Zbirka izraza

hr Prodavaonice   »   de Geschäfte

53 [pedeset i tri]

Prodavaonice

Prodavaonice

53 [dreiundfünfzig]

Geschäfte

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski njemački igra Više
Tražimo trgovinu sportske opreme. Wir su-h-n-ein --o----sch-ft. W__ s_____ e__ S_____________ W-r s-c-e- e-n S-o-t-e-c-ä-t- ----------------------------- Wir suchen ein Sportgeschäft. 0
Tražimo mesnicu. W-r s--h-- e--e Fle--c-e---. W__ s_____ e___ F___________ W-r s-c-e- e-n- F-e-s-h-r-i- ---------------------------- Wir suchen eine Fleischerei. 0
Tražimo ljekarnu. Wi---uc-en--i-e --oth--e. W__ s_____ e___ A________ W-r s-c-e- e-n- A-o-h-k-. ------------------------- Wir suchen eine Apotheke. 0
Naime, želimo kupiti nogometnu loptu. Wi--m-c-ten----l--h ---e--Fuß-all-kau---. W__ m______ n______ e____ F______ k______ W-r m-c-t-n n-m-i-h e-n-n F-ß-a-l k-u-e-. ----------------------------------------- Wir möchten nämlich einen Fußball kaufen. 0
Naime, želimo kupiti salamu. Wi--m-c-t-- ---l-----al--i -aufe-. W__ m______ n______ S_____ k______ W-r m-c-t-n n-m-i-h S-l-m- k-u-e-. ---------------------------------- Wir möchten nämlich Salami kaufen. 0
Naime, želimo kupiti lijekove. W-r -öch--- n-m---h -ed-ka-e-te-k-u--n. W__ m______ n______ M__________ k______ W-r m-c-t-n n-m-i-h M-d-k-m-n-e k-u-e-. --------------------------------------- Wir möchten nämlich Medikamente kaufen. 0
Tražimo trgovinu sportske opreme da bismo kupili nogometnu loptu. Wir ----en-e-- ----t--sc-äft, u- eine--Fußba-l z- k-uf--. W__ s_____ e__ S_____________ u_ e____ F______ z_ k______ W-r s-c-e- e-n S-o-t-e-c-ä-t- u- e-n-n F-ß-a-l z- k-u-e-. --------------------------------------------------------- Wir suchen ein Sportgeschäft, um einen Fußball zu kaufen. 0
Tražimo mesnicu da bismo kupili salame. W-- suche---in--F-e--ch--ei, -----la-- -- ---f-n. W__ s_____ e___ F___________ u_ S_____ z_ k______ W-r s-c-e- e-n- F-e-s-h-r-i- u- S-l-m- z- k-u-e-. ------------------------------------------------- Wir suchen eine Fleischerei, um Salami zu kaufen. 0
Tražimo ljekarnu da bismo kupili lijekove. Wi---uchen --ne--po--ek-,--m-----k-men-e-z--ka-f--. W__ s_____ e___ A________ u_ M__________ z_ k______ W-r s-c-e- e-n- A-o-h-k-, u- M-d-k-m-n-e z- k-u-e-. --------------------------------------------------- Wir suchen eine Apotheke, um Medikamente zu kaufen. 0
Tražim zlatara. Ic- --ch- ei--n Juw-l-er. I__ s____ e____ J________ I-h s-c-e e-n-n J-w-l-e-. ------------------------- Ich suche einen Juwelier. 0
Tražim fotografsku radnju. Ich ----- --- -------c--f-. I__ s____ e__ F____________ I-h s-c-e e-n F-t-g-s-h-f-. --------------------------- Ich suche ein Fotogeschäft. 0
Tražim slastičarnu. Ic- s--h- e--- -o-------i. I__ s____ e___ K__________ I-h s-c-e e-n- K-n-i-o-e-. -------------------------- Ich suche eine Konditorei. 0
Namjeravam, naime, kupiti prsten. Ic- --be---m-i-h v--- einen--i-g-zu-kau---. I__ h___ n______ v___ e____ R___ z_ k______ I-h h-b- n-m-i-h v-r- e-n-n R-n- z- k-u-e-. ------------------------------------------- Ich habe nämlich vor, einen Ring zu kaufen. 0
Namjeravam, naime, kupiti film. Ich -abe nä---c----r---ine--F-----u kauf--. I__ h___ n______ v___ e____ F___ z_ k______ I-h h-b- n-m-i-h v-r- e-n-n F-l- z- k-u-e-. ------------------------------------------- Ich habe nämlich vor, einen Film zu kaufen. 0
Namjeravam, naime, kupiti tortu. Ic- h----nä----- -o-,--in- -o--e zu--au-en. I__ h___ n______ v___ e___ T____ z_ k______ I-h h-b- n-m-i-h v-r- e-n- T-r-e z- k-u-e-. ------------------------------------------- Ich habe nämlich vor, eine Torte zu kaufen. 0
Tražim zlatara da kupim prsten. I-h ------e-n-n J--el--r,-----in---R-----u ---fen. I__ s____ e____ J________ u_ e____ R___ z_ k______ I-h s-c-e e-n-n J-w-l-e-, u- e-n-n R-n- z- k-u-e-. -------------------------------------------------- Ich suche einen Juwelier, um einen Ring zu kaufen. 0
Tražim fotografsku radnju da kupim film. Ich such- e-n-----g-s-h---------i-en-Fil- -- -a-fe-. I__ s____ e__ F____________ u_ e____ F___ z_ k______ I-h s-c-e e-n F-t-g-s-h-f-, u- e-n-n F-l- z- k-u-e-. ---------------------------------------------------- Ich suche ein Fotogeschäft, um einen Film zu kaufen. 0
Tražim slastičarnu da kupim tortu. Ich-s--h- e-n---o-di--re-- -m--i-- -o-t---- kauf--. I__ s____ e___ K__________ u_ e___ T____ z_ k______ I-h s-c-e e-n- K-n-i-o-e-, u- e-n- T-r-e z- k-u-e-. --------------------------------------------------- Ich suche eine Konditorei, um eine Torte zu kaufen. 0

Promjena jezika = promjena osobnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše osobnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša osobnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki znanstvenici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španjolski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Usprkos tomu, njihovo ponašanje je ovisilo o jeziku. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španjolskom. Također su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španjolskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Dali si znao?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko osam milijuna ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih jezika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Tko voli ovu porodicu jezika, treba obvezno dati priliku bjeloruskom!