Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   nl Boodschappen doen

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [eenenvijftig]

Boodschappen doen

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski nizozemski igra Više
Hoću u knjižnicu. Ik w-- n--- d- b----------. Ik wil naar de bibliotheek. 0
Hoću u knjižaru. Ik w-- n--- d- b---------. Ik wil naar de boekhandel. 0
Hoću do kioska. Ik w-- n--- d- k------------. Ik wil naar de krantenwinkel. 0
Hoću posuditi knjigu. Ik w-- e-- b--- l----. Ik wil een boek lenen. 0
Hoću kupiti knjigu. Ik w-- e-- b--- k----. Ik wil een boek kopen. 0
Hoću kupiti novine. Ik w-- e-- k---- k----. Ik wil een krant kopen. 0
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. Ik w-- n--- d- b---------- o- e-- b--- t- l----. Ik wil naar de bibliotheek om een boek te lenen. 0
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. Ik w-- n--- d- b--------- o- e-- b--- t- k----. Ik wil naar de boekhandel om een boek te kopen. 0
Hoću ići do kioska da kupim novine. Ik w-- n--- d- k------------ o- e-- k---- t- k----. Ik wil naar de krantenwinkel om een krant te kopen. 0
Hoću kod optičara. Ik w-- n--- d- o-------. Ik wil naar de opticien. 0
Hoću u supermarket. Ik w-- n--- d- s---------. Ik wil naar de supermarkt. 0
Hoću kod pekara. Ik w-- n--- d- b-----. Ik wil naar de bakker. 0
Hoću kupiti naočale. Ik w-- e-- b--- k----. Ik wil een bril kopen. 0
Hoću kupiti voće i povrće. Ik w-- g------- e- f---- k----. Ik wil groenten en fruit kopen. 0
Hoću kupiti žemlje i kruh. Ik w-- b------- e- b---- k----. Ik wil broodjes en brood kopen. 0
Hoću do optičara da kupim naočale. Ik w-- n--- d- o------- o- e-- b--- t- k----. Ik wil naar de opticiën om een bril te kopen. 0
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Ik w-- n--- d- s--------- o- g------- e- f---- t- k----. Ik wil naar de supermarkt om groenten en fruit te kopen. 0
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. Ik w-- n--- d- b----- o- b------- e- b---- t- k----. Ik wil naar de bakker om broodjes en brood te kopen. 0

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!