Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   lt Kelio teiravimasis

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [keturiasdešimt]

Kelio teiravimasis

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Oprostite! Atsi--a-au! A---------- A-s-p-a-a-! ----------- Atsiprašau! 0
Možete li mi pomoći? A----lit- -a--pad---? A- g----- m-- p------ A- g-l-t- m-n p-d-t-? --------------------- Ar galite man padėti? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? K-r-či- -r---e-a--re--o-ana-? K-- č-- y-- g---- r---------- K-r č-a y-a g-r-s r-s-o-a-a-? ----------------------------- Kur čia yra geras restoranas? 0
Idite lijevo iza ugla. E-k--- į--a-----ž -----. E----- į k---- u- k----- E-k-t- į k-i-ę u- k-m-o- ------------------------ Eikite į kairę už kampo. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. P-sk------putį p-e---te--ies-ai. P----- t------ p------- t------- P-s-u- t-u-u-į p-e-k-t- t-e-i-i- -------------------------------- Paskui truputį paeikite tiesiai. 0
Zatim idite sto metara udesno. P-sk----i-t----------k--e-į de-nę. P----- š---- m---- e----- į d----- P-s-u- š-m-ą m-t-ų e-k-t- į d-š-ę- ---------------------------------- Paskui šimtą metrų eikite į dešnę. 0
Možete također uzeti autobus. (Jūs) ga--te v-ži-o-- -r-au-ob---. (---- g----- v------- i- a-------- (-ū-) g-l-t- v-ž-u-t- i- a-t-b-s-. ---------------------------------- (Jūs) galite važiuoti ir autobusu. 0
Možete također uzeti tramvaj. (Jū-) --li-- ----u-t- -r-t-a--a-um-. (---- g----- v------- i- t---------- (-ū-) g-l-t- v-ž-u-t- i- t-a-v-j-m-. ------------------------------------ (Jūs) galite važiuoti ir tramvajumi. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. (-ū-)-ga-i-- -ie-------sk-i-mane ----u-ti. (---- g----- t------ p----- m--- v-------- (-ū-) g-l-t- t-e-i-g p-s-u- m-n- v-ž-u-t-. ------------------------------------------ (Jūs) galite tiesiog paskui mane važiuoti. 0
Kako da dođem do nogometnog stadiona? Ka-p--an---v-----į f-----o s--d-o-ą? K--- m-- n------ į f------ s-------- K-i- m-n n-v-k-i į f-t-o-o s-a-i-n-? ------------------------------------ Kaip man nuvykti į futbolo stadioną? 0
Pređite most! V--iu-k---------i-tą! V--------- p-- t----- V-ž-u-k-t- p-r t-l-ą- --------------------- Važiuokite per tiltą! 0
Vozite kroz tunel! V--i---i-- --- ----lį! V--------- p-- t------ V-ž-u-k-t- p-r t-n-l-! ---------------------- Važiuokite per tunelį! 0
Vozite do trećeg semafora. V----oki-e--ki---e-io š---s-f---. V--------- i-- t----- š---------- V-ž-u-k-t- i-i t-e-i- š-i-s-f-r-. --------------------------------- Važiuokite iki trečio šviesoforo. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. P--ku- p---ki-e --pirmą --tvę-de-i-ė--. P----- p------- į p---- g---- d-------- P-s-u- p-s-k-t- į p-r-ą g-t-ę d-š-n-j-. --------------------------------------- Paskui pasukite į pirmą gatvę dešinėje. 0
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. P--k---va-----it- --esi-i--e- k-tą --nkr--ą. P----- v--------- t------ p-- k--- s-------- P-s-u- v-ž-u-k-t- t-e-i-i p-r k-t- s-n-r-ž-. -------------------------------------------- Paskui važiuokite tiesiai per kitą sankryžą. 0
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? A-s-pr---u--ka-p--man)-------i-- o-o-uo--ą? A---------- k--- (---- n------ į o-- u----- A-s-p-a-a-, k-i- (-a-) n-v-k-i į o-o u-s-ą- ------------------------------------------- Atsiprašau, kaip (man) nuvykti į oro uostą? 0
Najbolje je da uzmete metro. G--i---iai va-i----t- m-tr-. G--------- v--------- m----- G-r-a-s-a- v-ž-u-k-t- m-t-o- ---------------------------- Geriausiai važiuokite metro. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Tie--og-v-ž--ok-te-i-----luti----------s. T------ v--------- i-- g-------- s------- T-e-i-g v-ž-u-k-t- i-i g-l-t-n-s s-o-i-s- ----------------------------------------- Tiesiog važiuokite iki galutinės stoties. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!