Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   mk Прашања за патот

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [четириесет]

40 [chyetiriyesyet]

Прашања за патот

[Prashaњa za patot]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Oprostite! И-ви--те! И-------- И-в-н-т-! --------- Извинете! 0
Izv--y----! I---------- I-v-n-e-y-! ----------- Izvinyetye!
Možete li mi pomoći? Мож--е--и-д---- помогнете? М----- л- д- м- п--------- М-ж-т- л- д- м- п-м-г-е-е- -------------------------- Можете ли да ми помогнете? 0
Moʐy---e----d---i p-mo-un-et-e? M------- l- d- m- p------------ M-ʐ-e-y- l- d- m- p-m-g-n-e-y-? ------------------------------- Moʐyetye li da mi pomogunyetye?
Gdje ovdje ima dobar restoran? Ка-- им---вд- д---р р---оран? К--- и-- о--- д---- р-------- К-д- и-а о-д- д-б-р р-с-о-а-? ----------------------------- Каде има овде добар ресторан? 0
Kad-e i-----dy--doba--ryest----? K---- i-- o---- d---- r--------- K-d-e i-a o-d-e d-b-r r-e-t-r-n- -------------------------------- Kadye ima ovdye dobar ryestoran?
Idite lijevo iza ugla. По-д-т- -е-- -а---г-л--. П------ л--- з-- а------ П-ј-е-е л-в- з-д а-о-о-. ------------------------ Појдете лево зад аголот. 0
P---y--y--l---- za- a-uo---. P-------- l---- z-- a------- P-ј-y-t-e l-e-o z-d a-u-l-t- ---------------------------- Poјdyetye lyevo zad aguolot.
Zatim idite pravo jedan dio puta. По-о--од-т- еде--д-л--раво-н---ед. П---- о---- е--- д-- п---- н------ П-т-а о-е-е е-е- д-л п-а-о н-п-е-. ---------------------------------- Потоа одете еден дел право напред. 0
P-t-a--dy---- -edye- ---l -r-vo-nap---d. P---- o------ y----- d--- p---- n------- P-t-a o-y-t-e y-d-e- d-e- p-a-o n-p-y-d- ---------------------------------------- Potoa odyetye yedyen dyel pravo napryed.
Zatim idite sto metara udesno. Пот-а-о-ет- с---м--ри н- -ес--. П---- о---- с-- м---- н- д----- П-т-а о-е-е с-о м-т-и н- д-с-о- ------------------------------- Потоа одете сто метри на десно. 0
P-t-a od--ty- sto--y---- n- d-----. P---- o------ s-- m----- n- d------ P-t-a o-y-t-e s-o m-e-r- n- d-e-n-. ----------------------------------- Potoa odyetye sto myetri na dyesno.
Možete također uzeti autobus. Мо---е-ист--та-- д---еме-е-и --то-у-. М----- и--- т--- д- з----- и а------- М-ж-т- и-т- т-к- д- з-м-т- и а-т-б-с- ------------------------------------- Можете исто така да земете и автобус. 0
Mo-ye-y--is-o t--a d-----m-e-ye-i-a--o--os. M------- i--- t--- d- z-------- i a-------- M-ʐ-e-y- i-t- t-k- d- z-e-y-t-e i a-t-b-o-. ------------------------------------------- Moʐyetye isto taka da zyemyetye i avtoboos.
Možete također uzeti tramvaj. Мож--е -ст--т--а -а-з----е и ---мва-. М----- и--- т--- д- з----- и т------- М-ж-т- и-т- т-к- д- з-м-т- и т-а-в-ј- ------------------------------------- Можете исто така да земете и трамвај. 0
M-ʐye--- -sto tak- da --e--et-e ---ram-a-. M------- i--- t--- d- z-------- i t------- M-ʐ-e-y- i-t- t-k- d- z-e-y-t-e i t-a-v-ј- ------------------------------------------ Moʐyetye isto taka da zyemyetye i tramvaј.
Možete također jednostavno voziti za mnom. М--ете -сто-т--- -----зит--и-п---д- --н-. М----- и--- т--- д- в----- и п----- м---- М-ж-т- и-т- т-к- д- в-з-т- и п-з-д- м-н-. ----------------------------------------- Можете исто така да возите и позади мене. 0
Mo---t---is-- ta-a ----oz--y--- ---adi-m-en--. M------- i--- t--- d- v------ i p----- m------ M-ʐ-e-y- i-t- t-k- d- v-z-t-e i p-z-d- m-e-y-. ---------------------------------------------- Moʐyetye isto taka da vozitye i pozadi myenye.
Kako da dođem do nogometnog stadiona? Ка---д----и-на---о --д-а--к--- -та--он? К--- д- с------ д- ф---------- с------- К-к- д- с-и-н-м д- ф-д-а-с-и-т с-а-и-н- --------------------------------------- Како да стигнам до фудбалскиот стадион? 0
K----d------unam d--f-od---sk--t -t--i--? K--- d- s------- d- f----------- s------- K-k- d- s-i-u-a- d- f-o-b-l-k-o- s-a-i-n- ----------------------------------------- Kako da stigunam do foodbalskiot stadion?
Pređite most! П--ми-ете го-м------! П-------- г- м----- ! П-е-и-е-е г- м-с-о- ! --------------------- Преминете го мостот ! 0
P-y-m--ye--- g-o--os----! P----------- g-- m----- ! P-y-m-n-e-y- g-o m-s-o- ! ------------------------- Pryeminyetye guo mostot !
Vozite kroz tunel! Воз--е-низ-ту--лот ! В----- н-- т------ ! В-з-т- н-з т-н-л-т ! -------------------- Возете низ тунелот ! 0
V-zy-t-- -iz---o--e-ot-! V------- n-- t-------- ! V-z-e-y- n-z t-o-y-l-t ! ------------------------ Vozyetye niz toonyelot !
Vozite do trećeg semafora. В-з-----о т-е-и-т --маф--. В----- д- т------ с------- В-з-т- д- т-е-и-т с-м-ф-р- -------------------------- Возете до третиот семафор. 0
V-zy-ty---o ----t-o---y------. V------- d- t------- s-------- V-z-e-y- d- t-y-t-o- s-e-a-o-. ------------------------------ Vozyetye do tryetiot syemafor.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. По-о-----те----а -----а --------с-о. П---- с------ н- п----- у---- д----- П-т-а с-р-е-е н- п-в-т- у-и-а д-с-о- ------------------------------------ Потоа свртете на првата улица десно. 0
Poto-----tye--e n------------it-- -y----. P---- s-------- n- p----- o------ d------ P-t-a s-r-y-t-e n- p-v-t- o-l-t-a d-e-n-. ----------------------------------------- Potoa svrtyetye na prvata oolitza dyesno.
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. П-т-- во-е-е -ра-- н------пре-- -л-днат--рас-рсн-ц-. П---- в----- п---- н----- п---- с------- р---------- П-т-а в-з-т- п-а-о н-п-е- п-е-у с-е-н-т- р-с-р-н-ц-. ---------------------------------------------------- Потоа возете право напред преку следната раскрсница. 0
P-t----ozyetye-prav- --p-y-d pr--koo-s---d-a-a ----r--itz-. P---- v------- p---- n------ p------ s-------- r----------- P-t-a v-z-e-y- p-a-o n-p-y-d p-y-k-o s-y-d-a-a r-s-r-n-t-a- ----------------------------------------------------------- Potoa vozyetye pravo napryed pryekoo slyednata raskrsnitza.
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? Из-ин-те- како да --и-нам-до а-род-омот? И-------- к--- д- с------ д- а---------- И-в-н-т-, к-к- д- с-и-н-м д- а-р-д-о-о-? ---------------------------------------- Извинете, како да стигнам до аеродромот? 0
Iz-iny--ye--kak- da-s--gu-a--do-a--ro--om-t? I---------- k--- d- s------- d- a----------- I-v-n-e-y-, k-k- d- s-i-u-a- d- a-e-o-r-m-t- -------------------------------------------- Izvinyetye, kako da stigunam do ayerodromot?
Najbolje je da uzmete metro. Најдо----е----з----- м-т--. Н------- е д- з----- м----- Н-ј-о-р- е д- з-м-т- м-т-о- --------------------------- Најдобро е да земете метро. 0
Naјd--ro-ye da ---m-e--e--y-tro. N------- y- d- z-------- m------ N-ј-o-r- y- d- z-e-y-t-e m-e-r-. -------------------------------- Naјdobro ye da zyemyetye myetro.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. В-з--е-------о-тавно д- п-----н-т------и--. В----- с- е--------- д- п--------- с------- В-з-т- с- е-н-с-а-н- д- п-с-е-н-т- с-а-и-а- ------------------------------------------- Возете се едноставно до последната станица. 0
V-z-e-y- -y--ye-no-tavno-do-p-s--e----- sta-i-za. V------- s-- y---------- d- p---------- s-------- V-z-e-y- s-e y-d-o-t-v-o d- p-s-y-d-a-a s-a-i-z-. ------------------------------------------------- Vozyetye sye yednostavno do poslyednata stanitza.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!