կ--ո- եք ն-և -ր-մվ-յ-- գն-լ: Դ___ կ____ ե_ ն__ տ________ գ____ Դ-ւ- կ-ր-ղ ե- ն-և տ-ա-վ-յ-վ գ-ա-: --------------------------------- Դուք կարող եք նաև տրամվայով գնալ: 0
D-k------g- -e---na-v t--mv--o--gnal D___ k_____ y___ n___ t________ g___ D-k- k-r-g- y-k- n-e- t-a-v-y-v g-a- ------------------------------------ Duk’ karogh yek’ naev tramvayov gnal
Možete također jednostavno voziti za mnom. Դ--- -արո--ե- -------ս--մ-հե-ևի- -արել: Դ___ կ____ ե_ պ_______ ի_ հ_____ վ_____ Դ-ւ- կ-ր-ղ ե- պ-ր-ա-ե- ի- հ-տ-ի- վ-ր-լ- --------------------------------------- Դուք կարող եք պարզապես իմ հետևից վարել: 0
D--- karo-h-y-k’ -a---p-- i-----evi-s- v-r-l D___ k_____ y___ p_______ i_ h________ v____ D-k- k-r-g- y-k- p-r-a-e- i- h-t-v-t-’ v-r-l -------------------------------------------- Duk’ karogh yek’ parzapes im hetevits’ varel
Kako da dođem do nogometnog stadiona? Ին--ե՞--գն-- -ու--ո-- -տադի--: Ի______ գ___ ֆ_______ ս_______ Ի-չ-ե-ս գ-ա- ֆ-ւ-բ-լ- ս-ա-ի-ն- ------------------------------ Ինչպե՞ս գնամ ֆուտբոլի ստադիոն: 0
I-ch--e՞s-gn-m -utb-l- s-ad-on I________ g___ f______ s______ I-c-’-e-s g-a- f-t-o-i s-a-i-n ------------------------------ Inch’pe՞s gnam futboli stadion
Pređite most! Ան--- կա----ջ-! Ա____ կ________ Ա-ց-ք կ-մ-ւ-ջ-! --------------- Անցեք կամուրջը! 0
A----y-k’ k-mu-jy! A________ k_______ A-t-’-e-’ k-m-r-y- ------------------ Ants’yek’ kamurjy!
Vozite kroz tunel! Վ-րե- -ունելի մի---: Վ____ թ______ մ_____ Վ-ր-ք թ-ւ-ե-ի մ-ջ-վ- -------------------- Վարեք թունելի միջով: 0
V----- t--nel- ---ov V_____ t______ m____ V-r-k- t-u-e-i m-j-v -------------------- Varek’ t’uneli mijov
Vozite do trećeg semafora. Վ--ե- --ն-և----որդ -ուս--իրը: Վ____ մ____ ե_____ լ_________ Վ-ր-ք մ-ն-և ե-ր-ր- լ-ւ-ա-ի-ը- ----------------------------- Վարեք մինչև երրորդ լուսակիրը: 0
V-rek- min-----v-y-rr-rd--u-ak-ry V_____ m________ y______ l_______ V-r-k- m-n-h-y-v y-r-o-d l-s-k-r- --------------------------------- Varek’ minch’yev yerrord lusakiry
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Ա-ա թեքվ-ք --------ո---ից --պ- ա-: Ա__ թ_____ ա_____ փ______ դ___ ա__ Ա-ա թ-ք-ե- ա-ա-ի- փ-ղ-ց-ց դ-պ- ա-: ---------------------------------- Ապա թեքվեք առաջին փողոցից դեպի աջ: 0
A-- -’-e-’---- -r--------vogho---it-- d-p- aj A__ t_________ a______ p_____________ d___ a_ A-a t-y-k-v-k- a-r-j-n p-v-g-o-s-i-s- d-p- a- --------------------------------------------- Apa t’yek’vek’ arrajin p’voghots’its’ depi aj
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. Շ-ր---ա-եք--ւ -նցեք հ-ջո-- ---մե-ուկ- միջ--: Շ_________ ո_ ա____ հ_____ խ_________ մ_____ Շ-ր-ւ-ա-ե- ո- ա-ց-ք հ-ջ-ր- խ-չ-ե-ո-կ- մ-ջ-վ- -------------------------------------------- Շարունակեք ու անցեք հաջորդ խաչմերուկի միջով: 0
S--ru--k--’ u ants’-ek’-h---rd--ha-h----uk- ----v S__________ u a________ h_____ k___________ m____ S-a-u-a-e-’ u a-t-’-e-’ h-j-r- k-a-h-m-r-k- m-j-v ------------------------------------------------- Sharunakek’ u ants’yek’ hajord khach’meruki mijov
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? Ն---ց-ք----չ-ե՞----ր----մ-գ-ալ--դ----ա--յ-ն: Ն_______ ի______ կ____ ե_ գ___ օ____________ Ն-ր-ց-ք- ի-չ-ե-ս կ-ր-ղ ե- գ-ա- օ-ա-ա-ա-ա-ա-: -------------------------------------------- Ներեցեք, ինչպե՞ս կարող եմ գնալ օդանավակայան: 0
Ne-e-s-ye-’,---ch-pe՞- k---g- -e--g--- --an-v-kay-n N___________ i________ k_____ y__ g___ o___________ N-r-t-’-e-’- i-c-’-e-s k-r-g- y-m g-a- o-a-a-a-a-a- --------------------------------------------------- Nerets’yek’, inch’pe՞s karogh yem gnal odanavakayan
Najbolje je da uzmete metro. Ա--լ--լ-վ -, ---Դ-ւք-մետ--յ-------: Ա____ լ__ է_ ո_ Դ___ մ_______ գ____ Ա-ե-ի լ-վ է- ո- Դ-ւ- մ-տ-ո-ո- գ-ա-: ----------------------------------- Ավելի լավ է, որ Դուք մետրոյով գնաք: 0
A---i la- -,-v-- --k’ met-oyo----ak’ A____ l__ e_ v__ D___ m_______ g____ A-e-i l-v e- v-r D-k- m-t-o-o- g-a-’ ------------------------------------ Aveli lav e, vor Duk’ metroyov gnak’
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Գ-ացե- մին-- վ--ջի- կա-գ-ռ: Գ_____ մ____ վ_____ կ______ Գ-ա-ե- մ-ն-և վ-ր-ի- կ-ն-ա-: --------------------------- Գնացեք մինչև վերջին կանգառ: 0
G-a-s---k- -i-c----v-ve-j---kanga-r G_________ m________ v_____ k______ G-a-s-y-k- m-n-h-y-v v-r-i- k-n-a-r ----------------------------------- Gnats’yek’ minch’yev verjin kangarr

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!