Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   bg Осведомяване за пътя

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [четирийсет]

40 [chetiriyset]

Осведомяване за пътя

[Osvedomyavane za pytya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Oprostite! Из--н-т-! И-------- И-в-н-т-! --------- Извинете! 0
Izv-n--e! I-------- I-v-n-t-! --------- Izvinete!
Možete li mi pomoći? М---те -и--а-ми --м---е-е? М----- л- д- м- п--------- М-ж-т- л- д- м- п-м-г-е-е- -------------------------- Можете ли да ми помогнете? 0
Mozh--e l- da ----o----e-e? M------ l- d- m- p--------- M-z-e-e l- d- m- p-m-g-e-e- --------------------------- Mozhete li da mi pomognete?
Gdje ovdje ima dobar restoran? Къд--има -у---об-р -ест-ран-? К--- и-- т-- д---- р--------- К-д- и-а т-к д-б-р р-с-о-а-т- ----------------------------- Къде има тук добър ресторант? 0
Kyd- i-a-tuk-------r-s--r-nt? K--- i-- t-- d---- r--------- K-d- i-a t-k d-b-r r-s-o-a-t- ----------------------------- Kyde ima tuk dobyr restorant?
Idite lijevo iza ugla. Зав---е-наляв- за--ъ--ла. З------ н----- з-- ъ----- З-в-й-е н-л-в- з-д ъ-ъ-а- ------------------------- Завийте наляво зад ъгъла. 0
Z---yte -a--a-- -a- y--la. Z------ n------ z-- y----- Z-v-y-e n-l-a-o z-d y-y-a- -------------------------- Zaviyte nalyavo zad ygyla.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Въ-в------------а н--раво. В------ с--- т--- н------- В-р-е-е с-е- т-в- н-п-а-о- -------------------------- Вървете след това направо. 0
V-rvete --e- --va n-pr---. V------ s--- t--- n------- V-r-e-e s-e- t-v- n-p-a-o- -------------------------- Vyrvete sled tova napravo.
Zatim idite sto metara udesno. Пос-е-п--дъ-жет- с-о ---ра над----. П---- п--------- с-- м---- н------- П-с-е п-о-ъ-ж-т- с-о м-т-а н-д-с-о- ----------------------------------- После продължете сто метра надясно. 0
P-sl- pr-dyl----- ----me-ra na-ya-n-. P---- p---------- s-- m---- n-------- P-s-e p-o-y-z-e-e s-o m-t-a n-d-a-n-. ------------------------------------- Posle prodylzhete sto metra nadyasno.
Možete također uzeti autobus. Можете--а ---ме-- - --тоб--. М----- д- в------ и а------- М-ж-т- д- в-е-е-е и а-т-б-с- ---------------------------- Можете да вземете и автобус. 0
Mo-h-t- da--ze---e-- a-to--s. M------ d- v------ i a------- M-z-e-e d- v-e-e-e i a-t-b-s- ----------------------------- Mozhete da vzemete i avtobus.
Možete također uzeti tramvaj. Мо--те -а-в-емет- - -р---а-. М----- д- в------ и т------- М-ж-т- д- в-е-е-е и т-а-в-й- ---------------------------- Можете да вземете и трамвай. 0
Mozh--- d--vze---e - t-am--y. M------ d- v------ i t------- M-z-e-e d- v-e-e-e i t-a-v-y- ----------------------------- Mozhete da vzemete i tramvay.
Možete također jednostavno voziti za mnom. Мо-ет- - да ---ате-с-е- -ен. М----- и д- к----- с--- м--- М-ж-т- и д- к-р-т- с-е- м-н- ---------------------------- Можете и да карате след мен. 0
Mo--e-- i----k--ate-s--d men. M------ i d- k----- s--- m--- M-z-e-e i d- k-r-t- s-e- m-n- ----------------------------- Mozhete i da karate sled men.
Kako da dođem do nogometnog stadiona? Ка- да -ти--а д-----бол-и- --а--он? К-- д- с----- д- ф-------- с------- К-к д- с-и-н- д- ф-т-о-н-я с-а-и-н- ----------------------------------- Как да стигна до футболния стадион? 0
K-- d- -t-gna ---f--bo-n--a-s-a-ion? K-- d- s----- d- f--------- s------- K-k d- s-i-n- d- f-t-o-n-y- s-a-i-n- ------------------------------------ Kak da stigna do futbolniya stadion?
Pređite most! Пр-се-е-е м-ст-! П-------- м----- П-е-е-е-е м-с-а- ---------------- Пресечете моста! 0
Pr-s--he-e--o-ta! P--------- m----- P-e-e-h-t- m-s-a- ----------------- Presechete mosta!
Vozite kroz tunel! Кар---- ---з--унел-! К------ п--- т------ К-р-й-е п-е- т-н-л-! -------------------- Карайте през тунела! 0
K-ra-te p--- t--ela! K------ p--- t------ K-r-y-e p-e- t-n-l-! -------------------- Karayte prez tunela!
Vozite do trećeg semafora. К-ра--е--- тре-и- све--ф--. К------ д- т----- с-------- К-р-й-е д- т-е-и- с-е-о-а-. --------------------------- Карайте до третия светофар. 0
Ka-ayte--o--retiya -v-t----. K------ d- t------ s-------- K-r-y-e d- t-e-i-a s-e-o-a-. ---------------------------- Karayte do tretiya svetofar.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. С--д-то-а -авийте-п- ---ват- -л-ц- --дясно. С--- т--- з------ п- п------ у---- н------- С-е- т-в- з-в-й-е п- п-р-а-а у-и-а н-д-с-о- ------------------------------------------- След това завийте по първата улица надясно. 0
S--d t-va-z-vi-t--p- --rva-a -li--a--ad-as--. S--- t--- z------ p- p------ u----- n-------- S-e- t-v- z-v-y-e p- p-r-a-a u-i-s- n-d-a-n-. --------------------------------------------- Sled tova zaviyte po pyrvata ulitsa nadyasno.
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. П-сл---а-а--е--а-р--- --ез -лед--------ръ-т-----. П---- к------ н------ п--- с--------- к---------- П-с-е к-р-й-е н-п-а-о п-е- с-е-в-щ-т- к-ъ-т-в-щ-. ------------------------------------------------- После карайте направо през следващото кръстовище. 0
P-sle --ray-e ---ra---pr-----e----hc-ot- kr-st---sh--e. P---- k------ n------ p--- s------------ k------------- P-s-e k-r-y-e n-p-a-o p-e- s-e-v-s-c-o-o k-y-t-v-s-c-e- ------------------------------------------------------- Posle karayte napravo prez sledvashchoto krystovishche.
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? И----е-е---ак-д- с-иг-- до л-----т-? И-------- к-- д- с----- д- л-------- И-в-н-т-, к-к д- с-и-н- д- л-т-щ-т-? ------------------------------------ Извинете, как да стигна до летището? 0
Izv-n--e, k---d--st-g-a--o ----s-che--? I-------- k-- d- s----- d- l----------- I-v-n-t-, k-k d- s-i-n- d- l-t-s-c-e-o- --------------------------------------- Izvinete, kak da stigna do letishcheto?
Najbolje je da uzmete metro. Най--о----в---ет--м---от-. Н-------- в------ м------- Н-й-д-б-е в-е-е-е м-т-о-о- -------------------------- Най-добре вземете метрото. 0
Na--d--r- v--m-----e-r-t-. N-------- v------ m------- N-y-d-b-e v-e-e-e m-t-o-o- -------------------------- Nay-dobre vzemete metroto.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Пъ-ува--- -ро--- до-пос--дн-т-----р-а. П-------- п----- д- п--------- с------ П-т-в-й-е п-о-т- д- п-с-е-н-т- с-и-к-. -------------------------------------- Пътувайте просто до последната спирка. 0
P--u-ay-e--r-st---- p--l-dna-a s-i--a. P-------- p----- d- p--------- s------ P-t-v-y-e p-o-t- d- p-s-e-n-t- s-i-k-. -------------------------------------- Pytuvayte prosto do poslednata spirka.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!