Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   lv Jautāt ceļu

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [četrdesmit]

Jautāt ceļu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Oprostite! A--a-n-----, l--z-! A----------- l----- A-v-i-o-i-t- l-d-u- ------------------- Atvainojiet, lūdzu! 0
Možete li mi pomoći? Va------v--at m-n-----d-ēt? V-- J-- v---- m-- p-------- V-i J-s v-r-t m-n p-l-d-ē-? --------------------------- Vai Jūs varat man palīdzēt? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? K-r -eit ir lab---estorā--? K-- š--- i- l--- r--------- K-r š-i- i- l-b- r-s-o-ā-s- --------------------------- Kur šeit ir labs restorāns? 0
Idite lijevo iza ugla. K--s-o-um- ej-et--- -re--i. K--------- e---- p- k------ K-u-t-j-m- e-i-t p- k-e-s-. --------------------------- Krustojumā ejiet pa kreisi. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. Tad e---t-n---el--ga---u ta-s-i. T-- e---- n------ g----- t------ T-d e-i-t n-l-e-u g-b-l- t-i-n-. -------------------------------- Tad ejiet nelielu gabalu taisni. 0
Zatim idite sto metara udesno. T-d-ej-e- si----m----- -a-labi. T-- e---- s---- m----- p- l---- T-d e-i-t s-m-s m-t-u- p- l-b-. ------------------------------- Tad ejiet simts metrus pa labi. 0
Možete također uzeti autobus. J---v-r---brauk- -r--a- ---ob-s-. J-- v---- b----- a-- a- a-------- J-s v-r-t b-a-k- a-ī a- a-t-b-s-. --------------------------------- Jūs varat braukt arī ar autobusu. 0
Možete također uzeti tramvaj. Jūs --r-t b-a--t-ar---r-t--m-aju. J-- v---- b----- a-- a- t-------- J-s v-r-t b-a-k- a-ī a- t-a-v-j-. --------------------------------- Jūs varat braukt arī ar tramvaju. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. J-- vara--v-enk--š- -r---- a-- m-nis. J-- v---- v-------- b----- a-- m----- J-s v-r-t v-e-k-r-i b-a-k- a-z m-n-s- ------------------------------------- Jūs varat vienkārši braukt aiz manis. 0
Kako da dođem do nogometnog stadiona? K--e- --r- -ok-------- -utb--- s-adi---m? K- e- v--- n----- l--- f------ s--------- K- e- v-r- n-k-ū- l-d- f-t-o-a s-a-i-n-m- ----------------------------------------- Kā es varu nokļūt līdz futbola stadionam? 0
Pređite most! B-a-c-e---āri-ti----! B------- p--- t------ B-a-c-e- p-r- t-l-a-! --------------------- Brauciet pāri tiltam! 0
Vozite kroz tunel! Brau--e--c-u-- t-nelim! B------- c---- t------- B-a-c-e- c-u-i t-n-l-m- ----------------------- Brauciet cauri tunelim! 0
Vozite do trećeg semafora. Brau-i-- -ī-- t---a-a-----s-fo--m. B------- l--- t------- l---------- B-a-c-e- l-d- t-e-a-a- l-k-o-o-a-. ---------------------------------- Brauciet līdz trešajam luksoforam. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. T-d--og-i---e-ie- -irma-ā--e-ā -a -abi. T-- n------------ p------ i--- p- l---- T-d n-g-i-z-e-i-s p-r-a-ā i-l- p- l-b-. --------------------------------------- Tad nogriezieties pirmajā ielā pa labi. 0
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. Tad-----ciet-t----i p-ri-nā----j-m krus--ju---. T-- b------- t----- p--- n-------- k----------- T-d b-a-c-e- t-i-n- p-r- n-k-š-j-m k-u-t-j-m-m- ----------------------------------------------- Tad brauciet taisni pāri nākošajam krustojumam. 0
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? Atvaino-iet- -- -s --ru n-k--- -idost-? A----------- k- e- v--- n----- l------- A-v-i-o-i-t- k- e- v-r- n-k-ū- l-d-s-ā- --------------------------------------- Atvainojiet, kā es varu nokļūt lidostā? 0
Najbolje je da uzmete metro. V----bāk b--u-iet ar-m-t-o. V------- b------- a- m----- V-s-a-ā- b-a-c-e- a- m-t-o- --------------------------- Vislabāk brauciet ar metro. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. B-a--iet--īdz -al- ---c---i! B------- l--- g--- s-------- B-a-c-e- l-d- g-l- s-a-i-a-! ---------------------------- Brauciet līdz gala stacijai! 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!